Pokolj Архиве - Страница 106 од 157 - Јадовно 1941.

ПРИДВОРАЧКА ЈАМА – Неморално, безочно и дрско је да се насљедници злочиначке комунистичке идеологије појављују на поменима српским жртвама

19. јун 2020.

Мјесец јун, у српском народу, обиљежава се као мјесец страдања српског народа у Другом свјетском рату, посебно у крајевима западно од ријеке Дрине. Тада се сјећамо невиних српских жртава које су на монструозне начине убиле усташе (Хрвати и муслимани), често комшије убијених Срба, па чак и њихова родбина. Убијени Срби били су обични људи, цивили. Важно је напоменути да у том периоду на простору јужне Херцеговине нису постојале организоване војне јединице четника (ЈВуО), као ни партизана. Срби убијени 1941. године нису били припадници ниједне војске Прве партизанске јединице формирају се крајем 1941. године, док се ЈВУО формира у љето 1942. године, послије партизанских злочина над Србима Херцеговине, почињених од октобра

Никола Милованчев: Мук

19. јун 2020.

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (1). Пише Никола Милованчев Некадашњи водећи хрватски статистичар је пре три и по деценије оцењивао да је број жртава у Јасеновцу био виши од шест стотина процената до хиљаду и двеста процената у односу на бројеве које данас износе појединци у Београду и Загребу. Необично велика разлика, зар не? Ревизионисти покушавају већ више од тридесет година да изнесу процене броја жртава у логору Јасеновац и уопште у Југославији 1941–1945. које су мање од стварних. Они критикују и драстично смањују оцене броја жртава усташког логора у Јасеновцу изнесене одмах после краја Другог светског рата, које су износиле 500.000 до 700.000 жртава

Србољуб Живановић: Поводом полемике В. Ђ. Мишине и С. Антонића

18. јун 2020.

Господин Антонић је потпуно у праву када се залаже да гробови јасеновачких мученика, бар у Београду, буду обележени. Меморијални центар на јасеновачком стратишту у Доњој Градини Планира се већ дуго времена изградња Меморијалног центра на Јасеновачком стратишту у Доњој Градини код Козарске Дубице. Разговарао сам пре две године са тадашњим председником Републике Српске, господином Милорадом Додиком, о овом центру. Рекао сам му да је камен темељац који је положио за тај нови центар сада зарастао у коров и да више нико не зна где се налази. Тада ми је обећао да ће учинити нешто да дође до изградње тог центра. Председник Републике Србије, господин Александар Вучић је у свом говору

Александар Недић: Пет година без одговора власти на захтев за обележје убијеним Србима у Јасеновцу

18. јун 2020.

Oбележје овим убијеним људима треба да постави држава Србија, а не нека НВО или СЛС. „Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен плоче лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал. Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени лешеви тајно

Ранко Гојковић: О Јасеновцу у Словенској енциклопедији или Прилог полемици проф. Антонића са „стручњаком“

17. јун 2020.

Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету. Прву половину 2020. године јавни дискурс Србије као да обележавају „стручњаци“. Та назови струка успела је да ухапси цео један народ због наводне пандемије, да забрани Србадији да због наводне бриге за живот не могу да прославе Васкрсење Христово као симбол победе живота над смрћу. А главни „стручњак“ би да забрани Новаку Ђоковићу да мисли својом главом, па му препоручује да мисли његовом. Већ сам написао у једном свом тексту да главном „стручњаку“ (који је доказао нестручност још у свињском грипу пре десетак година, оштетивши својом нестручношћу државу за милионске своте), не верујем

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

14. јун 2020.

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

И стари се женили ради порода

13. јун 2020.

Данило Надаждин има тридесет и седам година. Живи у селу Пребиловцима близу Чапљине. Он jе jедан од ретких људи у том селу коjи има тридесет и седам година. У селу има седамдесетогодишњака, али нема тридесетогодишњака. Између Данила Надаждина и њему по годинама наjближег човека, постоjи велика празнина. Наjближи по годинама човек, ниjе чак ни одрастао. Има свега петнаест година. У Пребиловцима, крашком селу, где се вода пиjе из чатрња, где су вртачице малене и посне, где су куће од камена, кров од камена, небо од камена, у том прибрдском, усиjаном селу догађале су се страшне ствари. Због тога jе Данило Надаждин несрећан. Због тога Надаждин има смао два-три исписника. Због

Вучић: “Да се извињавам за Олују, Бљесак и Јасеновац не могу и нећу”

12. јун 2020.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да не може да се извини Хрватској за Олују, Бљесак и Јасеновац, али да жели добре односе са том државом. “Моји су ми измерили, последњих 47 дана сваки дан сам био нападнут у хрватским медијима”, рекао је он новинарима у Пожеги. Kако је казао, захвалан им је на тим нападима. “Не би ме нападали да бар мало не вредим. Неке раније никад нису нападали. Тад нисмо имали ни војску, ни полицију, осим што су им се додворавали сваки дан”, казао је Вучић. Вучић је додао да Хрвате поштује, али не може да им се извињава за акције против српског народа. “Поштујемо Хрвате, али не

СЈЕЋАЊЕ НА МУСТАФУ ЂЕРЗИЋА – Србин муслиман штитио своје православне сународнике од усташа

12. јун 2020.

Село Гаре налази се данас у општини Завидовићи у ентитету Федерација БиХ. Гаре се налазе у близини Возуће која је позната по злочинима муџахедина над Србима на крају одбрамбено-отаџбинског рата. Тада је Возућу са околином, напустило 7 680 Срба. Село је већински муслиманско. Током Другог свјетског рата из овога села усташе су регрутовали муслимане за своје јединице. Највише муслимана било је у локалној муслиманској милицији. Неки су ишли добровољно, а неки под присилом. Нажалост, и у овом муслиманском селу било је оних који су чинили страшне злочине и пљачке над српским становништвом. Према свједочењима преживјелих Срба након рата, ови милиционери припадали су Хаџиефендић лигији са сједиштем у Тузли. На челу

Владимир Кецмановић: Дан мрмота титоисте Ребита

9. јун 2020.

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“. Ко стоји иза перманентне кампање „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“ Kао у српској верзији филма „Дан мрмота“, која је са платна и са телевизијских екрана прешла у стварност, у овдашњим медијима већ годинама траје перманентна кампања „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“, при чему се не допушта могућност да такав филм може да сними било ко до Лордан Зафрановић и да може да буде снимљен по било ком сценарију до по готово пола века старом сценарију Арсена Диклића. Наравно, јесте скандалозно што

Кецмановић: У Сарајеву би да Павелићево „хрватско цвијеће“ прогласе за антифашисте, а Србе за фашисте

8. јун 2020.

Ако до сада нисте знали, Павелићево „хрватско цвијеће“ су били антифашисти, а Срби су били фашисти. До сада није било тако, али у данашње доба постистине и постчињеница и то је могуће. Иако је свијет навикао да се у Босни бар једном „хефтично“ дешавају којекакви будалалуци, таман се учини да у свему постоји нека логика, а оно опет нешто изненади што је тешко разумјети. Најприје су Хрвати у Сарајевској катедрали одржали мису усташким злочинцима, које су партизани стријељали у Блајбургу. Ништа необично с обзиром на повампирење усташтва у Хрватској. Необично је, међутим, да су у Сарајеву против тога избили протести, а још необичније што су бошњачки посланици у Представничком дому

Годишњица покоља у Пиви: Стријељани, убијани ножем, бацани са литица…

7. јун 2020.

Најтеже је пострадало село Дола у коме је побијено преко 500 људи, од којих су чак петина били – Дјеца. Најмлађа жртва била је новорођенче, рођено непосредно пред стријељање сопствене мајке и, без имена, недужно страдало. Пише: Милош Ћуић На данашњи дан навршава се 77 година од злочина који су у Пиви починили припадници злогласних СС дивизија, фолксдојчерске „Принц Еуген“ и муслиманске „Ханџар“, те усташе из Гацка. Тачан број жртава никада није утврђен, али процјењује се да су тог 7.6.1943, на Тројичиндан и дан Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, током свега неколико сати зликовци побили метком, ножем, бацањем са литица и спаљивањем преко 1200 недужних људи (оба пола и

Енвер Kазаз: Сарајево током НДХ није био искључиво невин град

7. јун 2020.

Гости емисије Изван овкира били су професор Универзитета у Сарајева Енвер Kазаз и предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Соња Бисерко. Према ријечима професора са Филозофског факултета, Енвера Kазаза, недавна миса у Kатедрали у Сарајеву је одржана у организацији неофашистичке невладине удруге Блајбуршки вод: “Окружена је једним исказом који врло близу поставља метафизику идеологију, а то је да су покрети војних јединица које је повео Анте Павелић названи крижним путем. Миса је – не само религијски чин и вјерско право, већ идеолошки чин прве врсте, и то онај чин који наставља обрисе Степинчеве цркве”, казао је Енвер Kазаз осврнувши се на антифашистичке демонстрације у којима је учествовало више

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле