arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

У Бањалуци наредне године конференција о Јасеновцу

14. октобар 2019.

Чланови руског Императорског православног палестинског друштва договорили су да идуће године у Бањалуци буде одржан централни конгрес овог друштва и у оквиру њега Међународна конференција о Јасеновцу. Јасеновац (Фото: Јавно власништво) Предсједник овог друштва у Бањалуци свештеник Миладин Митровић изјавио је Срни да је ова одлука донесена на Конгресу у Санкт Петербургу с обзиром на то да ће идуће године бити обиљежено 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. – У оквиру Дана сјећања на пробој логораша из Јасеновца у Бањалуци ће идуће године, у оквиру Конгреса ИППД-а, бити одржана међународна конференција посвећена сјећању на жртве усташког злочина у Јасеновцу. Међу учесницима биће представници научног, политичког и друштвеног живота Русије

Бањалука: Премијера документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“

14. октобар 2019.

Србско сабрање Баштионик организује премијерно приказивање документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“ у уторак 15.10.2019. љ.Г. у Концертној дворани Културног центра Бански двор у Бањалуци с почетком у 19ч. Циљ нам је да на достојанствен начин прикажемо филм који кроз архивске снимке, свједочења учесника догађања, изјаве страних војних и дипломатских званичника, објективно и неострашћено, историјским  чињеницама говоримо о животу најодликованијег српског официра свих времена. Желимо бањалучкој али и широј јавности у Републици Српској показати истиниту причу о херојском путу човјека који је свој крст часно изнио, до краја остајући вјеран својој војничкој заклетви Богу, Краљу и Отаџбини. Пројекцији ће присуствовати аутор филма господин Милослав Самарџић који ће се обратити присутнима. Улаз

Четничка повест нестала у селима око Чачка

13. октобар 2019.

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Порушена кућа у којој је живео Дража Михаиловић

13. октобар 2019.

Oвих дана порушена је скромна породична кућа у Брегалничкој улици број 24 у Београду (општина Звездара), у којој је до Другог светског рата, односно до 1941. године, имао пребивалиште први герилац поробљене Европе, пуковник, у току рата генерал, министар војске и командант Југословенске краљевине војске у отаџбини, Драгољуб Дража Михаиловић. На лицу места истакнута је табла која информише да је то учињено по одобрењу Секретаријата за урбанизам града Београда. Осим тога, на табли се налази приказ будућег изгледа вишеспратне стамбене зграде, као и други подаци везани за издато одобрење. Питам се да ли је то требало урадити. Ми затиремо многе трагове наше прошлости. Ја сам вероватно последњи живи комшија који

Служен помен страдалима у Занасовићима

12. октобар 2019.

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

Јавна расправа о Нацрту закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“

12. октобар 2019.

Радна група Владе за израду Нацрта закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“, израдила је радну верзију претходно наведеног акта. Јавна расправа о Нацрту закона спроводи се у периоду од 11. октобра 2019. до 01. новембра 2019. године а по окончању јавне расправе Министарство културе и информисања анализираће сугестије, предлоге, и примедбе учесника у јавној расправи и сачиниће извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона и објавиће га на својој интернет страници и порталу е- управе. Сви заинтересовани своје коментаре могу доставити на утврђеним обрасцима за коментаре (које можете преузети на сајту) на e-mail: [email protected] или поштом Министарству културе и информисања, 11 000 Београд, улица Влајковићева бр. 3, са назнаком

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12. октобар 2019.

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Наташа Матаушић, хрватска историчарка: У Сиску није било никакво Прихватилиште него усташки логор за дјецу са Козаре

12. октобар 2019.

У Сиску се, без сваке сумње, током 1942. године налазио усташки логор за српску дјецу, а не прихватилиште, како то дио хрватске јавности данас покушава да прикаже, тврди хрватска историчарка Наташа Матаушић реагујући на недавно приказивање документарног филма “Дјечије прихватилиште Сисак”. Аутор: Вељко Зељковић Аутор овог филма је покушао да покаже како је у Сиску било направљено “прихватилиште” за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније и Кордуна, те из Славоније, а у ком се усташки режим наводно бринуо о овим несрећним малишанима чији су родитељи, а што је прећутано,  погинули, убијени или одведени у Јасеновац или неки од њемачких нацистичких логора.Матаушићева, која ускоро брани докторат на тему

ПРОМОЦИЈА: ЗБОРНИК РАДОВА СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

11. октобар 2019.

ПОЗИВАМО ВАС НА ПРОМОЦИЈУ ЗБОРНИКА РАДОВА „СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ“ -Приређивач Раде Р. Лаловић-   САЈАМ КЊИГА у Београду Штанд Републике Српске (ХАЛА 2, НИВО А) Субота, 26. октобар 2019. у 12,00 сати Везане вијести: Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ … Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА … Објављена збирка пјесама „Пред сјенима српских мученика … Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње …

Борис Малагурски за Српску историју

11. октобар 2019.

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

10. октобар 2019.

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари. На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године”. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредочићу се на бит: суштину умањења броја жртава. О чему се ради? Брошуру

Бојан Д. Ђокић: У НДХ нису постојали логори за децу, била су то прихватилишта и сабиралишта

9. октобар 2019.

Настојање да се вишеструко умањи званични број жртава логора Јасеновац није више својствено само хрватским историчарима. Протеклих неколико година колегама из лепе њихове у тој работи прикључили су се и неки од српских историчара. У свом научном раду под насловом „Логор Јасеновац у уџбеницима историје за 8. разред основне школе“ историчар Музеја жртава геноцида у Београду у ревизији и дисторзији Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ, отишао је много даље. Следи неколико ауторових научних сазнања и закључака а чланак у његовом интегралном облику можете прочитати ОВДЕ. Анализа осам уџбеника историје за 8. разред основне школе који су одобрени од надлежних просветних органа Републике Србије показала је да

Немања Девић: Смиљанска беседа

9. октобар 2019.

На иницијативу удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, код масовне гробнице у Теслином Смиљану у којој је сахрањено најмање 500 Срба побијених у време Независне Државе Хрватске, 30. јуна 2018. потомци и поштоваоци жртава су поставили Часни крст. Том приликом прочитана је Смиљанска беседа Немање Девића чији текст преносимо у целини. Памтећи скупе, Данас пролазимо стазама коју су, ма где да смо рођени, прошли наши преци. Стазама које су натопљене сузама и крвљу наших новомученика. Стазама крстоносним и стазама светих. И зато данашњи ход по тој каменитој путањи не представља наш подвиг, већ благослов што смо се удостојили да тим стопама пођемо. Често се на тужном и патњама ишараном лицу

Промоција монографије „Српско хришћанско наслеђе Америке“ у Бања Луци

8. октобар 2019.

У сриједу 09. октобра 2019. године, одржаће се промоција монографије „200 година Српске Православне Цркве у Америци – Српско Хришћанско насљеђе Америке“, која ће, с почетком у 19 часова, бити уприличена у Вијећници Банског двора у Бањалуци. Књигу је приредио Максим (Васиљевић), епископ Лос Анђелеса и Западне Америке; издавач је Sebastian Press, Los Angeles, а саиздавачи су: Епископски савет Српске Цркве у Северној Анерици, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Фондација Српско благо, Сербика Американа и Интерклима-графика, Врњци. Књига има 1.008 страна и садржи текстове истакнутих историчара, теолога и умјетника, са 1025 фотографија најзначајнијих личности, цркава, манастира, фресака, икона и других умјетничких предмета. Овом монографијом снажно је показано како су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА