Срби Архиве - Страница 90 од 168 - Јадовно 1941.

Обележен Дан сећања на Јадовно

4. јул 2022.

Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке обележило је тринаесту годину заредом Дан сећања на то стратиште. У комплексу логора смрти Госпић–Јадовно–Паг на територији Независне Државе Хрватске, само током 1941. године убијено је 40.000 Срба, Јевреја и Рома. Помен невиним жртвама служили су свештеници Српске православне цркве. Аутор: Миленко Марковић Скривена у велебитској шуми, налази се злогласна Шаранова јама, једно од места где су усташе већ у прва четири месеца од проглашења Независне Државе Хрватске на најсуровији начин убиле хиљаде Срба. Обележен Дан сећања на Јадовно Обележавању тог злочина присуствовало је око две стотине грађана, од којих су многи рођаци или потомци жртава. Отац Варнава Дамјановић из манастира Трескавица, који је служио

Душан Ј. Басташић: Зар је чињеница да се многа стратишта Срба данас налазе ван граница Србије и Српске, довољна за заборав?

2. јул 2022.

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Након парастоса и интонирања химни „Боже правде“ и „Моја Република“, окупљенима се обратио предсједник удружења Јадовно 1941. Помоз` Бог браћо и сестре, Часни Оци, господине бивши Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине из реда српског народа, поштовани гости, драги Јадовничани. Данас смо се сабрали код Шаранове јаме, мјеста гдје су наши чланови породица, сународњаци, православни Срби, мученичком смрћу окончали свој овоземаљски живот и својим страдањем заслужили Царство небеско. Наши свети новомученици Јадовнички. У крилу Господњем, моле се за наше спасење, за нас

Пођимо на Јадовно 02. јула 2022. јер нисмо заборавили

29. јун 2022.

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и прве годишњице од почетка Покоља, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2022.“ Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 02. јула 2022, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Након парастоса, упутићемо се у правцу Грачаца, према цркви Св. Петра и Павла у мјесту Штикада. ( Злочин у личком селу

Српско народно вијеће са хрватским ветеранима код Шаранове јаме на Велебиту

29. јун 2022.

Домовина не пуца, не убија и не протјерује своју дјецу, не диже им у ваздух и пали куће, не сијече рафалима њихове избјегличке колоне и не ракетира их. Недавно, 24. јуна ове године у организацији Српског народног вијећа из Загреба, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Нико од говорника у комеморативном дијелу окупљања а ни касније у публикованим репортажама није поменуо да је тај Дан сјећања и тај датум установило удружење Јадовно 1941. из Бање Луке још 2010. године. Много тога што се могло чути и видјети том приликом код Шаранове јаме, заслужује коментар. Ипак, то ћемо оставити за другу прилику јер у суботу 02. јула наше удружење тринаесту

Дан сећања на Јадовно – РТС – РАДИО БЕОГРАД 1

25. јун 2022.

У петак 24. јуна, навршила се 81 година од успостављања госпићке групе логора Госпић – Јадовно – Паг у Независној Држави Хрватској. У тај комплекс су, током 4 месеца постојања логора, довођени, а потом и убијани Срби и Јевреји са читаве територије НДХ-а. У велебитским јамама, али и на каменитим обалама Пага усташе су за само 132 дана, од 11.априла до 21.августа 1941. убиле више од 40 хиљада мушкараца, жена и деце. Од тога 38 хиљада Срба! Њих 2000 који су преживели до тренутка затварања логора, транспортовани су у новоотворени логор Јасеновац. О предстојећој јадовничкој експедицији која ће кренути пут Госпића и Грачаца на обележавање Дана сећања на Јадовно 1941.

Миленко Јахура: Свјесни да ће бити убијени, многи Пребиловчани су се предали усташама, након сазнања да су им сви чланови породица убијени у јами

22. јун 2022.

„Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им отсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

Сјећање на убијене на Миљевачком платоу

21. јун 2022.

