arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Tito je dvaput bio u Jasenovcu

20. februar 2021.

Jedna od zabluda koja se odnosi na Tita, a koju vaš čitalac Vladislav Sotirović nekritički i netačno ponavlja ( „Josip Broz, Jasenovac i srbocid”, „Politika”, „Među nama”, 13. 2. 2021), jeste  da se pokaže kako su Srbi tobože imali negativan tretman u Jugoslaviji. U tom kontekstu se pominje i Jasenovac, a često govori o tome da Josip Broz Tito nikada nije posetio Jasenovac. Time g. Sotirović i drugi  koji tu zabludu plasiraju žele da pokažu da je Tito zanemarivao srpske žrtve. A to ne samo da nije tačno, nego je i uvredljivo, osim što predstavlja i notornu istorijsku neistinu. Drug Tito je, naime, dvaput bio u Jasenovcu. NAPOMENA: Svi navodi

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Aleksandar Nećak: Da nam se zločini više nikada ne ponove

19. februar 2021.

Jednoga dana, broj ljudi koji su pogledali film „Dara iz Jasenovca“, biti će bitan pokazatelj. I tada se neće gledati ko nije imao želudac, a ko nije imao nešto drugo, već će biti svrstani u nezainteresovane. A biti nezainteresovan znači iskazivati pasivan odnos prema žrtvi i prema zločinu. Ma koliko iskreno saosećali sa žrtvama, a to javno, ponekad i hrabro ne pokazivali, ostaće samo vaša bol, a ne i deo zajedničke, velike ideje da nam se zločini više nikada ne ponove. Ja naravno ovde ne osuđujem nikoga, niti imam pravo na to. Ja samo želim da ukažem da pasivan odnos prema zločinima otvara prostor za nove pokolje. A u to

Ćeranić: „Dara iz Jasenovca“ razbija stereotip da Srbi u ratu mogu biti samo zločinci

19. februar 2021.

Film „Dara iz Jasenovca“ razbija stereotip da Srbi u ratu mogu biti samo zločinci, dok je za druge rezervisana uloga žrtava i heroja, šiše Predrag Ćeranić, dekan banjalučkog Fakulteta za bezbjednost u autorskom tekstu za portal Sve o Srpskoj. Tekst prenosimo u cijelosti: Odluka nadležnih da se film „Dara iz Jasenovca“ prikaže istovremeno na javnim servisima Srbije i Republike Srpske predstavlja presedan, ali je sigurno da se radi o ispravnoj i odluci u opštem interesu. Naime, premijerno prikazivanje, za Srbiju najavljeno u aprilu mjesecu, izgledalo je daleko i maglovito. Što se filma tiče, zbog njega već sijevaju varnice, razmjena „vatre“ je u toku. A sve se dešava u dalekoj Americi, gdje

Dodik: Treba snimati još filmova o monstruoznim zločinima u Jasenovcu (VIDEO)

18. februar 2021.

Srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je film „Dara iz Jasenovca“ na autentičan način prikazao događaje, te naglasio da treba snimati još filmova o Jasenovcu, jer zločin, monstruoznost, načini i masovnost ubijanja Srba apsolutno ne mogu da budu obuhvaćeni samo u jednom filmskom prikazu. Dodik je izjavio da je Jasenovac najtragičnije mjesto u istoriji srpskog naroda, koje je skrajnuto, skrivano, zahvaljujući ne samo srpskim protivnicima, nego, nažalost, i nekim Srbima. On je naglasio da istina o Jasenovcu nije ispričana, ona je ostala spekulativna, jer oni koji su činili zločine nad Srbima u Jasenovcu to minimiziraju i prikazuju da nije tako monstruozno kao što jeste. Dodik

Nataša Drakulić: Postoji bol i neprebol, a Jasenovac je neprebol (VIDEO)

17. februar 2021.

Svetska televizijska premijera filma „Dara iz Jasenovca“ je u subotu u 20 časova na Prvom programu RTSa. Film je nastao na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša. Za scenario ovog filma, Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, na Dan državnosti Srbije, dobila je Nataša Drakulić. Gošća Jutarnjeg programa, scenaristkinja Nataša Drakulić ističe da joj Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena koji je dobila na Dan državnosti znači više od svega što je do sada postigla u životu. „U avgustu 1995. godine nakon Oluje koju sam preživela sa 16 godina, ova zemlja je meni dala državljanstvo, dala mi šansu da se nakon svog tog užasnog rata koji je vođen od 91. do 95. i

Moje Jadovno – otvaranje izložbe u Ambasadi Srbije, u Londonu 27.01.2014. | Moje Jadovno – otvaranje izložbe u Ambasadi Srbije, u Londonu 27.01.2014.

