fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Нећак: Култура сећања овде не станује

Изгледа да је рефлексна реакција у питању?

aleksandar-necak.jpg
Александар Нећак


Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне:

А наше српске жртве, њих је било највише?

Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА.

То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама.

Наравно да смо се увек залагали за сећање на све жртве, али драги српски пријатељи, налазите се у свим релевантним институцијама, налазите се на врло важним и респектабилним функцијама, има вас највише у овој земљи, па покрените озбиљну иницијативу да се обележе и меморијализују сва стратишта, све српске жртве.

Да ли вам то неко брани?

Не.

У питању је KУЛТУРА СЕЋАЊА која овде не станује.

Музеј геноцида годинама посвећен српским жртвама ради у неусловним просторијама, без простора за сталну поставку и повремене изложбе, промоције књига, едукативна предавања итд.

Свакодневно спомињање Јасеновца неће решити проблем.

У Београду, у целој Србији не постоји не један трг, улица, сокак, пролаз, плато, ћошак који носи име Јасеновачких жртава.

Зашто?

Туђа рука свраб не чеше.

Аутор: Александар Нећак (Фејсбук страница)

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: