јасеновац Архиве - Страница 61 од 82 - Јадовно 1941.

Ватикан крије разлоге због којих неће бити канонизације Степинца?

20. фебруар 2020.

За одуговлачење и непроглашавање Алојзија Степинца свецем нису одговорни комунисти, Југословени, Срби, Српска православна црква или Тито – праве разлоге зна само Ватикан, тврди хрватски Net.portal. Одговорност лежи искључиво на институцијама Католичке цркве, јер Степинца свецем није прогласио не само садашњи папа Фрањо, већ ни друге папе прије њега, наводи историчар Хрвоје Класић. Има историјских личности које, упркос свим манама, већина људи доживљава као позитивце, а има и оних које, упркос понекој врлини, већина доживљава као негативце, наводи се у тексту. Након деценија расправа, Алојзије Степинац за већину Хрвата католика је светац, док је за већину Срба он неспорно злочинац. Степинчева канонска улога није спорна. Као загребачки надбискуп у околностима

Србе оптужују за Сребреницу, а геноцид у НДХ не помињу

19. фебруар 2020.

Мала и самоникла удружења, као што је то и Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст у Лондону, нису у стању да се носе с овим проблемима без институционалне помоћи, истиче директорка Драгана Томашевић. Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону обухвата и све геноциде после Другог светског рата, а на централној комеморацији овог 27. јануара, нажалост, нису споменуте српске жртве усташког геноцида, али су зато помињани Срби који су починили „геноцид” у Сребреници. У енглеским медијима Сребреница се приказује као најгнуснији злочин на европској територији после 1945. године. Притом се, наравно, не помиње ни операција „Олуја”, ни погром у Братунцу и Подрињу, каже за „Политику” Драгана Томашевић, директорка лондонске

БОКАН: О НАШИМ ЖЕЉАМА И О РЕАЛНОСТИ

12. фебруар 2020.

Шта мислите, да ли постоји иједан народ који је радо прихватио пораз и без огорчености примио вест о победи својих непријатеља? Посебно ако су тај пораз и ова победа били неправедни? Да ли је иједан народ с миром прихватио окупацију, силовања, отимачину, страдања… своје земље? И да ли је било којој држави и њеним становницима било свеједно кад су им се, лицем у лице, приближила времена зла, распећа и голготског пута?… Све ово питам, не зато да бисте ми, са чуђењем, потврдили нешто тако очигледно, већ да бих појаснио једну многима несхватљиву чињеницу. Да бих подсетио све нас да нас наше нервирање и ”неприхватање ситуације” неће спасити од невоља. И

СМРЕКЕ, ТУГА И ОПОМЕНА

9. фебруар 2020.

У августу мјесецу, онај дио долине ријеке Лашве између Виленице и Влашића притисну вреле илињске жеге, када се сваки живи створ склања и чека смирај дана у лашванској котлини. Пише: Јован С. Марић Такав је био и трећи августовски дан 2019. године, када је група потомака жртава усташког терора кренула на Чамића брдо, смјештено између два Травника, старог и новог. Уз псовке и гласно негодовање незнанца, пролазимо прашњавим и излоканим путем. Напокон стижемо на одредиште. Шок невјерица, чуђење. На некада уређеном меморијалном комплексу затичемо раздробљене камене громаде, ораницу уоквирену коровом и шибљем и новоизграђену шталу. Палимо свијеће уз велику хумку, костурницу за покој души настрадалих 700 Срба, недужних људи, великомученика.

Дневник заблуда: Српски Аушвиц као голф терен

31. јануар 2020.

Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку „никад више“. Аутор: Слободан Малдини На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин. Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла. У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га

Изложба о хероини која је спасила 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу

31. јануар 2020.

Изложба посвећена Дијани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу, биће отворена у суботу, 1. фебруара, у Великој већници Градске куће, с почетком у 18 часова. Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба Министарства одбране под називом „Дијанина деца“ стиже и у Суботицу, захваљујући иницијативи Завичајног удружења Далмација из којег кажу да су се на овај корак одлучили како би заборављеној хероини одали почаст и дубоку захвалност за реализацију племените идеје. Спасити један људски живот је врло племенита ствар, а не преко 15.000 деце – каже Милорад Kураица из Завичајног удружења Далмација. – Дијана Будисављевић је била

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

25. јануар 2020.

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

На изложби у Москви делегација Српске представила материјал о Јасеновцу (ФОТО)

25. јануар 2020.

У Москви је синоћ отворена изложба „Непобједиви“ о концентрационим логорима и судбини њихових затвореника, а која је посвећена Међународном дану сјећања на холокауст. Делегација Музеја Републике Српске је у оквиру пројекта представила материјале о највећем усташком логору смрти Јасеновцу. Директор Музеја Миладин Савић је одржао током отварања говор гдје је испричао о судбини логораша. Свечаном отварању су присуствовали ветерани и бројни гости међу којима су представници амбасаде Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, амбасаде Републике Србије у Руској Федерацији, шеф Представништва Републике Српске у Русији Душко Перовић. У оквиру свечаног отварања је одржано свечано потписивање споразума о сарадњи између московског Музеја Побједе и Музеја Републике Српске. Учешће Музеја Републике Српске

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)

2. јануар 2020.

Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава. УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ Број: 10/2006-1 Б е о г р а д 25.02. 2006. године Тел: 2764-942, 2645-929 Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године, овим путем жели да укажу на те појаве и предложе да одговарајући органи, организације, институције, удружења и други надлежни

Јован Пејин: Јасеновац у српској историји

27. децембар 2019.

Дванаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је историчар и архивиста Јован Пејин. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Југословенски и хрватски режисер Лордан Зафрановић. CC BY 4.0 / WIKIPEDIA/PŘEMYSL OTAKAR

Зафрановић: „Без опроста за злочине остаје простор за мржњу“

18. децембар 2019.

Док неко не клекне у Јасеновцу и не затражи опрост за злочине као што је то учинио Вили Брант у Аушвицу верујем да ће остати простор за нове мржње и ратове у региону, казао је Тањугу редитељ Лордан Зафрановић. Један од најзначајнијих филмских аутора југословенске кинематографије гост је Београда где присуствује дводневној конференцији посвећеној великану филмске критике Ранку Мунитићу у организацији Филмског центра Србије. Зафрановић истиче да је мало разочаран околностима које коче снимање његовог „Дјеца Kозаре“. „До сада смо два пута аплицирали на конкурс Филмског центра Србије и оба пута је наш филм одбијен. Нисмо добили средства али сам сигуран да ћемо у наредном периоду набавити новац и почети

Дејан Мировић: На шта нас подсећа Јасеновац

17. децембар 2019.

Једанаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је професор Дејан Мировић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

Мирјана Стојисављевић: Великим покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва

17. децембар 2019.

Обраћање проф. др Мирјане Стојисављевић на промоцији књиге Академика Василија Крестића „Геноцидом до велике Хрватске“, одржане 16. децембра 2019. у простору Универзитетске библиотеке у Бањој Луци. Поштоване даме и господо, драги пријатељи и саборци, предстaвници удружења Јадовно 1941, удружења Баштионик, Kрајишког културног центра “Свети Сава” Бањалука, односно Сабора крајишких удружења који је организовао представљање књиге академика Василија Крестића “Геноцидом до велике Хрватске”, поводом дана Српске крајине у Бањалуци, помаже Бог! Наслов мог излагања гласи: Великим Покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва 1. Живимо у строго контролисаном свијету у коме се свијест усмјерава на врло рафиниран начин, путем лажних култова којим су праве вриједности замијењене лажним, што обесмишљава

Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

15. децембар 2019.

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Јасеновац – логор у којем су требали бити истријебљени Срби и Јевреји

14. децембар 2019.

Највећи број убијених у Јасеновцу, а који су поријеклом из БиХ, били су становници Поткозарја и града Сарајева. Јасеновац је топоним који се у јавном простору земаља насталих распадом СФРЈ користи веома фреквентно, а најчешће га у расправама користе ревизионисти хисторије који настоје умањити његов злочиначки обим. У оспоравању хисторијских истина иде се тако далеко да се у јавност пласирају тврдње како то уопште није био логор смрти и како су највећи злочини на том локалитету почињени након завршетка Другог свјетског рата, у вријеме Федеративне Народне Републике Југославије. Међутим, сви релевантни хисторијски налази недвосмислено свједоче како је Јасеновац био мјесто колективног ужаса за заточене и како је био дио усташког