ustaše Архиве - Страница 110 од 113 - Јадовно 1941.

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

Сјећање на злочин у Јања Гори

27. фебруар 2019.

Поводом злочина у мjесту Јања Гора, код Плашког, коjи се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручjу плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручjе Јања Гора. Списак jе комплетан и без интервенциjа преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у у издању Хисториjског архива у Карловцу из 1976.године. Жртвa jе људско биће, жива душа, а не броj. Не заборавимо њиховиа имена. ЈАЊА ГОРА Граховац Петра Мариjа, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле jе усташе заjедно с њене шесторо малољетне дjеце у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Даница, 1935, диjете, Српкиња, убиле jе усташе у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Гоjко, 1937, диjете, Србин, убиле га

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

27. фебруар 2019.

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац. Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи

Мучеништво двојице свештеника у Бихаћкој кули 1941.

27. фебруар 2019.

По свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама. „… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло

Одржан јавни час о методологији изучавања Холокауста

27. фебруар 2019.

Изучавање о Холокаусту треба да буде засновано на принципу личне приче жртве јер исповијести преживјелих увијек говоре о побједи живота над смрћу, рекао је Боро Станић, који је са ученицима Економске школе у Бијељини подијелио сазнања о овој теми стечена на семинару „Јад Вашем“ у Јерусалиму, највећем институту за проучавање Холокауста. Станић, који је професор српског језика и књижевности у овој школи, на јавном часу посвећеном методологији изучавања Холокауста, рекао је да је циљ овог семинара развијање свијести о култури памћења, а Институт у Јерусалиму највећи је тог типа на свијету. „Неопходно је методолошки приступити прочувању овог проблема 20. вијека, као и наставне садржаје о Холокаусту и геноциду прилагодити ученицима“,

Пијани хрватски полицајци глуме претке усташа: Врбнички Срби, запалићемо вам град!

26. фебруар 2019.

У Врбнику на острву Крку дошло је до инцидента када је полицајац на забави током карневала ударио мештанина по глави стакленом чашом. После инцидента његове колеге су запретиле речима: „Врбнички Срби, запалићемо вам град“. Полиција је потврдила да се инцидент догодио у ноћи с петка на суботу у Врбнику, а покренута је и истрага, преноси Index.hr. „Према засад прикупљеним сазнањима, на јавном окупљању ‘Машкаре 2019 Врбник’ дошло је до нарушавања јавног реда и мира у којем је учествовао већи број особа, међу којима је био и полицијски службеник Полицијске станице Крк, у то време изван службе“, наводи у саопштењу полиција. Лакше телесне повреде су том приликом задобили 28-годишњи хрватски држављанин

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Први пут одузимани реквизити са усташким знаковима

25. фебруар 2019.

Први пут у Хрватској од њеног осамостаљења, на јавном скупу су одузимани грбови са првим бијелим /усташким/ пољем, те мајице са усташким поздравом „За дом спремни!“, што се догодило у мјесту Поличник прије концерта Марка Перковића Томпсона. До сада су ти симболи усташке државе били неизоставни дио већих манифестација, а посебно су десничари у посљедње вријеме користили законску могућност да буду ношени у оквиру сомбола ХОС-а. Контроверзни пјевач Марко Перковић Tомпсон, који је један од симбола усташизације Хрватске, одржао је концерт у препуној Спортској дворани у Поличнику, у Задарској жупанији, а његови симпатизери појавили су се са капама, натписима и грбовима из усташке Независне Државе Хрватске. Али, овај пут, како

Црно језеро-плач из дубине ријеке Уне

25. фебруар 2019.

Многа су и разнолика мјеста на којима су Србе, Јевреје и Роме приносили на жрвенике “боговима“ усташтва 1941.године. Прије самог “жртвоприношења недужних Срба, Јевреја и Рома“ жреци нове религије усташтва своје су жртве па усташком обредном закону’ мучили, масакрирали и убијали. Свима су чувени и познати Јасеновац и Јадовно – синоними за све логоре, јаме и бездане које су као систем злочина осмислили и реализовали хрватско-муслимаске усташе НДХ-зије. Иако то знају њихови потомци, који се сада декларишу као еуропјеци и велики демократе, они се осјећају уврјеђеним када их човјек потсјети на то. Једнако се на ово потсјећање љуте и реагују одређени “вјерници“ и чланови одређених римокатоличких редова и црквених кругова,

Истина Косановић Душана и Стевана

25. фебруар 2019.

У жељи да истина о трагичноj смрти моjих оца и стрица (Косановић Душана и Стевана) остане траjно забиљежена као искрено свjедочанство кроз моjе скромно сjећање достављам Вам кратак животопис за обоjицу, те дешифроване дописнице коjе jе у ратноj голготи сачувала моjа маjка. Бит ћу неизмjерно сретан ако Вам ови документи послуже у грађи коjу обрађуjете за евентуалне потанкости увиjек сам на располагању. 1. – школска спрема Душана Косановић дjеце: Симица шумарски техничар; Самуило дипл. инг. Шумарства; Душанка, основна школа; Драгомир дипл. инг. Шумарства 2. Стриц Стеван ниjе имао дjеце Биографиjа Косановић Душан рођен jе 1892. године у селу Кунић бр. 56, опћина Плошки Котор, Огулин, од оца Владимира и маjке Симице, а брат Стево

У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра

24. фебруар 2019.

У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору „Сисак“ у Независној држави Хрватској изгубио је цијелу породицу. Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари. Трауме и данас осјећа. – То ствара такву депресију да ја нисам знао шта се мени дешава. Чак, у учионицама кад ме наставница нешто пита, нисам имао појма гдје

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1 преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Добротвори

23. фебруар 2019.

Да ниjе злих људи, добротворима би се утро траг. Да ниjе поганства и мржње, добротворство и љубав би погинули за сва времена. Несрећа jе само што човjек све то схвати и увиди кад га зло сколи и несрећа притисне, што доброчинству научи циjену тек кад га обрва пакост и немилосрђе. То наjбоље знаjу они коjи су преживjели и прошли кроз пакао усташког злотворства. Нико као они ниjе утврдио да доброчинство никад не може погинути, да добро вазда исплива, чак и ако се у море баци. Многи се од њих, тако, неће сjетити детаља из сопственог живота, свих страдања и мука коjе су претурили преко главе, али сви као молитву памте

У Сплиту освануо натпис “Уби Србина“

21. фебруар 2019.

Последњих недеља у Сплиту се појавило више расистичких и националистичких натписа Последњих недеља у Сплиту се појавило више расистичких и националистичких натписа. Зидови школа, вртића, градски зидови, све су то потенцијалне „мете“ аутора непримерених графита, наводи портал „Далмација данас“. Последњи у низу графита освануо је у среду на Паздиграду где је на контејнерима тамошњег аутобуског стајалишта написано „Уби Србина“. Нешто даље је написано „Мрзин Индекс и Србе“, наводи Далмација данас. Извор: НОВОСТИ ОНЛИНЕ Везане вијести: Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи .. Још један усташки графит освануо на згради у Сплиту

Томпсон поздравио фанове са „За дом спремни“

21. фебруар 2019.

Хрватски певач Марко Перковић Томпсон објавио је на Фејсбуку снимак са концерта на којем изводи песму „Бојна Чавоглаве“, у којој се глорификује усташтво и поздравио фанове усташким покличом „за дом спремни“ Хрватски певач Марко Перковић Томпсон објавио је на Фејсбуку снимак са концерта на којем изводи песму „Бојна Чавоглаве“, у којој се глорификује усташтво и поздравио фанове усташким покличом „за дом спремни“. „Поздрављамо Вас старим хрватским поздравом којег смо с поносом користили у Домовинском рату. ЗА ДОМ СПРЕМНИ“, навео је Томпсон уз објаву на Фејсбуку. Ова објава уследила је неколико дана након што је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић на конференцији за новинаре поводом четири године мандата, рекла да је