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу код Дрниша. Након помена убијенима на Миљевачком платоу, положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на споменик Србима погинулим у ратовима деведесетих година. Из Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ подсјетили су да се прије 30 година на подручју Миљевачког платоа десио монструозан злочин над припадницима српске територијалне одбране у присуству Унпрофора. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, на Миљевачком платоу ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да у Хрватској

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

21. јун 2022.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

Бекство из колоне за Јасеновац козарачког дечака Василија Карана

19. јун 2022.

Василије Каран чекао је више од 20 година да напише роман о страдању народа Козаре у усташкој НДХ. После прве, написао је још 40 књига и данас тврди да није све рекао о патњама, болу и злочину почињеном у Јасеновцу. Све је почело његовим бекством из колоне за Јасеновац, у коме се нашла цела његова породица. Василије је и данас са 88 година посвећен свом народу и завичају – Поткозарју. Срели смо се у Бањалуци и забележили његова страшна сећања на рат, али и поуке о праштању и заједништву. Послушајте снимак интервјуа: Уредник и водитељ Ана Томашевић. Извор: РТС Везане вести: ДУБОКЕ РАНЕ УВИЈЕК БОЛЕ – Пише Василије КАРАН Василије

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

19. јун 2022.

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас

Свирепа мучења Срба у Храсници без адекватне казне и након 30 година (ВИДЕО)

17. јун 2022.

Након што је београдско правосуђе потврдило десетогодишњу затворску казну Хусеину Мујановићу, управнику једног од најмање пет логора за Србе у сарајевском насељу Храсница, сарајевско правосуђе приводи крају тужбени процес против Сенада Гаџе, Заима Лаличића и Суље Хебиба, припадника тзв. Армије БиХ. И они су, према свједочењима, баш као и Мујановић учествовали у затварању, премлаћивању, сакаћењу и убиствима храсничких Срба и тортурама над Српкињама. Чак и српском дјецом. А храсничких „мујановића“, „лаличића“, „гаџа“ и „хебиба“, још много ужива у слободи! Почело је много прије крвавог априла. Још док су се у мир и суживот јавно заклињали, а Југословенска народна армија била једина легитимна војна сила! Под будним оком творца Исламске декларације

Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац

17. јун 2022.

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, Хрвати из комшилука истерали су из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама,

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

15. јун 2022.

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

Радомир Н. Саичић: Отворени допис Извршном одбору САНУ

11. јун 2022.

Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и Српска Православна Црква, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу! Поштоване колеге, Јасеновац, који је врхунац и трагични симбол страдања српског народа, Јевреја и Рома, није на адекватан начин представљен ни домаћој, ни међународној јавности. По степену суровости, демонске мржње према затвореницима, садистичком уживању у неподношљивим патњама невиних жртава, укључујући жене и децу, Јасеновац превазилази друге логоре уништења представља кулминацију зла у свеколикој људској историји. У бившој Југославији, репресиван однос према истраживањима и јавном изношењу истине о овом логору смрти био је последица деловања Брозовог

Коначно споменик херојима палим 1998. и 1999. у борбама са НАТО и шиптарским терористима

11. јун 2022.

НА СПОМЕНИКУ СУ ИСПИСАНА ИМЕНА 470 ПАЛИХ А ОТКРИО ГА ЈЕ ГЕНЕРАЛ БОЖИДАР ДЕЛИЋ, РАТНИ КОМАНДАНТ 549. БРИГАДЕ Коначно је подигнут споменик у славу и част херојима, припадницима војске, полиције и руским добровољцима који су 1998. и 1999. погинули у борбама са НАТО пактом и шиптарским терористима. Над спомеником доминира тенк Т-55, у којем је 11. августа 1998. погинуо командир Треће тенковске чете – капетан Жељко Мартиновић. Идејно решење за споменик дао је руски добровољац и председник Београдског одбора Покрета Алберт Андијев, који је преминуо прошле године од короне. Споменик је откривен 23 године након окончања НАТО агресије. Тек када су из личних извора прикупљена довољна средства за његову изградњу.