arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

Василије Ђ. Крестић: ЗАШТО САМ ПОТПИСАО АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

Овим одговором немам намеру да полемишем с Вељком Ђурићем Мишином и то из више разлога. Прво зато што сматрам да он ни у ком погледу није дорастао томе да буде мој партнер за било какве научне и стручне расправе, без обзира на то што умишља да је велики научник, да је надишао и далеко превазишао све историчаре који се баве српско-хрватским односима и почињеним хрватским геноцидом над Србима у НДХ. Друго, зато што он није способан да води озбиљне научне и стручне расправе, што све који не мисле како он мисли, на један суров, неотесан и примитиван начин обезвређује, потцењује и вређа разним измишљотинама, нимало бираним речима и неистинама. Уместо

Муке по Христијану

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када чује свог архијереја како га окривљује за оно за шта не може да буде крив? Шта да мисли када види јасеновачко мучеништво својих предака упоређено и објашњењо нарко-лептичким и ЛСД визијама у неком архијерејевом предавању одржаном негде у белом свету, пред страним аудиторијумом? Чему да се сироти верник нада када чује свог архијереја како хули? Да ли да верник тада исповеди свом духовном оцу настале сумње у вези са тим пастиром? Да ли да ипак прихвати пастирску оптужбу и призна пред собом и целом српском заједницом непостојећу кривицу? Да ли да усвоји архијерејеву очинску поуку о јасеновачком страдању

БЕСПУЋА БЛАСФЕМИЈЕ И НЕПОЧИНСТВА

Многи добронамерни Србин, што ће рећи наиван, добродушни човек, апеловаће на српско-српски дијалог у вези теме о којој се ћутало, по потреби каткад причало, а најмање радило тј. озбиљно и организовано истраживало.  Не схвата наш добри и напаћени народ да се није хладне главе разговарати са српским изродима који би, онако олако, да убијају убијене голоруке људе, истурајући предасе уместо аргументе – Цркву, националне институције првог реда, а један чак упорно и свагда и факултетску диплому историчара. Такви су можда једном били Срби, али кад смо им дали прилику да учине добра дела, видели смо да су застранили, чинећи свесно или несвесно непреболна и неопростива непочинства. С таквима нема разговора.

Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“ Текст В. Ђ. Мишине на „Стању ствари“ Одговор директора Музеја жртава геноцида, г. Вељка Ђурића Мишине, на „Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких“, како му и сам наслов каже, првенствено се бави академиком Василијем Крестићем („Сећаћу се и улоге Василија Ђ. Крестића у састављању овог најновијег – некаквог писанија насловљеног са Апел СПЦ за одбрану светих српских новомученика јасеновачких…“). На почетку да кажем, цитирајући једног од потписника Апела и парафразирајући познату српску изреку – потписао бих Апел за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких да је уместо академика Крестића иницијатор био и „црни Ром“! Као

Бари Литучи: Откривање истине о геноциду на Србима – питање националне безбједности

Србија разоткривање истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата мора схватити као питање националне безбједности првог реда, изјавио је оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу Бери Литучи.   – Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и са Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у цијелом свијету, дјелимично и својом кривицом – рекао је Литучи. Он истиче да узроке дијела проблема српског народа види и у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који

Кроз српску историју са Драгославом Боканом

За сајт Српска историја говори Драгослав Бокан, српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА … – Ваша мајка као мала девојчица доживела тешку судбину? – Моја мајка Милка (девојачки Деветак), родом из Мале Градусе на Банији је имала две године када су јој хрватске усташе одвеле оца Ђуру и ђеда Душана у Јасеновац, одакле се никада нису вратили… А начин на који се њен тата последњи пут опростио од ње представља страшни и величанствени пример страдања нашег народа у њиховом завичају окупираном од стране Павелићевих монструма у човеколиком обличју. Наиме, хрватски војник, иначе предратни Ђурин пријатељ, допустио му је да се,

Миладиновић: Како је створен мит о српској кривици

Средином деведесетих година прошлог века амерички новинар Питер Брук, ваљда једини из новинарске бранше с оне друге стране Атлантика који је понешто више разумевао кркљанац у „балканском лонцу“, једном приликом је написао: „Кад Срби нападну Хрвате, криви су Срби! – Кад Срби нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Србе, криви су Срби! – Кад Муслимани нападну Србе, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Американци нападну Сомалце, криви су Срби! Илустрација: novosti.rs Пише: Иван Миладиновић Штa је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то

Нацистима из СС ДИВИЗИЈЕ и УСТАШАМА Београд враћа одузету имовину као БОРЦИМА

Судови су почели да рехабилитују припаднике усташког покрета и озлоглашене СС Принц Еуген дивизије, па је држава Србија, после одлуке Управног суда, у обавези да им врати куће и њиве. Ипак, Агенција за реституцију ће се оглушити о ту судску одлуку. Директор агенције Страхиња Секулић изјавио је за лист да је оваквих случајева све више, пишу Новости. “Закон децидирано каже да имовина не може бити враћена припадницима страних окупационих снага, а за нас су то и усташе и чланови СС Принц Еуген дивизије, без обзира на то што су судови неке од њих рехабилитовали. Уколико Управни суд сматра да нису припадници окупационих снага, може да искористи своја законска овлашћења и

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму ”Крвава бајка”, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење

Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем. Душан Никодијевић (Фото: Дејана Баталовић) Број људи који су изгубили животе у комплексу концентрационог логора Јасеновац и даље је контроверзно питање у Србији. Дисторзија Холокауста се у Хрватској одиграва у неколико различитих облика, о чему смо писали на Таласу, због чега је питање броја страдалих у поменутом логору од великог значаја. Књига „Јасеновац између броја и жртве” Душана Никодијевића, историчара и вишег библиотекара, представља један корак ближе веродостојном утврђивању броја жртава. Промоција ове књиге одржана је 21. октобра у Народној библиотеци, а тим поводом за Талас

Србе дели и Јасеновац – петиција врху СПЦ

У Народној библиотеци Србије у понедељак је представљено ново издање Музеја геноцида Југославије, књига Душана Никодијевића „Јасеновац – између броја и жртве“. Ова књига је и пре промоције изазвала оштру критику дела српске јавности, а 53 интелектуалца је потписало петицију Синоду СПЦ и патријарху српском Иринеју у којој изражавају „узнемиреност покушајима ревизије историје страдања српског народа“ у НДХ, односно концентрационом логору Јасеновац. У петицији, коју су између осталих потписали академици Василије Крестић и Србољуб Живановић, француски историчар Ив Батај, Ања Игоревна Филимонова из Москве, али и представници српске заједнице из Швајцарске, стоји да је посебно узнемирујуће да се „Туђмановој историографији последњих година све више и све гласније придружују и српски

Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка

Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“ БЕОГРАД – Књига историчара Душана Никодијевића „Јасеновац, између броја и жртве“, у издању београдског Музеја жртава геноцида, представљена је данас у Народној библиотеци Србије. Промоција је организована поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, када су 21. октобра 1941. године извршена масовна стрељања у Крагујевцу, као и поводом Дана сећања на 22. април 1945. године, када је извршен пробој последњих заточеника Јасеновца. Књига, која се базира на сведочењима преживелих заточеника и логораша Јасеновца, и на основу чијих је исказа аутор сачинио елаборат, наводи податке о минималном и максималном броју жртава, а у извесном смислу баца ново светло на досад презентоване

Стефан Радојковић: Научно ревидирање броја жртава Јасеновца неће ревидирати историју

Имамо поименични списак од око 90.000 жртава Јасеновца,  допуњава се и процена је ће ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих, каже Радојковић. На дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобра, у Народној библиотеци Србије биће промовисана књига „Јасеновац између броја и жртве“, историчара Душана Никодијевића, а у издању Музеја жртава геноцида. Књига се бави бројем страдалих у Јасеновцу, једном од најболнијих тема (не само) овога народа. Пребројавање жртава и данас траје, више од седамдесет година после окончања Другог светског рата, а у тренутку када су све гласнији покушаји ревизије историје и судбине народâ.Управо због тога што број страдалих у Јасеновцу варира од свега неколико десетина

Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве

Сматрам да ни сам назив „Меморијални центар Старо Сајмиште“ није најбољи, чак је и увредљив за жртве. Сајмиште (Фото: З. Јовановић) На сајту Министарства културе објављен је у петак 11. октобра нацрт Закона о меморијалном центру „Старо сајмиште“ који, нажалост, није припремило Министарство културе, већ радна група Владе. Наводим „нажалост“ јер верујем, да би Министарство припремило квалитетнији предлог од Радне групе. Шта рећи о нацрту Закона? Пре свега да је то предлог закона на који смо дуго чекали и који је преко потребан да би се заштитио девастирани простор некадашњег логора Земун и сећање на жртве монструозних злочина ту почињених 1941-1944. Затим, неразумљиво је да нису предвиђене организоване јавне расправе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.