Pokolj Архиве - Страница 105 од 159 - Јадовно 1941.

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

21. јул 2020.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска. Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године. На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник

Погледајте ФИЛМ: Страдање и васкрсење ливањских Срба

18. јул 2020.

Позивамо вас да одгледате документарни филм Страдање и васкрсење ливањскх Срба, аутора ђакона Радомира Врућинића. Филм је сниман у Ливањском пољу током 2018. године, а садржи и разговоре са многим актерима који су живи сведоци или истраживачи истине о страдању ливањских Срба. Уласком немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска под вођством Анте Павелића и усташког покрета. Већ током априла, власти НДХ доносе расне законе, којима се Срби, Јевреји и друге нехрватске заједнице стављају ван закона. Са проглашењем НДХ, долази и до успоставе усташке власти у Ливну и околини. Убиства су почела већ 6. јуна 1941. године, када је у јаму бачен Губински свештеник

Зафрановићев филм „Дјеца Козаре“ добио новац за снимање

17. јул 2020.

Филм „Дјеца Козаре“ редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске /НДХ/, коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара /255.455 евра/, сазнају „Вечерње новости“. Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом. Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата. Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да

Пале: Приказани филмови о страдању у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту

16. јул 2020.

На Палама је синоћ, поводом Дана побједе над фашизмом, приказани филмови „А, Бог је ћутао“, „Сунце и жица“ и „Крст од крви“, сценаристе, режисера и књижевника Симе Брдара, који говоре о страдањима у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту. Директор Кинотеке Републике Српске Снежан Лаловић рекао је новинарима да филмови који су приказани говоре о несрећи Срба, Јевреја, Рома и свих који су завршили у јасеновачким логорима. – То је нешто што би требало приказивати чешће, како би остало упамћено, не због неке мржње, него једноставно да знамо шта нам се дешавало. То је историјско памћење на основу којег градимо будућност – нагласио је Лаловић. Он је истакао да је Симо Брдар без

НЕ ЗАБОРАВИТИ СТРАДАЊА СВЕШТЕНИКА И СВИХ ЉУДИ ИЗ ВОЗУЋЕ

12. јул 2020.

У манастиру Света Тројица – Возућица у општини Завидовићи у ФБиХ служено је вечерње богослужење поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика, међу којима је возућки свештеник Јован Зечевић који је пострадао у логору 1941. године. Протојереј-ставрофор Зоран Живковић рекао је Срни да је ово богослужење молитвено сјећање на тешка страдања свештенства у Другом свјетском рату, али и свих људи са подручја Возуће. „Молимо се Богу за све пострадале. Страдања српског народа и свештеника, међу којима је Јован Возућки, не смије да буде препуштено забораву да би нам свима будућност била боља, а страдања никада више никоме поновљена“, нагласио је отац Живковић синоћ након молитве. Вечерњем богослужењу поводом обиљежавања Светих дабробосанских мученика

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

10. јул 2020.

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм „Дневник Диане Будисављевић“, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

УСТАШЕ У АУСТРИЈИ НЕ ЖЕЛИ НИ РАДИKАЛНА ДЕСНИЦА: Одбор аустријског парламента усвојио резолуцију против Bleiburga

9. јул 2020.

Одбор за унутарњу политику Националног вијећа аустријског парламента једногласно је усвојио необвезујућу резолуцију против одржавања комеморације код Блеибурга. Резолуцију су покренуле странке ÖВП-а (народњаци), СПÖ-а (социјалисти), Зелени и либерални НЕОС, а подржао ју је, на изненађење многих, и ФПО (Слободарска странка), да би се касније позвао на погрешку у гласању. Прилику да јасно кажу свој став имат ће и сутра кад се о резолуцији буде гласало на пленарној сједници тог заступничког и законодавног дома аустријског парламента. Одбор за унутарњу политику већ је расправљао о томе како се поставити према традиционалној годишњој комеморацији код Блеибурга, а сада је постигнут и надстраначки споразум, извијестили су из парламента. Од министра унутарњих послова Kарла

Мастиловић: Неозбиљно је употријебити ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац

8. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта. Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се „оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници“ и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не

Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или о броју страдалих Срба у Јасеновцу

8. јул 2020.

Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века. Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222). Oд почетка текуће године српски, медијски простор, преплављен је ревизионистичким текстовима којима се на ненаучан и тендециозан начин прекраја историја двадесетог века и разара култура сећања. Реч је превасходно о српским ревизионистима који својим текстовима у историографији и публицистици сизифовски покушавају да „демистификују“ и „расветле“ скоро заборављени Геноцид који је извршен над Србима током Другог светског рата, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије, а посебно на територији марионетске

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

7. јул 2020.

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

6. јул 2020.

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији

Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.

6. јул 2020.

Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, о вишемесечном опоравку преко 500 деце из Србије у Швајцарској, 1942. године. Треба споменути да је Црвени крст Србије тада водио др Петар Зец (Курузари на Банији, 1881. – Београд, новембар 1944), којег је часно вођење Црвеног крста коштало главе и убијен је од титоваца, после њиховог уласка у Београд (др П. Зец није видео разлог зашто би требало да се склони). Много лепог о раду

Сремска Митровица: Откривена спомен плоча Јеврему Видићу убијеном на Јадовну

4. јул 2020.

Јеврем Видић, један од најугледнијих житеља Сремске Митровице који је погубљен у Јадовну, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору. Изведи оца из јаме Миодраже! „Из своје куће Јеврем Видић је, са групом угледних Митровчана изведен шестог маја 1941. године, да би, након мучења у оближњој ‘Кустодији’ био отеран у Јадовно где је убрзо погубљен. Из свог родног града, Јеврем Видић више неће одлазити. Уколико будемо имали довољно воље да о његовом и страдању осталих Митровчана учимо своју децу“, рекао је на церемонији откривања спомен плоче Јеврему Видићу доктор Димитрије Мита Стојшић Када је уз позив митровачког доктора Димитрија Стојшића да свог оца изведе из

ПОЗИВ: Дођите у манастир Сланци 22. августа 2020. јер нисмо заборавили!

2. јул 2020.

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружења Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда. ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА: –Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364 или путем електронске поште: [email protected] или [email protected] . -Заинтересовани за пут

Јадовничани у петак 03. јула у Сремској Митровици

2. јул 2020.

Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће откривена у петак, 03. јула ове године. На плочи, која ће се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стајаће и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од митровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе. Откривању Спомен плоче Јеврему Видићу присуствоваће и неколико чланова удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда. Везане вијести: Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку