Јадовно Архиве - Страница 72 од 98 - Јадовно 1941.

Додик посјетио Миљу Зечевић, мајку три убијена сина

26. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик посјетио је данас у селу Сијековац код Брода Миљу Зечевић, чија су три сина и супруга на кућном прагу убиле хрватске снаге 26. марта 1992. године. Мајку Миљу Зечевић посјетили су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Претходно су бројне делегације положиле вијенце код спомен-плоче у Сијековцу за 46 српских цивила – жена, дјеце и стараца које су прије 27 година звјерски убиле регуларне војне снаге Хрватске са паравојним бошњачко-хрватским формацијама. Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Фотије служио је у Цркви Свете великомученице Огњене Марије Свету архијерејску литургију и парастос. Регуларне снаге Хрватске, са

Грајф: Страдање у Јасеновцу не смије бити минимализовано

26. март 2019.

Књига „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ представља студију о злу човјечанства и страдању невиних људи у ова два стравична логора што не смије бити заборављено нити минимализовано, рекао је аутор овог научноистраживачког дјела Гидеон Грајф. Грајф, који је главни истраживач Института за Холокауст „Шем Олам“, рекао је да је у Јасеновцу у Другом свјетском рату убијено 700.000 Срба, Јавреја и Рома, те да вјерује да је тај број и много већи. – На основу даљих истраживања, неких надгробних споменика и гробних мјеста која смо успјели да нађемо кроз сва истраживања, вјерујем да је тај број и много, много већи – рекао је Грајф новинарима у Бијељини гдје је промовисана његова књига.

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик

26. март 2019.

Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје Извор: ФБ страница филма „Завештање“ Филм „Завештање“ (2017), у режији Ивана Јовића, са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није

Хаг сеје нову мржњу

25. март 2019.

Доживотна робија за првог председника Републике Српске Радована Kараџића опет је узбуркала Балкан. Муслимани у БиХ ликују, а Срби не крију гнев због селективне правде, па се све гласније чује да је Хашки трибунал, основан да испуни мисију помирења, још једном унео раздор међу народе бивше Југославије. Пресуда Kараџићу довела је до нових инцидената. Сувласник Kрајина класа Саша Тривић “подршком Kараџићу” изазвао је праву буру у Сарајеву, где су грађани позвани на бојкот његових производа. Међутим, он каже да су “ствари извучене из контекста, а напад заправо уперен на фирму”. Забележено је и да је лидер сарајевског Антидејтонског покрета Нихад Аличковић после изрицања пресуде Kараџићу напао мушкарца са српском заставом,

Патријарх Иринеј: Нека им Бог суди, по правди својој

25. март 2019.

-Пригрлимо нашу Отаџбину! Наша снага је само у јединству, поручио патријарх Иринеј. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј беседио је синоћ, 24. марта 2019. године, у Нишу на почетку државне церемоније обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на Србију. Уз звуке сирена за узбуну и гашење светла, у Нишу је одржано централно обележавање 20. годишњице од почетка бомбардовања. Сећањем на жртве одата је почаст страдалима, уз поруку: „Опростићемо ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било“. Централно обележавање почетка НАТО бомбардовања 1999. године почело је тачно у 19.45, када су НАТО авиони бацили прве бомбе. Окупљенима у Нишу обратио се Патријарх српски Иринеј, који је поручио да

Великомученици

25. март 2019.

Ако jе истина да jе човjек постао од животиње, савим jе извjесно да jе његов смисао за мучење и убиjање припадника своjе врсте jедна од првих великих разлика. Чини се да су у том виду „очовjечења“ наjдаље отишли усташе чиjа бездушност, немилосрдност, крволочност и окрутност нема премца. Све jе то у наjпотпуниjем облику дошло до изражаjа и у Ливну и околини, а као и другдjе, и овдjе су све чинили на миг и уз благослов црквених великодостоjника. Тако jе jулских дана 1941. године, лиштански жупник Божо Шимлеша обjавио вjерницима да су Срби стављени ван закона и заприjетио казном страшног суда свакоме ко не крене у „свету борбу противу изрода католичке

Зашто су све власти криле геноцид над Србима?

25. март 2019.

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонскоj влади, али су jе прећуткивали – да су Срби жртве наjвећег етничког чишћења. Хрватска поjачава своj адвокатски тим коjи ће покушати да докаже да jе Србиjа над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама из Београда. Српски историчари кажу да ово ниjе први пут да Загреб дуготраjним парничењем покушава да сакриjе одговорност за наjсистематичниjе етничко чишћење у 20. веку, у коме су Срби потпуно избрисани са териториjа на коjима су вековима живели као аутохтоно становништво. – Срби jош нису свесни да су доживели геноцид, jер су скривали злочине

Промовисана нова књига историчара др Момчила Диклића

24. март 2019.

Како је нестајао српски народ у Хрватској? Историчар др Момчило Диклић је 11. марта 2019. године у свечаној сали СО Нови Београд представио многобројној публици своју књигу СРПСКИ НАРОД У АВНОЈЕВСКОЈ ХРВАТСКОЈ – Како је нестајао један народ. У потрази за истином и генезом српске трагедије у Хрватској, аутор који је и сам рођен у Лици, успио је да пробуди стручну јавност и изазове полемике након којих се намећу наизглед једноставна питања на које ни до данас немамо праве одговоре. Имајући у виду одјеке и његових претходних књига Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац? и Недопустиво је упоређивати четнике и усташе које су изазвале бурне расправе и овога

Без извињења и две деценије од бомбардовања

23. март 2019.

На сутрашњи дан, пре тачно две деценије, након низа спорних покушаја и понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, из базе у Авијану полетали су први авиони који су и наредних 78 дана бацали бомбе по војним и цивилним циљевима широм земље. Истовремено, из команде НАТО-а из дана у дан стизала су „објашњења“ да је свака људска жртва, уништена болница, школа, мост, медијска кућа… само – колатерална штета. Војна интервенција на СРЈ почела је 24. марта око 19:30, по наређењу тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а влада у Београду исте ноћи је прогласила ратно стање. Првих дана, земљу је надлетало 70 борбених авиона, а њихов број се временом

Календар геноцида: 23. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

23. март 2019.

Село Брезовац, 23. марта 1942. убиjено 39 жена и њихове дjеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своjе породице, а у штали усташе заклале 5 Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опљачкале и попалиле. Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурjану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од коjих 22 дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. ул. Церска 38,

Грабовац: Покренути питање одговорности Хрватске за злочине у Сијековцу

23. март 2019.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да српски представници у институцијама БиХ морају покренути питање одговорности Хрватске за агресију на БиХ и за ратне злочине почињене над Србима у Сијековцу, Броду и западнокрајишким општинама. „Српски представници морају да затраже од Tужилаштва БиХ да јавно отвори архиве и документацију, те да коначно процесуирају по командној одговорности наредбодавце и извршиоце ових злочина“, рекао је Грабовац Срни поводом предстојећег обиљежавања 27 година од страдања Срба у Сијековцу. Грабовац је истакао да је за породице српских жртава рата потпуно неприхватљиво да ни након 27 година од стравичног злочина над Србима у Сијековцу, Броду и читавој

ДА СЕ ПАМТИ: Обиљежено 77 година од страдања Срба у Старом Броду

23. март 2019.

У Старом Броду код Вишеграда данас је служењем литургије и парастосом обиљежено 77 година од страдања 6.000 Срба, које су 1942. године звјерски убили припадници злогласне усташке „Црне легије“ Јуре Францетића. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово велики дан за историју српског народа који не смије бити заборављен. – Оно што ме јако радује јесте да је данашњем обиљежавању присуствовао велики број дјеце и младих, како би чули о свему. Радује ме и што заједно са општином Рогатица и црквеним општинама Вишеград и Рогатица, радимо на заједничком пројекту, чиме ће ово мјесто добити посебан значај – истакао је Ђуревић. Ђуревић је захвалио свим људима добре воље

Епископ Сергије: Криви смо што јесмо!

23. март 2019.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије истакао је да је било какав повод довољан за појаву антисрпске хистерије и да се српском народу увијек изнова приписује нека кривица. Епископ наводи да је једина кривица Срба у томе што не одустају од себе, свог имена, вјере, језика, писма, историје и предака. Текст објављен на сајту Епархије бихаћко-петровачке, преносимо у цијелости: „Не судећи и не осуђујући ништа и никога, сем себе и својих слабости, остајем запањен антисрпском хистеријом за коју је, изгледа, потребан било какав повод, била то обична утакмица, суђење било коме за било шта или нешто сасвим треће. Дубоко погружен у душу нашег националног бића, не могу а да не признам

Стари Брод – место великог страдања

22. март 2019.

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. „То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао“, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

Представљена монографија „Алојзије Степинац: Држава, црква, надбискуп (1934-1941)“

22. март 2019.

Према речима излагача, монографија, која је настала истразивачким радом аутора, бави се животом надбискупа, његовом личношћу, политичким деловањем, историјским контекстом и дешавањима тога доба. Никола Жутић, научни саветник и један од аутора дела, истакао је да су он и његов колега Димић књигу посветили њиховом професору и ментору Бранку Петрановићу. – Пре две године позвао нас је председник Српске академије науке и уметности и замолио да у краћем обиму напишемо студије о Степинцу за потребе црквене комисије коју је формирао папа Фрањо са намером да се у цркви политичка, културна и верска делатност Степинца, који је био у процесу „производње“ за свеца, расветли. Од тог импулса колега Жутић и ја