izdvajamo Архиве - Страница 77 од 301 - Јадовно 1941.

ДОКАЗИ о сарадњи Степинца и УСТАША: Шта је кардинал писао папи о прогонима Срба

24. фебруар 2020.

Ватикан 2. марта отвара своје архиве из времена Другог светског рата. Када 2. марта Ватикан отвори архиве из ратног понтификата папе Пија 12. многе тајне, па и она око активне сарадње кардинала Алојзија Степинца и злочиначке НДХ, биће напокон решене. Већ до краја ове године резервисане су све столице у архиву где ће научници проучавати милионе страница које се чувају у архиву из времена Другог светског рата, подељених у 121 тематску целину. „Ми се не бојимо“, поручује бискуп Серђо Пагао, префект Ватиканског архива, након што је папа Фрања донео одлуку да се ништа не скрива, па ни највеће тајне које треба да разјасне однос папе Пија и геноцида над Јеврејима,

Зарађивао на костима несталих Срба, породицама тврдио да зна где су посмртни остаци несталих: Ухапшен Тузлак Асим Аличковић

22. фебруар 2020.

Лажно се представљао као медицински радник и обећавао да ће им информације открити ако му исплате одговарајућу новчану накнаду. Успео да обмане десетине очајних породица. После вишегодишњег замајавања и додатног завијања у црно српских породица бораца погинулих и несталих у Републици Српској, стављене су лисице на руке преваранту из Тузле (ФБиХ) Асиму Аличковићу (56). Он је ухапшен и предат у надлежност Окружног јавног тужилаштва у Добоју због сумње да је варао ионако уцвељене чланове породица тврдећи да зна где се налазе посмртни остаци њихових несталих. Портпаролка ПУ Добој Драгана Керкез рекла је, за „Новости“, да је Аличковић од 10. јула до 5. новембра 2018. године телефоном позивао чланове породица бораца

Преминуо српски историчар Веселин Ђуретић

22. фебруар 2020.

У Београду је у 87. години умро Веселин Ђуретић српски историчар и члан Сената Републике Српске. Ђуретићева супруга Милка рекла је Срни да је њен муж умро у уторак, 18. фебруара, на београдској клиници Бежанијска коса, те да ће у уторак, 25. фебруара, бити сахрањен на Новом бежанијском гробљу у 12.45 часова, уз опијело које ће бити служено у 11.45 часова. Ђуретић је био и један од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, те сарадник Балканолошког института САНУ, члан Савеза комуниста Југославије и аутор неколико радова о теми Народноослободилачке борбе. Био је познат по залагању за уједињење свих Срба, и четника и партизана. Милка Ђуретић рекла је да

Нападнута прошлост Русије и Србије – спрема се здружени одговор

22. фебруар 2020.

Пред Владу Републике Србије стиже предлог за оснивање Института за очување историјског сећања који је замишљен као заједничко тело Русије и Србије. Циљ је борба против историјског ревизионизма и очување сећања на кључну улогу совјетских, односно руских и српских војника у Другом светском рату. Јер, нападнута је и прошлост Србије и Русије. Иницијатива за формирње Института потекла је од председника Државне думе Руске федерације Вјачеслава Володина, а прихваћена је од стране председнице Скупштине Републике Србије. Институт брани прошлост Србије и Русије Потпредседник Скупштине Србије Ђорђе Милићевић каже за Спуњик да још нису усаглашени сви детаљи око формирања Института, али да очекује да ће ова иницијатива бити подржана у Влади и

Филм о Јасеновцу у контексту мржње из увоза

22. фебруар 2020.

