ustaše Архиве - Страница 98 од 114 - Јадовно 1941.

Предсједник хрватског сабора поклонио се убијеним усташама

17. мај 2019.

Предсједник Хрватског сабора Горан Јандроковић положио је вијенце на споменик и поклонио се погинулим усташама у Блајбургу. Он није директно одговорио на питање новинара која је војска била хрватска током Другог свјетског рата, већ је навео да „није дошао да релативизује карактер усташког режима или `Независне Државе Хрватске`“. Јандроковић каже да су страдали на Блајбургу жртве „комунистичког тоталитарног режима“, преноси Н1. На споменику убијеним усташама и домобранима пише дословно: „У част и славу погинулој хрватској војсци. Мај 1945“. Јандроковић је дошао два дана прије званичног окупљања на Блајбургу. Ове године аустријске власти су строго забраниле било каква истицања усташких обиљежја и усташке слогане, а миса неће бити одржана у координацији

Др Петар Рундо – срески љекар из Требиња, објешен у усташкој полицији

16. мај 2019.

„Мој отац др Петар Рундо био је срески љекар у Требињу. Његово присуство ексхумацији Срба из Придворачке јаме у својству санитетске инспекције – захтјевали су италијански љекари који су га познавали, а то је била и законска норма у Италији. То је било октобра 1941. године. Тада усташе више нису могле да праве злочине, Италијани су чврсто држали власт у Требињу. Наравно, усташе су биле на сваком ћошку, њихов вођа био је апотекар Ђорђо Стринчић и ја га се сјећам – ходао је градом у усташкој униформи и био упадљиво хром – гегао се и дизао руку уз сваки поздрав! Мој је отац ухапшен тек априла 1942. и исте ноћи

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

ДАНИЦА ЛАЛИЋ, удата СТОЈИЋ: Није вољела подсјећања на страхоте које је преживјела

Ћутала је до гроба

15. мај 2019.

И запис који слиједи датира из августа 1990. године: На сурчинском гробљу већ четири године почива Даница Стојић, рођена Лалић, једна од четрнаесторо преживјелих из јаме Равни долац. Са црне надгробне плоче гледају ведре очи, а на мирном овалном лицу нема ни трага петње, ништа што би незнанцу казало каква је мука прерано сломила ову стамену жену, шта је скршило дух и снагу која зрачи са тог лица. Не умију то да објасне ни њена дјеца Драгиња и Бранко. Мало, премало знају о судбини своје мајке, о ономе што је преживјела као једанаестогодишња дјевојчица тог црног љета 1941. године, далеко одавде, у утроби Динаре. Није мајка никад жељела да их

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

15. мај 2019.

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

Изложба о Козарској Дубици као мјесту геноцида над Србима у НДХ

15. мај 2019.

Изложба фотографија и докумената „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945“, аутора Мирка Димића који је кустос-историчар у Спомен-подручју Доња Градина, отворена је синоћ у Градској кући у Суботици. Изложба свједочи о страшним страдањима становништва Козарске Дубице, а за све заинтересоване одржано је и предавање о теми „Страдање народа Поткозарја у вријеме НДХ“, саопштено је из Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина. Према ријечима аутора, изложба се састоји из више дијелова, хронолошки је поредана по годинама, а у уводу говори о оснивању НДХ, доношењу законодавства и кључним моментима за геноцид који ће се касније догодити. Изложба је у Суботици привукла пажњу великог броја грађана, а

Пуно срце у празној кући

14. мај 2019.

И у Доњим Руjанима се однедавно обистинила паклена усташка жеља да истриjебе све што jе српско – записао сам почетком августа 1990. године. Одолиjева jош само гробље са црквом и групице старовремских камених кула сазиданих од финог тесаника коjе подсjећаjу на киклопске стећке. Куће су одавно пусте и затворене и у њима нема жива ока од Маљковића, Ерцега, Денића, Лалића, Козомара, Глигића, Бачковића, Стоjића, Билана, Глишића… Нема ни Бошковића. Ту гдjе jе тог злог љета 1941. године живjела задруга од преко двадесеторо чељади, остале су само лиjепе камене куће и помоћне зграде коjе као уклете зврjе пусте и затворене. Пусто и около на широким ливадама и пашњацима на коjима су

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

14. мај 2019.

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

14. мај 2019.

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

Сјећање на убијене Србе из Глине 13. маја 1941.

14. мај 2019.

Јуче је у глинском храму Рођења Пресвете Богородице служен парастос за Србе из Глине и околине старије од 16 година које су усташе ухапсиле у ноћи између 12-ог и 13-ог. маја 1941 и побили у оближњем селу Прекопа. Парастос је служио петрињски парох Саша Умићевић уз саслужење Слободана Дракулића. пароха глинског. У 12 сати на спомен костурници на глинском гробљу у којој су сахрањени посмтрни остатци глинских мученика положени су вијенци и цвијеће. Подсјетимо, након што су у ископане јаме на обали ријеке Глине код села Прекопа, усташе су почетком маја 1941. довезле лешеве Срба убијених у Глини, а у ноћи с 12. на 13. маја исто мјесто искористиле су

Календар геноцида: 13. мај 1942. – годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2019.

На данашњи дан 13. маjа 1942. године на Петровоj гори страдало jе од усташа преко 80 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори од 9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Петрова гора, у предjелу Калови усташе су поклале 13. маjа 1942. 28 жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска. Везане виjести: Калови, Петрова гора 13. маjа 1942.

Галка

13. мај 2019.

По ваздан сједи пред капијом. Забрађена до очију црном плетеном убрадачом, наслоњена на стару штаку, кроз дебеле наочаре лута мутним старачким погледом низ улицу као да неког чека. Живот је учинио своје. Увело глатко тамнопуто лице с којега румен ни у сну није силазила, истањиле и побијељеле тешке плетенице вране косе, због које су је момци из миља прозвали Галка, а крупне очи боје презрелих трешања уситниле и утекле у главу. Свјежа су још само сјећања и ране љуте због којих је послије Другог свјетског рата побјегла испод Динаре да овдје у сремској равници потражи лијека, потражи мир и заборав. Смирила се Милица Ерцег у Сурчину, али остао немир вјечити

Остоја Војиновић: Дан када је потписана дозвола за геноцид

13. мај 2019.

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић потписао је 13.маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и мир“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба представљала је “правни основ“ за хрватске усташке власти којом је отпочело истребљење Срба, Јевреја и Рома.На основу те уредбе започело се са прогањањем, убијањем, покрштавањем и протеривањем Срба,а оно што је касније уследило био је геноцид и страшни и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, у којем су људи убијани, мучени, бацани у јаме. Крајен Другог светског рата, 6.маја 1945.

Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

13. мај 2019.

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана. Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“. Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског