Zločin Архиве - Страница 126 од 174 - Јадовно 1941.

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ

31. мај 2019.

Такозвани „покретни пријеки судови“ већ у јуну 1941. године постају основа цјелокупној судској пракси усташког режима Сљедећи дан ПАВЕЛИЋ је донио одредбу о именовању „Прве Хрватске Државне Владе“ у којој је за себе означио положај „Поглавника Независне Државе Хрватске“. У тој влади обављао је дужност предсједника и министра вањских послова. Што се тиче успостављања граница Независне Државе Хрватске о томе су одлучивале, у крајњем случају Њемачка и Италија, које су Павелића довеле на власт. Не улазећи подробније у све тајне и јавне преговоре, потребно је констатирати да су границе између Италије и Независне Државе Хрватске регулиране Римским уговором потписаним 18. свибња 1941. године. Италија је добила најразвијенији дио хрватске обале, док

Ударили подмукло кад је било највише народа

30. мај 2019.

Десеторо невиних људи погинуло је 30. маја 1999. када је НАТО ракетирао мост код Варварина. Троје мртвих у првом, седморо у другом налету на дан Свете Тројице ЗВАЛИ су се: Сања Миленковић (16), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68). Неко је кренуо пут порте Цркве Успења Пресвете Богородице: славила се Света Тројица, свечан дан за Варварин. Неко, опет, до пијаце, јер је недеља пијачни дан у вароши. Сви страдали недалеко од богомоље 30. маја 1999. године у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави. – Наша Сања је била

Хронологија НАТО злочина: 30. мај – ракетиран Варварин, погинуло 10 цивила

30. мај 2019.

Погођена је и специјална болница за туберкулозне болеснике, старачки дом, два павиљона у центру за избеглице у Сурдулици. Животе је изгубило најмање 17 дјеце и немоћних стараца На данашњи дан током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију бомбардован је мост преко Велике Мораве у Варварину. Погинуло је 10, а тешко рањено 17 мјештана те варошице. Била је Света Тројица, вашар и пијачни дан. Нешто после 13 часова НАТО бомбардери у првом налету срушили су мост преко Велике Мораве и усмртили троје људи. Вратили су се после пет минута када су многи већ притекли у помоћ повријеђенима. Тада је погинуло још седморо мјештана Варварина, а више десетина рањено. Најмлађа жртва Сања

Илија Шакота, заборављени је српски херој

30. мај 2019.

Из jаме Бивоље брдо, у децембру 1990. године, извађене су кости великог броjа невино пострадалих Срба, коjи су у њу живи гурнути у току љета 1941. Уз кости су пронађени и дjелови одjеће и обуће као и лични предмети мученика, али и зарђали остаци jедне пушке са мунициjом. Пушка jе припадала усташи- jамару Мехи Делићу. Мехо jе са другим усташама, у Видовданскоj ноћи, под свjетлом батериjа и камионских фарова, у понор jаме дубок 40 метара, гурао своjе српске комшиjе. На реду су били Срби из села Козица код Стоца, њих око 120, на превару и часну комшиjску реч похватани, затворени и мучени у Дуванскоj станици у Домановићима. Нису сви очаjавали. У току

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

30. мај 2019.

Kроз логоре прошлог рата прошло је око 26 милиона мушкараца, жена и дјеце, а од тога их је убијено око 10 милиона Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташком концентрационом логору Слана и мањем логору (за жене и дјецу) у Метајни на отоку Пагу које су усташе основали половином липња и расформирали крајем коловоза 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Kарлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања

Глигорићи убијени од усташа

29. мај 2019.

Дjеда Љупка (41 година) су усташе одвеле од куће средином љета 1941. године. Кућа у коjоj jе његова жена уз помоћ наjстариjе кћерке Драгице (заручене за попа Вуjића) водила кафану, се налазила у мjесту Језеру, поред православне цркве посвећенe Cветом Великомученику Цару Лазару. У кући jе поред Љупкове чељади живjела и његова стара маjка Мара. Након одвођења, Љупко jе прво био затворен у жидовском храму (темплу) у Јаjцу. Одатле jе премjештен у православну цркву у Јаjцу гдjе jе са преко 160 Срба био затворен око 20 дана. У судском спису налазимо податке да jе Љупко „умро” 18.09.1941.г. у Подмилачjу. Као мjесто његове погибиjе Подмилачjе jе наведено и у изjави партизанског

Пуцали су им у потиљак

28. мај 2019.

