izdvajamo Архиве - Страница 76 од 299 - Јадовно 1941.

Рајна Драгићевић: Вуковом реформом избрисан и заборављен лексички слој славеносрпског језика

26. фебруар 2020.

Заборавивши славенизме, изгубили смо културноисторијску везу са целом једном епохом у развоју српске духовности. Од сто педесет хиљада речи савременог српског језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице српске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика. Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника. После победе Вукове реформе, у српски књижевни језик ушла је

Слободан Антонић: Не може Коча бити херој, а Ратко злочинац

26. фебруар 2020.

И, такође, не може Ратко бити херој, а Коча злочинац. Или су обојица хероји, или су обојица злочинци. А можда, истовремено, и једно и друго. Када је Коча Поповић напустио политику (1972), имао сам 13 година. Моја мајка је умела да каже: „Коча је био господин. А Ранковић ми је увек личио на пацова“. Моја мајка, Љиљана (р. Лукачевић, 1937), није се баш разумела у политику, нити се за њу занимала. Само је изражавала расположење ситног престоничког грађанства, према ослободиоцима. Лека је био њихов. Коча, некако, наш. Када је Ранковић умро (1983), сахрана се претворила у масовну политичку манифестацију, која је затресла поредак. Када је, пак, Коча умро (1992), кремиран

Усвојен Закон о меморијалном центру Старо сајмиште

25. фебруар 2020.

Законом о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ оснива се установа која ће бити посвећена култури сећања на жртве. Посланици Скупштине Србије усвојили су, са 159 гласова, Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ ради, како је наведено у предлогу, испуњавања дужности и трајног памћења и спомена жртвама холокауста, геноцида, окупаторског терора и злочина. Како је раније у име предлагача објаснио министар културе и информисања Владан Вукосављевић, Законом о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ оснива се установа која ће бити посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, односно на простору нацистичког логора „Јеврејски логор Земун“ и „Прихватни логор Земун“. Он је у Скупштини објаснио

Злочин над породицом Радосављевић 1992. у Дарувару

25. фебруар 2020.

Убиство породице Радосављевић је монструозни злочин који су извршили Јожица Мудри и његови саборци из хрватске војске у Дарувару 25. фебруара 1992. године над породицом Радосављевића: Раде (40), Јованка (32), Дејан (14) и Ненад (10). Након убиства Радосављевића Јожица Мудри је њихове лешеве положио у трпезарију, а затим активирао раније постављени пластични експлозив што је довело до велике материјалне штете, али и оштећења мртвих Радосављевића. Оптужница за овај злочин је подигнута први пут 26. марта 1992. године у Војном државном тужилаштву Републике Хрватске под ознаком KT-86/92 и то само против Јожице Мудрог, иако се основано сумња да за овакво злодело мора бити више лица умешано. Настављено је суђење касније десет

„За ГРОБОМ МАЈКЕ Росе трагаћу док будем жив“: Марко Грабовац о мисији проналажења убијених Срба на подручју Посавине

24. фебруар 2020.

Свирепо погубљеног брата Младена нашао 1993. у масовној гробници. Други брат, Славко, избегао стрељање, али остао тежак инвалид. Више од 300 несталих Срба, у седам масовних гробница, само на подручју Посавине пронашао је Марко Грабовац (73), дугогодишњи председник Удружења несталих општине Брод и актуелни представник РС у Саветодавном одбору Института за нестала лица БиХ. Међу несталима је пронашао и свирепо погубљеног Младена, брата рођеног, а још увек трага за мајком Росом. Други брат близанац, Славко, био је, ако се тако може рећи, нешто боље среће. На једвите јаде успео је да се избави из пакла хрватско-муслиманског заробљеништа. Напукле лобање, избијених зуба, поломљених ребара и са многобројним траговима угашених цигарета, после

Саво Штрбац: (Не)брига о земним остацима предака

24. фебруар 2020.

И како онда тако и данас. Сви знају и сви ћуте. Ћути држава. Ћути и црква. Недавно је у просторије Веритаса у Београду навратио Драго М. родом из источне Босне, и испричао ми сљедећу причу: Институт за нестале особе БиХ, под претпоставком да се ради о посмртним остацима бошњачких (муслиманских) жртава из деведесетих прошлог вијека, почео је у мају 2015. ексхумацију једне масовне гробнице у рејону Црног Врха у близини мјеста Снагово, на подручју општине Осмаци, која припада Републици Српској. Међутим, већ на први поглед, по изгледу лешева и по предметима који су нађени међу костима, било је јасно да су лешеви из неког ранијег времена, вјероватно из Другог свјетског

ДОКАЗИ о сарадњи Степинца и УСТАША: Шта је кардинал писао папи о прогонима Срба

24. фебруар 2020.

Ватикан 2. марта отвара своје архиве из времена Другог светског рата. Када 2. марта Ватикан отвори архиве из ратног понтификата папе Пија 12. многе тајне, па и она око активне сарадње кардинала Алојзија Степинца и злочиначке НДХ, биће напокон решене. Већ до краја ове године резервисане су све столице у архиву где ће научници проучавати милионе страница које се чувају у архиву из времена Другог светског рата, подељених у 121 тематску целину. „Ми се не бојимо“, поручује бискуп Серђо Пагао, префект Ватиканског архива, након што је папа Фрања донео одлуку да се ништа не скрива, па ни највеће тајне које треба да разјасне однос папе Пија и геноцида над Јеврејима,

Зарађивао на костима несталих Срба, породицама тврдио да зна где су посмртни остаци несталих: Ухапшен Тузлак Асим Аличковић

22. фебруар 2020.

Лажно се представљао као медицински радник и обећавао да ће им информације открити ако му исплате одговарајућу новчану накнаду. Успео да обмане десетине очајних породица. После вишегодишњег замајавања и додатног завијања у црно српских породица бораца погинулих и несталих у Републици Српској, стављене су лисице на руке преваранту из Тузле (ФБиХ) Асиму Аличковићу (56). Он је ухапшен и предат у надлежност Окружног јавног тужилаштва у Добоју због сумње да је варао ионако уцвељене чланове породица тврдећи да зна где се налазе посмртни остаци њихових несталих. Портпаролка ПУ Добој Драгана Керкез рекла је, за „Новости“, да је Аличковић од 10. јула до 5. новембра 2018. године телефоном позивао чланове породица бораца

Преминуо српски историчар Веселин Ђуретић

22. фебруар 2020.

У Београду је у 87. години умро Веселин Ђуретић српски историчар и члан Сената Републике Српске. Ђуретићева супруга Милка рекла је Срни да је њен муж умро у уторак, 18. фебруара, на београдској клиници Бежанијска коса, те да ће у уторак, 25. фебруара, бити сахрањен на Новом бежанијском гробљу у 12.45 часова, уз опијело које ће бити служено у 11.45 часова. Ђуретић је био и један од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, те сарадник Балканолошког института САНУ, члан Савеза комуниста Југославије и аутор неколико радова о теми Народноослободилачке борбе. Био је познат по залагању за уједињење свих Срба, и четника и партизана. Милка Ђуретић рекла је да

Нападнута прошлост Русије и Србије – спрема се здружени одговор

22. фебруар 2020.

Пред Владу Републике Србије стиже предлог за оснивање Института за очување историјског сећања који је замишљен као заједничко тело Русије и Србије. Циљ је борба против историјског ревизионизма и очување сећања на кључну улогу совјетских, односно руских и српских војника у Другом светском рату. Јер, нападнута је и прошлост Србије и Русије. Иницијатива за формирње Института потекла је од председника Државне думе Руске федерације Вјачеслава Володина, а прихваћена је од стране председнице Скупштине Републике Србије. Институт брани прошлост Србије и Русије Потпредседник Скупштине Србије Ђорђе Милићевић каже за Спуњик да још нису усаглашени сви детаљи око формирања Института, али да очекује да ће ова иницијатива бити подржана у Влади и

Филм о Јасеновцу у контексту мржње из увоза

22. фебруар 2020.

У студији је са културноисторијског и семиотичког становишта интерпретиран истоимени интервју са Славком Голдштајном, историчаром из Хрватске, дат 1999. године књижевнику Миљенку Јерговићу поводом изрицања пресуде усташком злочинцу, команданту концлогора Јасеновац, Динку Шакићу. О, Свеопјевана Мати! Интерпретација самог наслова, а потом и текста интервјуа показала је да је Голдштајнова кованица „мржња из увоза”, стављена у наслов у виду плаката, спинована, тј. намерно семантички обрађена да одврати читалачку пажњу са неоусташке мржње код Хрвата према Србима, на мржњу која је стигла из увоза, од усташке емиграције. У исти мах показало се да је кованица „мржња из увоза” специјално направљена да буде пандан „говору мржње”, како Хашки трибунал именује вербални деликт који

Интервју са Дарком Ђогом: “Ако пропустимо да се одазовемо на позив народа – Цркве, сами смо себи криви”

21. фебруар 2020.

Портал Исток објавио је разговор са протопрезвитером ставрофором Дарком Ђогом, ванредним професором на Богословском факултету у Фочи и једним од млађих православних теолога који својим ставовима и отвореношћу побуђује значајну пажњу јавности. Задржаћемо се најприје на актуелним збивањима у Црној Гори. Дешавања у Црној Гори, чије сте Ви активни учесник, а тичу се спорног Закона о слободи вјероисповијести, покренули су далеко ширу реакцију, православног народа, али и других вјероисповијести. Какво је Ваше мишљење ко ће ту да попусти, власт у Црној Гори или црква? – Црква неће попустити јер нема више шта да се попусти – власт отворено каже да њихова намјера јесте изградње неке нове ЦПЦ (очигледно да је

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

21. фебруар 2020.

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Ватикан крије разлоге због којих неће бити канонизације Степинца?

20. фебруар 2020.

За одуговлачење и непроглашавање Алојзија Степинца свецем нису одговорни комунисти, Југословени, Срби, Српска православна црква или Тито – праве разлоге зна само Ватикан, тврди хрватски Net.portal. Одговорност лежи искључиво на институцијама Католичке цркве, јер Степинца свецем није прогласио не само садашњи папа Фрањо, већ ни друге папе прије њега, наводи историчар Хрвоје Класић. Има историјских личности које, упркос свим манама, већина људи доживљава као позитивце, а има и оних које, упркос понекој врлини, већина доживљава као негативце, наводи се у тексту. Након деценија расправа, Алојзије Степинац за већину Хрвата католика је светац, док је за већину Срба он неспорно злочинац. Степинчева канонска улога није спорна. Као загребачки надбискуп у околностима

Сретењска бесједа Александра Раковића у Бањој Луци

20. фебруар 2020.

У препуној сали Академије наука и умјетности Републике Српске, 15. фебруара 2020. године у организацији Србског Сабрања Баштионик одржана је традиционална Сретењска бесједа. Овогодишњи бесједник на тему „Српско уједињење“ био је др Александар Раковић из Института за новију историју Србије – Београд. Раковић je нагласио да српско уједињење мора да нам буде циљ, а да се у складу с циљем одређују стратегија и тактика који треба да буду везани за културу, просвјету и науку. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде успјешно одржана. Посебну захвалност упућујемо овогодишњем бесједнику др Александру Раковићу на бесједи која је надахнула и укријепила све нас који сањамо сан о