У студији је са културноисторијског и семиотичког становишта интерпретиран истоимени интервју са Славком Голдштајном, историчаром из Хрватске, дат 1999. године књижевнику Миљенку Јерговићу поводом изрицања пресуде усташком злочинцу, команданту концлогора Јасеновац, Динку Шакићу. О, Свеопјевана Мати! Интерпретација самог наслова, а потом и текста интервјуа показала је да је Голдштајнова кованица „мржња из увоза”, стављена у наслов у виду плаката, спинована, тј. намерно семантички обрађена да одврати читалачку пажњу са неоусташке мржње код Хрвата према Србима, на мржњу која је стигла из увоза, од усташке емиграције. У исти мах показало се да је кованица „мржња из увоза” специјално направљена да буде пандан „говору мржње”, како Хашки трибунал именује вербални деликт који

Интервју са Дарком Ђогом: “Ако пропустимо да се одазовемо на позив народа – Цркве, сами смо себи криви”

21. фебруар 2020.

Портал Исток објавио је разговор са протопрезвитером ставрофором Дарком Ђогом, ванредним професором на Богословском факултету у Фочи и једним од млађих православних теолога који својим ставовима и отвореношћу побуђује значајну пажњу јавности. Задржаћемо се најприје на актуелним збивањима у Црној Гори. Дешавања у Црној Гори, чије сте Ви активни учесник, а тичу се спорног Закона о слободи вјероисповијести, покренули су далеко ширу реакцију, православног народа, али и других вјероисповијести. Какво је Ваше мишљење ко ће ту да попусти, власт у Црној Гори или црква? – Црква неће попустити јер нема више шта да се попусти – власт отворено каже да њихова намјера јесте изградње неке нове ЦПЦ (очигледно да је

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

21. фебруар 2020.

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Ватикан крије разлоге због којих неће бити канонизације Степинца?

20. фебруар 2020.

За одуговлачење и непроглашавање Алојзија Степинца свецем нису одговорни комунисти, Југословени, Срби, Српска православна црква или Тито – праве разлоге зна само Ватикан, тврди хрватски Net.portal. Одговорност лежи искључиво на институцијама Католичке цркве, јер Степинца свецем није прогласио не само садашњи папа Фрањо, већ ни друге папе прије њега, наводи историчар Хрвоје Класић. Има историјских личности које, упркос свим манама, већина људи доживљава као позитивце, а има и оних које, упркос понекој врлини, већина доживљава као негативце, наводи се у тексту. Након деценија расправа, Алојзије Степинац за већину Хрвата католика је светац, док је за већину Срба он неспорно злочинац. Степинчева канонска улога није спорна. Као загребачки надбискуп у околностима

Сретењска бесједа Александра Раковића у Бањој Луци

20. фебруар 2020.

У препуној сали Академије наука и умјетности Републике Српске, 15. фебруара 2020. године у организацији Србског Сабрања Баштионик одржана је традиционална Сретењска бесједа. Овогодишњи бесједник на тему „Српско уједињење“ био је др Александар Раковић из Института за новију историју Србије – Београд. Раковић je нагласио да српско уједињење мора да нам буде циљ, а да се у складу с циљем одређују стратегија и тактика који треба да буду везани за културу, просвјету и науку. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде успјешно одржана. Посебну захвалност упућујемо овогодишњем бесједнику др Александру Раковићу на бесједи која је надахнула и укријепила све нас који сањамо сан о

Србе оптужују за Сребреницу, а геноцид у НДХ не помињу

19. фебруар 2020.

Мала и самоникла удружења, као што је то и Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст у Лондону, нису у стању да се носе с овим проблемима без институционалне помоћи, истиче директорка Драгана Томашевић. Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону обухвата и све геноциде после Другог светског рата, а на централној комеморацији овог 27. јануара, нажалост, нису споменуте српске жртве усташког геноцида, али су зато помињани Срби који су починили „геноцид” у Сребреници. У енглеским медијима Сребреница се приказује као најгнуснији злочин на европској територији после 1945. године. Притом се, наравно, не помиње ни операција „Олуја”, ни погром у Братунцу и Подрињу, каже за „Политику” Драгана Томашевић, директорка лондонске

Посланици Скупштине Србије подржали изградњу меморијалног центра Старо сајмиште

19. фебруар 2020.

Народни посланици подржали су Закон о меморијалном центру „Старо сајмиште“ у којем ће се чувати сећање на жртве холокауста, али и замерили што се то ради тек сада. Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица рекао је да је простор Старог сајмишта један од ретких преосталих простора у Европи који није достојно обележен и додао да ће се после усвајања овог закона исправити вишедеценијска неправда. Посланик Социјалдемократске партије Србије Владимир Маринковић додао је да је крајње време да изградњом меморијалног центра и формирањем института истраживачких центара, подсећамо и учимо младе шта се десило у Другом светском рату. „Ми овде кажемо да опростити можемо, а заборавити нећемо, а Јевреји кажу да нема заборава,

На ред дошао и Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

18. фебруар 2020.

Горан Весић изјавио да је усвајање Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, о којем ће парламент данас почети расправу, испуњење историјске правде. Заменик градоначелника Београда је додао да ће након усвајања Закона бити основан Меморијални центар чији је задатак чување сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Весић је истакао да ће будући меморијални центар обухватити простор на левој обали Саве, односно подручје некадашње Бежанијске баре, укључујући културно добро „Старо сајмиште“ и његове заштићене околине, као и одговарајући простор Јеврејског пролазног логора „Топовске шупе“, преноси Беоинфо. „Старо сајмиште је последњи концентрациони логор у Европи који није меморијализован. Данас нећемо да

Слободан Антонић: Шта о нама мисле „добри Бошњани“ – какву би историју Срби у БиХ учили

17. фебруар 2020.

На порталу Радио Сарајева, на ком је публикован шовинистички текст Сенадина Лавића (о чему писах прошли пут), у току је објављивање, у наставцима, и књиге „Трагом древних Бошњана“ Танера Аличехића и Ђенана Галешића. Овај потез уредништво је образложило тиме да су у књизи садржане „идеје које могу донијети мир и просперитет овој земљи“ (наглашавање изворно). Наиме, ова нас књига, наводно, учи о „стољећима вјерске плуралности, у којој су Босанци, Бошњани, Бошњаци, како год, стољећима, све до средине XIX стољећа, али и касније, своје односе чували и изграђивали управо на босанским вриједностима“ (наглашавање изворно). Аутори ове књиге нису историчари. Танер Аличехић дипломирао је физику, а магистрирао менаџмент, док је Ђенан Галешић дипломирани правник. Нико од њих

Никола Трифић: БОРБА ЗА ЋИРИЛИЦУ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СЛОВА

17. фебруар 2020.

Сведоци смо да је употреба ћириличког писма у Србији све ређа. Према подацима истраживања рађених од стране неколико релавантних агенција, само 36% становништва користи ћирилицу као своје примарно писмо, њих 44% предност даје латиници, док је 20% испитаника рекло да оба писма подједнако употребљава. Изрека: “што јужније то тужније“, када је ћирилица у питању има обрнут смер, са епицентром туге у нашем главном граду. За разлику од југа и југоистока земље где 50% становништва примарно користи ћирилицу, у АП Војводини и Београду, предност нашем матерњем писму у односу на латиницу даје свега 25% становништва. Чак шта више, на листи главних градова Европе, по употреби матерњег писма од стране својих грађана,

Деветнаест година од злочина у Ливадицама

17. фебруар 2020.

У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу јуче је служен помен поводом 19 година од убиства 12 Срба расељених са Косова и Метохије у терористичком нападу на аутобус Ниш експреса у селу Ливадице, код Подујева. Најмлађа жртва нерасвијетљеног злочина у Ливадицама био је двогодишњи Данило Цокић, а у нападу је повријеђено 43 расељених Срба који су ишли на Задушнице у Грачаницу. Активирањем мине на магистралном путу, 16. фебруара 2001. године у селу Ливадице код Подујева, дигнут је у ваздух први аутобус из конвоја којима су расељени Срби са Косова и Метохије у пратњи Кфора ишли у Грачаницу, на Задушнице. У нападу је на лицу мјеста погинуло 10 људи, а још