Никада се са сигурношћу неће сазнати колико jе жртава пало у Прологу, без сумње наjкрвавиjем стратишту у ливањском краjу на коjему су усташе тог крвавог љета 1941. године, како се то по уобичаjеном шаблону говори, умориле на разне начине око пет стотина људи, искључиво зрелих мушкараца — углавном глава породица. И нису само из Ливна и села са руба Ливањског поља већ и из других краjева. Постоjе, рецимо, поуздани подаци да су довођени и убиjани и Срби из неких далматинских села као и из других, Ливну сусjедних општина. Онако како су Ливањцима говорили да их воде у Србиjу па их потаjно одводили и клали у шуми Копривници између Купреса и

Јунак са Паштрика живи од надница

28. мај 2019.

Андрија Лукић (41), војник из чувене битке и актер сјајног филма емитованог у недељу вече на РТС. Добровољац из Подујева данас је расељено лице у Мердару Поручио бих младима да, као што смо и ми тада волели и бранили своју државу, и они поштују нашу Србију, јер је она наша кућа. Филм о биткама за Паштрик, који је емитован у понедељак увече на РТС, снимљен је изванредно! Све је тако аутентично, да просто не би могло боље да се сними, нити уради – поручује Андрија Лукић (41), један од актера филма и ратника који се на лицу места борио са терористима УЧК, потпомогнутим НАТО авијацијом. Добровољно се пријавио за служење

Нијесмо жељели освету

27. мај 2019.

У помами националистичких страсти и вјерске затуцаности, у лудилу мржње према свему што је српско, у безумном бијесу који су усташе испољавале над недужним српским народом, било је сигурно тешко чак и најтрезвенијим и најразумнијим Хрватима одупријети се и супротставити, стати у одбрану дојучерашњих комшија и пријатеља. Ако би се судило по оној Његошевој „страх животу каља образ често”, онда би се заиста и могло донекле схватити и уважити оправдање да се часни Хрвати из страха нијесу у већем броју супротставили злочинима својих сународника и отвореније стали у одбрану Срба. Такво опредјељење, међутим, пада у воду пред чињеницом да је то изостало чак и онда када су чудовишној Павелићевој држави

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

27. мај 2019.

У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“ Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Душан Буковић: Адам Прибићевић о узроцима АНГЛО-АМЕРИЧКОГ бомбардовања извесних српских градова

27. мај 2019.

Имајући и виду да се то све радило по плану извесних тајних и јавних англо-америчких структура, да у неблагодарној и краткорочној Југославији успоставе тирански, експериментални, фабијански, интермаријумски, бундистичко-бољшевички и антисрбски комунистички поредак под управом империјалистичког лакеја, великохрватског фирера Јосипа Броза Тита, који труне у фараонској могили у извиканој „Кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају извесни полтрони и опоpтунисти на срамоту јуначке Србије (Види: Dan Smoot, The invisible government, The Americanist Library, Published by Western Islands – Boston – Los Angeles, 1965). Од нарочитог значаја је сведочанство Адама Прибићевића о узроцима безобзирног и немилосрдног англо-америчког бомбардовања србских градова у току Другог св. рата, зато бисмо репродуковали извесне

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. мај 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

27. мај 2019.

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

У Челебићима освештан споменик страдалима у Другом свјетском рату

27. мај 2019.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом јуче је у Спомен-парку Локвице у фочанској мјесној заједници Челебићи освештао новоизграђени споменик мјештанима страдалим од усташа у Другом свјетском рату. Усташе су на том мјесту у јуну 1943. године, за вријеме Битке на Сутјесци, убиле девет мјештана српске националности из Веленића и Мештревца, а споменик су подигли њихови потомци. Предсједник Црквеног одбора Љубомир Тодовић рекао је да су усташе на превару ухватиле девет мушкараца, међу којима је био и солунски добровољац Видак Фундуп. „Свезали су их жицом, изболи бајонетима и оставили да умру. Након тога, муслиманске усташе су у Веленићима ухватиле 48 жена, дјеце и стараца и кренули су да их запале, али је

Обиљежено 27 година од злочина над Србима у Јошаници

27. мај 2019.

У Горњој Јошаници код Фоче јуче је обиљежено 27 година од злочина над 56 мјештана српске националности, које су на Никољдан 1992. године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Тим поводом јуче је служена молитва у Спомен-цркви Светих Ћирила и Методија, а потом је служен парастос и положено је цвијеће на споменик убијенима. Преживјели мјештани Јошанице још једном су се присјетили великог страдања којег нису била поштеђена ни дјеца, жене и старци. На дан када су славили крсну славу, 19. децембра 1992. године, убијени су и двогодишња Данка Тановић, десетогодишња Драгана Вишњић и њен три године млађи брат Дражен, као и 21 жена. Начелник општине Фоча