arrow up

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Созерцање (2)

Читанка српског страдања од усташа је тешко штиво. Ужасни покољи, стравични, монструозни злочини, демонски карактери џелата… Пише: Зорица Ђоковић Ондашњи крици и плач понекад надјачају садашњу свакодневну градску буку. Слике насилног умирања промичу пред очима умјесто зграда и пролазника. Треба то носити. Као и низ питања која извиру из тога, питања без одговора. Треба све то носити кроз дан и даље кроз живот. Тешка литература коју је немогуће свакодневно читати. Календар је препун датума када умирање за Србе није било свакодневни, уобичајени одлазак достојан човјека на крају свог земног живота. Спознали су непојмљиво тешку, мученичку смрт, којом су прешли преко, оставивши своје крвнике и нас, потомке, на овој страни. Између

Владимир Умељић

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Никола Жутић: Термин Покољ у потпуности осликава преовлађујући монструозни начин убијања Срба, незабиљежен у свјетској историји

Нико жив не брише термин геноцид, само се питање бестијалног убијања Срба конкретизује Покољем. Остају и геноцид и Покољ. Зар то треба да се „нацрта“ да би било јасно? Проф. др Горан Латиновић у тексту „Покољ или геноцид – о једној вештачкој и штетној дилеми“ (објавио НСПМ а пренио Музеј жртава геноцида), помиње академика Крестића и мене као некакве бесвјесне пензионере које је завео „лукави стоматолог“ др Душан Басташић, да се опредијеле за „штетни и веома опасни(?!)“ термин „Покољ“, па смо се на тај начин прикључили његовом (Басташићевом) аматеризму и незнању. Проф. Др Василије Крестић као академик, није класични пензионер пошто је преокупиран научним пројектима и пословима управника Архива САНУ.

Херцеговци, придружите се обнови споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Овим путем обавештавамо мештане села Чаваш, њихову родбину, пријатеље и све дародавце да је у склопу планираних радова у оквиру акције Чаваш 2019. извршена санација споменика жртвама стадалим 1941.године. Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11. августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно

Линта: Хрватска слави злочинце над Србима у Госпићу

Осуђени ратни злочинац и хладнокрвни убица Мирко Норац је за госпићке и личке Хрвате и већину хрватског народа херој домовинског рата који је по свом карактеру био освајачки и агресивни рат. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да планска ликвидација најмање 124 Срба у личком граду Госпић у љето и јесен 1991. године јесте важан доказ да је циљ проусташког режима Фрање Туђмана био стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба. То потврђује чињеница да је државни врх спречио истрагу о тим ликвидацијама иако је било добро познато ко су наредбодавци и извршиоци наведених монструозних убистава. За наведена убиства требало је да буде осуђено

Јасеновац није политичко средство, већ стратиште Срба

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је да је скандалозан и понижавајући, и са људског и са политичког становишта, предлог председника СДА Бакира Изетбеговића да у „закону о забрани негирања геноцида у Сребреници“, који је наметнуо Валентин Инцко, буду уграђени и амандмани који би се односили на Јасеновац. „Понижавајући је, јер је то покушај трговине стратиштима, изједначавања злочина, као и коришћења највећег стратишта српског народа икада у приземне политичке сврхе“, истакао је Додик, преноси РТРС. Он је оценио да би Изетбеговић „да нас подмити амандманом у који би требало да стане пола милиона убијених Срба, не би ли ми прихватили да се на неким другим местима дешавало шта се

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности.  Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

Емисија Вече преко Дрине – Никола Жутић и Душан Басташић (ВИДЕО)

Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји култ сјећања ? У трећој емисија из серијала ,,Вече преко Дрине“‘ између осталог говоримо: Да ли је НДХ наставак Бановине Хрватске? Како настаје Мачекова Бановина? Ко формира усташе? Ко стоји иза НДХ? Ко је заиста и са којом намјером направио систем логора Госпић, Јасеновац и Градишка? Каква је улога католичке цркве у овим догађајима? Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји

Комшић у Шведској понижава Роме, да би сатанизовао Србе

Муслимански чланови Предсједништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић на вечери коју је организовао Стефан Лофвен, премијер Шведске за земље учеснице Међународног форума о Холокаусту који се одржава сутра у Малмеу, наглашено је порекао геноцид над Ромима у Независној Држави Хрватској. Пошто је главна намјера да се убиства ратних заробљеника 1995. године у Сребреници никако не ставе у раван са Покољем, односно злочином геноцида над Српским народом у Другом свјетском рату, Жељко Комшић то назива „злочинима“. И то како слиједи (цитирамо): „Подсјетио је да је геноцид почињен над Јеврејима, током постојања квисилншке Независне Државе Хрватске, као и злочини почињени над Србима и Ромима, али и бројним политичким противницима тог режима, оставио

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину

Књига Јелене Ковачевић „Страдање“ једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске. Пише: Слађана Илић Уколико размотримо генерацијски распон уметника који у центар неких од својих дела стављају ту тему, као и хронологију публиковања тих остварења, можемо се у духовном смислу охрабрити. Осим стваралаца нешто старије животне доби, који су том страшном историјском периоду били ближи, а чији су непосредни преци страдали у НДХ, тој теми, прилично скрајнутој – из друштвено-политичких разлога, али и због пошасти заборава који је, додуше, идеолошки подстицан (неких шездесетак година и више) – враћају се и припадници средње

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Епископ горњокарловачки Герасим: Предговор дјелу др Ђуре Затезала „Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ПРЕДГОВОР ДЈЕЛУ Дјело које имамо пред собом, дјело др Ђуре Затезала, звучног наслова „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” на најреалистичнији начин нас подсећа на најцрњи период у новијој историји рода људског. Период за који сваки човјек на планети, док обитава треба да моли опрост од Господа, јер само један, процентуално небитан за број жртава у Другом свјетском рату, али за наш народ огроман губитак, описан је у овом капиталном дјелу, које мора будућим генерацијама да остане повезница са временом када се радило на систематском истребљењу једног читавог народа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.