Tesla kakvog ne znamo (11): Najveći događaj u istoriji tehnike

Datum objave: nedelja, 5 juna, 2016
Veličina slova: A- A+

“Uopće imam povoljne glasove da Vam javim. Moj sistem upotrebljen je na Nijagari” – izvestio je Nikola Tesla pismom svoga ujaka Petra Mandića, onog koji će kasnije biti mitropolit. Nije to bio samo uspeh Teslin i Vestinghausov, nego je to nagovestilo potpunu pobedu njihove ideje nad Edisonovom, što je umnogome odredilo i pravac budućeg razvoja.

Nikola Tesla wikipedia.org
Nikola Tesla wikipedia.org

Na Nijagari su tada bila već završena tri generatora sa 12 patenata, a tri četvrtine svih inovacija ugrađenih u ovaj gigantski poduhvat bili su Teslini pronalasci.

Najveća pohvala prof. Skota sa Jejla

Kad je završen i prenosni vod, prvi put u istoriji je taj sistem preneo energiju sa Nijagare do grada Bafala, koji je udaljen 22 milje.

Najveću pohvalu ovom pionirskom poduhvatu dao je profesor Skot sa Univerziteta Jejl kad je, mnogo godina pošto se sve zbilo, napisao:

“Razvitak električne snage, od Faradejevog otkrića 1831. godine pa do prve instalacije Teslinog višefaznog sistema 1896. godine, neosporno je najveći događaj u istoriji cele tehnike.”
Prilikom svečanog puštanja u rad elektrane na Nijagarinim vodopadima Tesla je bio pozvan da održi pozdravni govor.

Pupinova četiri istorijska događaja

U svojoj knjizi “Sa pašnjaka do naučenjaka” Mihailo Pupin je izdvojio četiri istorijska događaja za razvoj nauke o elektricitetu u SAD u periodu od 1890. do 1894. godine:
“Prvi događaj je bio onaj uspešni prenos električne snage između Laufena i Frankfurta u Nemačkoj 1891. godine. Tu je bila upotrebljena naizmenična struja.
Drugi događaj bila je odluka društva za stvaranje pogonske snage i konstrukcije na vodopadu Nijagare, da za prenos svoje električne snage usvoji sistem sa naizmeničnom strujom.
Treći od ovih istorijskih događaja bilo je ujedinjenje Edisonovog društva sa Tomson-Haustonovim društvom u Linu, u državi Masačusets. Ujedinjenje ovih dveju organizacija značilo je kraj borbe protiv sistema sa naizmeničnom strujom od strane sveta koji je imao “najviše upliva u električnoj industriji…
A četvrti istorijski događaj bio je kongres električara prilikom Svetske izložbe u Čikagu 1893. godine… A posle kongresa električara 1893. taj otpor sasvim se izgubio.
Prvi vidni uspeh ove saradnje čiste nauke i tehničke veštine bio je podizanje sjajne električne centrale na vodopadima Nijagare, a zatim sistem prenosa električne snage u podzemnoj železnici u Njujorku, gde su naizmenična i jednosmerna struja jedna drugu tako divno dopunjavale.”

Početak uprezanja prirodnih sila

Prilikom obraćanja govorio je o elektricitetu:

“Imamo mnoge spomenike prošlih vremena, imamo dvorce i piramide, hramove Grčke i katedrale hrišćanskog sveta.

U njima je overodostojena snaga ljudi, veličina nacija, ljubav prema umetnosti i predanosti religiji.

Ovaj spomenik na Nijagari, pak, ima nešto svoje osobito, u većem skladu sa našim današnjim mišljenjem i htenjima.

To je spomenik dostojan našeg doba nauke, istinski spomenik prosvetiteljstva i mira. On označava početak uprezanja prirodnih sila u službu čoveka, ukidanje primitivnih metoda, izbavljenje miliona iz oskudice i patnje.

