

Извор: ВИДОВДАН

Некадашњи фудбалер Звезде популарни Дуле Савић, дао је изјаву на РТС-у, уживо у емисији УПИТНИК о којој ће сигурно причати регион. – Ми бисмо сами себе требали више да поштујемо, да нам се ово не би дешавало. Да не дајемо наивно декларативне изјаве. Имамо милион примера протеклих дана и месеци. Веће самопоштовање би спречило овакве ситуације. – Само се сетите када је председник био у Босни, када је једва избегао догађај у Сребреници, а онда позвао њиховог председника да играју шах овде. До дан данас, се не зна које то учинио. Kада стално попуштате, а ја јесам да се међусобно поштујемо, али колико поштујеш ти мене и ја ћу тебе.

Читав живот слушам исту причу-причу, која се попут врло укусне торте, са зналачки одабраном глазуром, пуних седамдесет година сервира гладном и неуком српском народу. Народу, кога на жалост не занима ни зашто је гладан ни зашто је неук, ни зашто је доспео до степена “социјалног дарвинизма”. Овом синтагмом, у свом делу “Енглески корени немачког фашизма” Мануел Саркисјанц, означава тотално социјално и духовно посрнуће, после кога се неки народ може сматрати нижом расом. То је прича о нама, и нашим усрећитељима комунистима. Онима који седамдесет година само мењају глазуру, и торту опет износе пред наша насмејана лица, пред наше тинтаре… Тако се ето десило, да после свих наших страдања и погрома

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона 1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду, испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања. Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

Писмо које су хрватски бискупи послали српском патријарху Иринеју сигурно је нешто што ће поново уздрмати и хрватску и српску јавност и додатно заоштрити ионако лоше односе две суседне земље јер, сада се може очекивати и одговор СПЦ, а онда нека нам је свима Бог у помоћи. Тек онда ће настати прави кијамет. У писму, које је неуобичајено оштро и објављено је у јавности, што иначе није пракса, Хрватски бискупи изнели су низ замерки српском патријарху Иринеју и појединим епископима СПЦ. Између осталог патријарху замерају што тврди да хрватски бискупи ћуте на све већу ескалацију усташтва у Хрватској, што тврди да положај Срба у њој ни данас није бољи него

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од

Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, истиче да од њих ништа друго није ни очекивао и да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих Патријарх српски Иринеј на оптужбе хрватских бискупа да распирује мржњу, вређа жртве и хушка на рат одговара да од њих ништа друго није ни очекивао и истиче да Хрватима смета то што СПЦ више уважава папу него њих. Патријарх је за Курир најавио одговор хрватским бискупима. „Они се жале што ми (СПЦ) више уважавамо папу него њх, њима то смета. Ми имамо своје мишљење о папи, за разлику од њих. Не распирујем мржњу нити хушкам на рат, нити вређм

Када је, почетком деведесетих, укључена тешка артиљерија тоталне пропаганде против Срба током распарчавања Југославије, посебну улогу добили су светски масмедији, и, наравно, најубедљивија и најсугестивнија од свих уметности: филм Редитељ и писац Драгослав Бокан годинама тврди да најновији балкански рат још није завршен – траје процес стварања „велике Албаније“ и постоји већ дводеценијска инерција утврђених пропагандних матрица. Списку умјетничих израза Холивуда у којима су Срби негативци, одговорни за крвопролиће деведесетих и за зла у балканским ратовима, придружио се недавно још један блокбастер. „Мој лични рат“, према уиграном шаблону доделом негативне роле Србима, својим лицемерним и једностраним погледом на велику несрећу изазвао је много негативних коментара, љутње, па и природног питања: Докле

Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић одржао је беседу у загребачкој катедрали поводом 59. годишњице смрти кардинала Алојзија Степинца, чија улога пре, током и после Другог светског рата још није разјашњена. У опширној беседи Бозанић је, између осталог, рекао да се грађани Хрватске данас с правом питају како је могуће да архивска грађа која би могла да помогне у расветљавању догађаја током Другога светског рата и периода након тога, премда је настала на подручју Хрватске – није у Хрватској и остаје тешко доступна онима који траже истину. „Зар је то начин сведочења истине; или се намерно нешто жели прикрити те ускратити новим нараштајима да буду учвршћени у истини“, запитао је

Милуна је имала тек 15 година када је у бескрајној колони српских сужања, са цијелом породицом, рођацима и народом српских села из околине Новске и Градишке силом дотјерана у Стару Градишку. Усташе су ушле у село и издали наредбу да сви Срби за 20 минута изађу на сеоски друм. Из те старе аустро-угарске казнионе правили су расподјелу ко иде у Јасеновац да се не врати, ко се убија на мјесту, која дјеца се транспортују за Загреб и Јастребарско, а која се бацају на гомилу да умиру. Спас је био могућ за оне који би као радно способни кренули на рад у Њемачку. “ Добро памтим високу кулу стражару у сриједи

Опречне реакције на писмо католичких поглавара из Загреба у коме критикују СПЦ и патријарха. Папи поручују да је време да донесе одлуку о канонизацији Нервоза у Загребу што папа не проглашава Алојзија Степинца за свеца, изјава надбискупа Бозанића о злочинима у Јасеновцу која се многима у Хрватској није допала, недавни сусрет српских владика и хрватских бискупа у Пожеги, на коме је постигнут договор да се научним методама утвде жртве са обе стране… Ово су, према мишљењу историчара и аналитичара, неки од кључних разлога због којих је обелодањено писмо које су католички бискупи упутили патријарху Иринеју, где износе низ скандалозних оптужби на рачун СПЦ и самог патријарха. Ово ће, сматрају наши

Зоран Ђорђевић разговарао је са замеником директора Америчког музеја Холокауста Робертом Вилијемсом и једним од директора у центру „Симон Визентал“ Марк Вајчманом Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са замеником директора Америчког музеја Холокауста Робертом Вилијемсом и једним од директора у центру „Симон Визентал“ Марк Вајчманом. У току разговора, наводи се у саопштењу, министар је информисао саговорнике у којој фази се налази Нацрт Закона о Установи спомен жртве Старо сајмиште и нагласио значај његовог усвајања. Заменик директора Америчког музеја Холокауста Роберт Вилијемс рекао је да је његова институција вољна да Србији понуди подршку при изградњи меморијалног комплекса Старо сајмиште, значајног за очување сећања на

Затворише врата и спустише ону тешку резу. Она jе стравично треснула у своjе лежиште, врло гласно, jер jе у вагону владао мук, као да никога нема. „Сви мушкарци стариjи од десет година, нека изађу у строj. Ако остане нетко иjедан дан стариjи од десет година, бит ће стрељан. И он и маjка”! Излазе људи на чистину испред Соколане и некадашње школе у Грубишном Пољу. Построjаваjу нас у четири реда, врсте. Колона се протегнула од цесте до насупрот католичке цркве и цинтора, па лиjево, све до куће некадашњег пристава. Маjка и сестра плачу и гледаjу ме. Ништа не говоре. Прећутно и оне и jа прихватисмо приjетњу као реалност и jа пођох

Према најави из хрватског Министарства науке и образовања, школе у Хрватској ће добити нову препоруку – да посете и Спомен-подручје Јасеновац, пише „Јутарњи“. „Министарство ће у складу с новим курикулумом грађанског васпитања препоручити школама посету Спомен подручје Јасеновац тако да школе, ако се одлуче за ту активност, могу исту на време уврстити у своје школске курикулуме“, рекли су за „Јутарњи“надлежни у Министарству. Према статистикама, Спомен-подручје Јасеновац досад није било често место школских посета. Иако је Образовни центар у Јасеновцу замишљен као место где се млади суочавају са последицама порицања људског достојанства, мржње и ксенофобије, а њихове музејске радионице нуде нови приступ у образовању о холокаусту, геноциду и страдању антифашиста у

Заборавити жртву исто је као други пут је убити. Много је историјских разлога да с поносом негујемо сећање на наше славне и пожртвоване и жртвоване претке. Заборав је као смрт. Заборавити жртву исто је као други пут је убити. Много је историјских разлога да с поносом негујемо сећање на наше славне и пожртвоване и жртвоване претке, али ми то не радимо, ни озбиљно ни одговорно, попут других паметних нација. У јеку нашег оправданог огорчења усмереног на хрватске историчаре, спремне да нечовечним потезом гумице обришу по три-четири нуле са бројки жртава у Јасеновцу, у Архиву Војводине пронађен је заборављени немачки досије из 1941/’42. године са описима и доказима усташких дивљања над
На Никољдан ће се навршити 31 година од злочина у фочанској мјесној
Не малом искушењу био је изложен и аутор ових редова када га
Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа
Навршило се 32 године од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности
Код спомен обележја у Јеминовцу још једном су се окупили припадници српске
Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање
Поводом обележавања 82-годишњице почетка нацистичког уништења дела београдске и српске популације, домаћих
Kратки документарно-едукативни филма из серијала „Минијатуре“ може се погледати на Јутјуб каналу
„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али
На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка
Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941.
Код Шаранове јаме људи су слушали нашу песму „Теци реко“ коју смо
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.