BRITANSKI ISTORIČAR NAHVALIO „DARU IZ JASENOVCA“: „Glavni cilj ustaša je bio istrebljenje Srba, film bio na udaru neopravdanih kritika“

16. februar 2021.

Film „Dara iz Jasenovca“, u čijem je fokusu priča o srpskoj devojčici koja se suočava sa užasima ustaškog koncentracionog logora, od početka je bio optuživan da je „nacionalistički“ film koji promoviše ideju „Velike Srbije“. Eminentni britanski istoričar Rori Jomans, stručnjak za period ustaške NDH, ne slaže se sa takvim jednostranim viđenjem ovog filma, ističući da je „Dara iz Jasenovca“ ozbiljan prikaz fašističkog ugnjetavanja. – I pre nego što je publika imala prilike da pogleda film Predraga Antonijevića, koji se bavi stravičnim zločinima ustaša u kompleksu logora smrti Jasenovac, naišao je na salve neopravdanih kritika američkih i britanskih filmskih poznavalaca – piše Jomans za „Balkan insajt“. On navodi da su recenzenti film blanko

Služen pomen za ubijene Srbe Potkozarja i Piskavice (VIDEO)

14. februar 2021.

U Potkozarju kod Banjaluke služen je parastos Srbima iz ovog sela i Piskavice, koje su ustaše ubile 5. i 12. februara 1942. godine. U Hramu Pokrova Presvete Bogorodice služena je sveta liturgija i pomen mučki ubijenim Srbima. Početkom februara 1942. godine, kada se u banjalučkom naselju Drakulić desio stravični zločin, ustaše su počinile pokolj i u potkozarskim selima Ivanjska-današnje Potkozarje i Piskavica, gdje su na najbrutalniji način ubijena 562 srpska civila, među kojima je bilo 77 djece. Iz Udruženja građana Kozara kažu da je unazad šest godina počelo obilježavanje stradanja Srba u potkozarskim selima. Ističu da se ovaj krvavi pir dogodio samo pet dana nakon Drakulića sa istim izvršiocima i istom

Hrvoje Zekanović: „Za dom spremni“ legitiman pozdrav, neuporediv sa „srpskim fašizmom“

14. februar 2021.

Stavljanja znaka jednakosti između četnikovanja i fašizma u Srbiji ili Banjaluci i slavljenja žrtava u Domovinskom ratu hrvatskih branitelja je smešno, poručuje Zekanović. Hrvoje Zekanović iz Hrvatskih suverenista smatra da je pozdrav „Za dom – spremni” legitiman, a u emisiji „Crvena linija“ na N1 televiziji rekao je da se ne može upoređivati sa „fašizmom i nacionalizmom u Srbiji i Republici Srpskoj“. „Meni je u neku ruku drago da ste me pozvali u ovu emisiju da čujem suludost koja dolazi s Istoka. Vi možete i jedan i drugi pevati borbene jer je hrvatska vojska u Domovinskom ratu, u oslobodilačkoj akciji ‘Oluja’ i drugim oslobodilačkim akcijama, pobedila u ratu i vas, i

Nataša Drakulić: Širom sveta će se saznati o srpskom stradanju u Jasenovcu

13. februar 2021.

Moj Oskar je dobijen kada smo uspešno završili snimanje filma, a drugi Oskar je dobijen kada su Amerikanci potpisali svetsku distribuciju, kaže scenaristkinja filma „Dara iz Jasenovca“. “Želim da vjerujem da će film Dara iz Jasenovca uticati na kulturu pamćenja srpskog naroda, koja često nije na odgovarajućem nivou, a jedan od njegovih ciljeva je već postignut. Moj Oskar je dobijen onog dana kada smo uspešno završili snimanje filma, a drugi Oskar onog dana kada su Amerikanci zatražili i potpisali svetsku distribuciju ovog filma”, kazala je za Radio Svetigoru scenaristkinja filma „Dara iz Jasenovca“ Nataša Drakulić. Podsjeća da je 5. februara počela američka distribucija ovog ostvarenja i da već dobija mnogo poruka

N. Jović: Dara u Jasenovcu po drugi put

11. februar 2021.

Posle tačno osam decenija od početka srpskog stradanja u NDH, posle 80 godina punog zaborava i namernog potiskivanja, neko pokušava da vrati Daru u Jasenovac iz koga je upravo izašla. Srpski narod zaista ima brojne vrline, kvalitete i vrednosti, ali kultura sećanja, nažalost, nije jedna od njih, ili makar ne spada u aktivnije kolektivne osobine našeg naroda. Razlozi za to su mnogi i njima se nećemo ovom prilikom baviti, već pozdraviti konačne pozitivne pomake po pitanju buđenja iz opšte amnezije i suočavanja sa svojom (a ne nametnutom) prošlošću putem filmske afirmacije kulture sećanja. Najskoriji i najznačajniji pomak tog tipa jeste upravo film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“. Scenario je

U Srbiji bi moglo da krene ranije prikazivanje „Dare iz Jasenovca“

10. februar 2021.

Režiser filma „Dara iz Jasenovca“ Predrag Antonijević rekao je da bi prikazivanje ovog ostvarenja u Srbiji moglo da počne i prije 22. aprila kako bi se publika što prije uvjerila da li je to propaganda i da li je u njemu nešto netačno. „Izgleda da ćemo krenuti ranije, zato što bih želeo da se srpska publika uveri o čemu se radi i kakav je film, da proceni da li je kvalitetan, kao i da da li je to propagandni film, da kažu ako misle da je nešto netačno u filmu. Ovo je jedna bitka koja se sad prevazišla film i dobro je da ga svi pogledamo“, rekao je Antonijević. Nakon

Branko Đurica: Pokolj zbog ustaške značke

7. februar 2021.

Znate, gospodine moj, lako je ubiti čoveka… Samokresom ili nožem, svejedno. Ali ubiti malo dijete, tu bih volio da vidim tu gospodu, prave ustaše, govorio je fra Miroslav Filipović. Kad sam nedavno u Srpskom listu pročitao da je u Banjaluci održan pomen Srbima poklanim 1942. oko katoličkog samostana Petrićevac, učinilo mi se da je tim povodom trebalo reći i nešto više od opštepoznatog. Mada je taj ratni zločin bio samo jedan u nezamislivom nizu započetom gotovo odmah po proglašenju Nezavisne države Hrvatske pod okriljem Nemačkog Rajha, ono što ga čini neobičnim jeste sama ličnost njegovog izvršioca, ništa manje shvatljiva od Starčevićeve, Pavelićeve ili Tuđmanove. Naime, po programu Ante Pavelića –

U Drakuliću kod Banjaluke pomen stradalim Srbima

7. februar 2021.

Kod Spomen-kosturnice u banjalučkom naselju Drakulić danas će biti obilježeno 79 godina od stradanja 2.315 Srba, među kojima je bilo 551 dijete, u naseljima Drakulić, Motike, Šargovac i rudniku Rakovac, koje su ustaše ubile na današnji dan 1942. godine, bez ijednog ispaljenog metra. U Crkvi Svetog velikomučenika Georgija u banjalučkom naselju Drakulić počelo je bogosluženje u okviru obilježavanja 79 godina od pokolja više od 2.300 Srba, koje su ubile ustaše u ovom i okolnim selima Motike, Šargovac i u rudniku Rakovac. Svetoj liturgiji prisustvuju potomci žrtava ustaškog pokolja, stanovnici Drakulića i okolnih sela, te predstavnici udruženja proisteklih iz proteklog odbrambeno-otadžbinskog rata. Obilježavanju pokolja počinjenog nad srpskim narodom u većem broju

Đurđica Dragaš: Daro, Deso, Jovane…krivi smo! Praštajte!!!

4. februar 2021.

Gledala sam pre nekoliko dana film „Proleće 1941“, koji je, u saradnji sa ambasadom Izraela, emitovan na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Težak, mučan film, jedan od onih koje ne gledate iz dosade, tek da bi prekratili vreme, već iz potrebe da odate poštu žrtvama, da se bar u tih sat-dva podsetite da sloboda, mir i sreća nisu konstantne kategorije. Takvi filmovi vas upozoravaju da zlo lako proklija, da ne treba mnogo da se dojučerašnje komšije i prijatelji pretvore u potkazivače, krvnike i ubice, a udobni i mirni život u pakao iz kojeg nema izlaza. Pratila sam potresnu sudbinu jevrejske porodice i njihovu borbu za život, unapred osuđenu na

Borba protiv zaborava: Krvavi pir ustaše fra Filipovića

2. februar 2021.

Pošto su mu izveli devojčicu Radojku Glamočanin, Filipivić je dete zaklao pred razredom, tražeći od ustaša da slede njegov primer. Moj cilj je da ukazujem na zaborav, bar perom da istinu i činjenice otrgnem od zaborava. Jedino što je preostalo da borbu vodimo protiv zaborava i prašinu skidamo sa istine i činjenica, bar ovako individualno. Piše: Đorđe Bojanić, istoričar Činjenica je da loš odnos imamo prema sopstvenoj istoriji… a uvek nam je bila preča ta „nametnuta istorija“. Verovatno, a nije ni čudo (kada znamo u kom vremenu smo živeli) pa zato deo nas ne zna da je u školskom dvorištu škole ,,Đura Jakšić“ u Šargovcu (u blizini Banjaluke) 1942. god

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA