Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Vladimir Bursać: Pokolj nad Srbima je izvršio državni aparat NDH, institucije te države, službena lica civilnih organa vlasti, tužilaštva, sudskih organa, policijskih i vojnih jedinica

Datum objave: ponedeljak, 26 jula, 2021
Veličina slova: A- A+
Sećanje na 16 muškarca iz sela Doljana (Bosanskih Doljana), kod Bihaća, koji su u subotu 26. jula 1941.g odvedeni iz svoga sela i ubijeni sutradan na stratištu Garavice kod Bihaća. Ovo se desilo jedan dan nakon odvođenja muškaraca iz Kliševića. 
PrognaniSrbi iz bihaćkog sela Doljani, okupljeni 29. avgusta 2009. godine oko spaljene crkve.

U subotu 26.jula 1941.g članovi ustaškog roja iz sela Ćukovi (Ante iz Žegara, Hilmić, Vojić, Miralem Kulenović zvani Šunjić) su u zaseoku Luke, sela Bosanski Doljani sakupili 18 muškaraca. U pitanju je bilo 16 žitelja sela, jedan čovek koji je sa ličke strane došao da samelje žito u mlinovima na Uni i Pavle Pava Mašanović, koji je radio na Unskoj pruzi. Rekli su im da odu do Železničarske kuće na Štrbačkom buku da se upišu i da će sve biti dobro. Muškarci su kupljeni po kućama ili pozivani da dođu u Železničarsku kuću da se upišu. Otprilike polovina ljudi je pokupljena u kućama, a druga polovina je dobrovoljno otišla do Inžinjerske/Železničarske  kuće da se potpišu i tako su zatvoreni.

Seoski pop, ukrajinski unijat je ove ustaše danima dovodio u selo, vodio ih na crkveni toranja koji je služio kao osmatračnica i nikoga iz sela nije upozorio. Čak je ljude upućivao da idu da se upišu. Prethodni paroh u selu je bio Ilija Tintor čije mučenje i stradanje u Bihaćkoj kuli je zabeleženo.  Jedini član KPJ u tom trenutku u selu je bio Adolf Čelik, Slovenac, miner, koji je takođe dočekivao ustaše i sa njima se nešto dogovarao. Ni on nikoga nije upozorio. Uhvaćeni ljudi su noć proveli u Železničarskoj kući, koja je imala telefonsku vezu sa Bihaćem.

Tu noć je bila obilna kiša, pa su tek sutra ujutru (nedelja 27.jul) prešli preko mosta na Uni i vozom otišli za Bihać. Ne znamo da li su prošli mučenje u Kapetanovoj kuli u Bihaću  ili su odvedeni pravo na Garavice i tamo streljani sa brojnim sunarodnicima sakupljanima iz drugih sela.

Imena odvedenih su:

Divjak Nikole Sava (rođen oko 1863.),

Divjak Nikole Đuro (rođen oko 1868.),

Divjak Miće Rade (rođen oko 1885.),

Divjak Miće Nikola (rođen 1888.),

Divjak Stevana Jovo (rođeni oko 1890.)

Divjak Stevana Dragan (rođen oko 1890.),

Koštić Đure Milan/Mile,

Grubiša Maksima Nikola,

Grubiša Mile Milkan/Miladin (rođen 1888.),

Bursać Stojana Milan (rođen 1903.),

Polovina Marka Đuro (sin) i Polovina Nikole Marko (otac), 

Pilipović Sime Marko-Breulja,

Kantar Dmitra Mihajlo (otac) i Kantar Mihajla Đuro (sin).  

Jedino je Lazo Divjak tokom noći uspeo da pobegne iz Železničarske kuće.

Niko od ovih ljudi se nije vratio kući, osim Pavla Mašanovića (rođen 1913. u Virpazaru, radnik na Unskoj pruzi, nakon početka ustanka drugi komandant Gerilskog odreda u Doljanima, kasnije politički komesar Prve bihaćke čete, od 1942.g u 3.krajiškoj brigadi Nikole Karanovića).

Ne smemo zaboraviti da ovo nije delo nekih ludaka, u krv ogrezlih ubica i divljih ustaša. To nisu bila ubistva na mah, u afektu, iz jarosti, neka tvorevina ludačkog uma koju nije moguće pojmiti i razumeti. Srbe je ubijao državni aparat NDH, institucije te države, službena lica civilnih organa vlasti, tužilaštva, sudskih organa,  policijskih i vojnih jedinica. Taj zločin je dugo planiran, veoma dobro organizovan, izvođen hladno, proračunato, sistematično, nekim infernalnim (paklenim) sledom i bio je široko prihvaćen od strane lojalnog hrvatskog i muslimanskog stanovništva.

Presude za ovakva ubistva je donosio Prijeki sud za Veliku župu Krbava i Psat sa sedištem u Bihaću, na osnovu zakonskih propisa Nezavisne Države Hrvatske. Sudski procesi su bili fiktivni, vrlo često na osnovu lažnih svedočanstava (neko je video nepoznate naoružane ljude oko naselja, neko je čuo da će četnici napasti selo i slično), osuđeni najčešće nisu ni bili prisutni n suđenjima. Tužioci i istražne sudije su potom davali naloge organima vlasti (načelnici opština, tabornici, rojnici, oružnici) koji su sakupljali vojno sposobne muškarce i organizovali izvršenje smrtne kazne koja je bila jedina presuda Prijekih i Izvanrednih sudova NDH. Cilj je bio da se prvo uklone svi muškarci koji mogu da nose oružje i pružaju otpor, starosti od 15 do 70 godina.

Nakon toga je sledilo uklanjanje žena, staraca i starica, devojaka i mladića. Na kraju bi sa maloletnom decom mogli raditi šta hoće. Mogli su da ih ubiju, ili da ih predaju ”Karitasu”, koji bi ih popisao, obukao, nahranio, slikao u malim ustaškim uniformama, udomio u religiozne hrvatske porodice gde im je promenjen identitet, a kartoteka sa njihovim podacima bi potom bila izgubljena.

To je bio plan. To ne smemo nikada zaboraviti.

Izvori:  ”Doljani, Dubovsko, Klišević u NOR i revoluciji 1941-1945”., Zbornik materijala i sjećanja, Beograd 1997.g. Svedočenje Milovana Grubiše (u vlasništvu autora).


Priredio:

Vladimir Bursać

Zavičajno udruženje ”Una” Banjaluka


Od istog autora:

Vladimir Bursać: Pokolj je bio plan. To ne smemo nikada zaboraviti!

Vladimir Bursać: Šta za mene znači pojam Pokolj? | Jadovno …

Vladimir Bursać: KORAK KA ISTINI O GARAVICAMA …

Vladimir Bursać: Sudbina Stanka Opačića – Ćanice je bila …

Vladimir Bursać: Povodom knjige V. Đ. Mišine „Memorandumi …


Vezane vijesti:

Srbi nepoželjni u rodnom kraju

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top