Bez obzira na to što mi nastojimo da činimo, bez obzira na koje polje usmeravali svoje napore, mi zavisimo od energije…

“Namjeravam tamo,da se malo odmorim”

Završavajući izlaganje, Nikola Tesla je izneo svoje smelo predviđanje koje se tek u 20. veku obistinilo:

“U velikom zdanju na Nijagari vidimo ne samo odvažan inženjerski i privredni poduhvat, nego i džinovski korak u pravom smeru, označen egzaktnom naukom i čovekoljubljem.
Njegov uspeh je signal za korišćenje novih snaga širom sveta, i njegov uticaj na privredni razvoj je neizmjeran.”

Po ustaljenom običaju, Tesla pismom izveštava ujaka Paju Mandića, pukovnika, o onome što mu se događa i na čemu radi:

“Evo dobio sam, ima nekoliko dana, od Franklin Instituta zlatnu medalju za znanstvene zasluge, a čini mi se da sam Vam pisao da mi je jedan univerzitet ovdje ponudio doktorat filozofije.

To znam da će Vas interesovati. Ovdje sve dobro izgleda.
Uspjevam vrlo dobro sa nekoliko pronalazaka i nadam se da ću svršiti posao naskoro, pa onda namjeravam tamo, da se malo odmorim…”

Tajno oružje

Mnoge priče i još mnogobrojnija nagađanja o Teslinom tajnom oružju traju gotovo tokom čitavog 20. veka. Najviše se spekulisalo i najviše su priče podgrevane uoči dva svetska rata.
Prema nekim podacima, britanska vlada je pozivala velikog naučnika da za njih radi na tim svojim pronalascima. Prema drugim, navodno ga je posle revolucije u Rusiji pozivao i Lenjin, nudeći mu mnogo zlata.
Tesla je o svom razornom oružju prvi put objavio rad 1900. godine. Ni do kraja života nije prestajao da ga usavršava, kako je govorio ili pisao.
Ali, taj deo njegove zaostavštine, ili eventualni planovi, ne nalaze se u Muzeju “Nikole Tesle” u Beogradu.

“Ni sam ne znaš kada će to biti”

Kao i u ovom pismu, mnogo je puta još pisao svojim rođacima da “namjerava tamo”, uvek kad bi okončao neke od mnogobrojnih svojih velikih poslova.
Zavičaj ga je verovatno privlačio kad je razmišljao kako bi i čime olakšao duši i gde bi se najbolje okrepio.

Simpatično je pismo njegove sestre od ujaka Marije Mandić, koja kao da je prozrela da Tesla pominje dolazak više da bi sebe sokolio:

“Vrlo se veselim Tvome dolasku, al žali Bože, što još ni sam ne znaš kada će to biti…”

(Nastavlja se)

Autor: B. Potočan

Izvor: Vesti online

 

Vezane vijesti:

Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama

Tesla kakvog ne znamo (2): U „obećanoj zemlji“ Americi

Tesla kakvog ne znamo (3): Sudbonosno poznanstvo

Tesla kakvog ne znamo (4): Na izložbi u Parizu

Tesla kakvog ne znamo (5): „Rat struja“ protiv Tesle

Tesla kakvog ne znamo (6): Molbe i zahtevi od rodbine

Tesla kakvog ne znamo (7): Majka dočekala jedinca

Tesla kakvog ne znamo (8): Motor za Nijagarine vodopade

Tesla kakvog ne znamo (9): Ljudima zastajao dah

Tesla kakvog ne znamo (10): Glas mu se jedva čuje

Tesla kakvog ne znamo (12): Laboratorija nestala u požaru

Tesla kakvog ne znamo (13): U nevolji pritekli prijatelji

Tesla kakvog ne znamo (14): Prvi iz klase robota

Tesla kakvog ne znamo (15): Grandiozni eksperimenti

Tesla kakvog ne znamo (16): Vek ispred svog vremena

Tesla kakvog ne znamo (17): Genije najavio i mobilni

Tesla kakvog ne znamo (18): Prometej 20. veka

Tesla kakvog ne znamo (18): Prometej 20. veka

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top