Napadnuta prošlost Rusije i Srbije – sprema se združeni odgovor

Datum objave: subota, 22 februara, 2020
Veličina slova: A- A+

Pred Vladu Republike Srbije stiže predlog za osnivanje Instituta za očuvanje istorijskog sećanja koji je zamišljen kao zajedničko telo Rusije i Srbije. Cilj je borba protiv istorijskog revizionizma i očuvanje sećanja na ključnu ulogu sovjetskih, odnosno ruskih i srpskih vojnika u Drugom svetskom ratu. Jer, napadnuta je i prošlost Srbije i Rusije.

Inicijativa za formirnje Instituta potekla je od predsednika Državne dume Ruske federacije Vjačeslava Volodina, a prihvaćena je od strane predsednice Skupštine Republike Srbije.

Institut brani prošlost Srbije i Rusije

Potpredsednik Skupštine Srbije Đorđe Milićević kaže za Spunjik da još nisu usaglašeni svi detalji oko formiranja Instituta, ali da očekuje da će ova inicijativa biti podržana u Vladi i Predsedništvu kako Srbije, tako i Rusije, i da će se ići dalje u pravcu razvijanja detalja i realizaciji.

„Kada govorimo o reviziji sećanja nije tu reč samo o reviziji sećanja, već o opstanku jednog naroda. Smatram da je od velike važnosti i značaja za Srbiju i srpski narod, da u sve to treba uključiti i nauku kako bi se sačuvala istina o stvaranju slobodne i moderne Evrope, i da je zajednička obaveza svih nas da sačuvamo njene tekovine“, rekao je Milićević za Sputnjik.

Revizija istorije uzela maha

Istoričari kažu da je politička revizija istorije uzela maha i da bi formiranje ovog instituta imalo velikog smisla u naučnom odgovoru i sprečavanju falsifikata istorije Drugog svetskog rata.

Prema rečima akademika Ljubodraga Dimića, aktuelna revizija istorije sledi političke modele i odluke i morala bi da zavredi pažnju i dobije ozbiljan naučni odgovor:

„Ukoliko je taj Institut zamišljen kao institucija koja će nuditi naučni odgovor na političku reviziju istorije mislim da to ima puno smisla. Podjednako mislim da ukoliko to bude opet istitucija koja će da nudi političke odgovore na političku reviziju istorije, to onda smisla nema. U tom kontekstu, ovaj prvi koncept bih svesdušno podržao jer ga smatram i važnim i potrebnim, a smatram da bi ovaj drugi samo dodatno vodio nekoj politizaciji prošlosti“.

Sovjetski tenkovi na ulicama Berlina na kraju Drugog svetskog rata
© Sputnik / Vladimir GrebnevIstoričari smatraju da je politička revizija istorije Drugog svetskog rata uzela maha

Dimić ističe da je slika Drugog svetskog rata bitno nagrižena nekritičkom revizijom gde se ne zna ko je pobednik a ko gubitnik, ko je podneo žrtve a ko bio žrtva. Prema njegovim rečima, ukoliko Institut za očuvanje istorijskog sećanja omogući  istoričarima da dođu do arhivske građe, to bi omogućilo da živimo u mnogo racionalnijem društvu.

Istoričar Miloš Ković tvrdi da se sa naporima za revizijom istorije počelo na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, i da je njihov cilj bio upravo revizija uzroka i odgovornosti za Drugi svetski rat, koji predstavlja mnogo osetljiviju temu ponajviše zbog genocida koji je počinjen u ovom ratu.

„Poslednjih godina možemo da vidimo kako se takvi napori utrostručuju. Oni teku uporedo sa vojnim opkoljavanjem Ruske federacije. Propagandna dimenzija tog opkoljavanja umnogome podseća na antisrpsku kamanju iz devedesetih, a koja i dan danas traje. To je pokušaj da se Srbi okrive za genocid koji su sami pretrpeli. I sada se ti isti mehanizmi pokušavaju primeniti na Rusiji i na Rusima“, smatra Ković.

Napori usmereni i na Rusiju

Ti napori prema rečima našeg sagovornika u Rusiji izazivaju ogromnu uznemirenost, jer su odbrana i trijumf nad nacifašizmom u temelju modernog nacionalnog identiteta ruskog naroda, ali i mnogih naroda koji su tada živeli u sastavu Sovjetskog saveza i borili se protiv apsolutnog zla, naci-fašizma.

Proba vojne parade na Crvenom trgu  posvećena 73. godišnjici pobede u Drugom svetskom ratu.
Sputnik / Evgeny BiyatovPosredi su i propagandni napadi na uticaj Rusije u Drugom svetskom ratu

„Kada su u pitanju Srbi, narod koji je tri puta doživeo genocid u dvadesetom veku- u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu i u ratovima u kojima je razorena Jugoslavija, u onom ratu koji se u Republici Srpskoj sa punim pravom naziva „otadžbinskim ratom“- sada taj narod optužuju za genocid. Želi se da srpsko ime, koje možda nije najleppše ime na svetu ali je časno i herojsko, postane sinonim za genocid“, dodao je sagovornik Sputnjika.

Ković je podržao inicijativu za formiranje Instituta za očuvanje istorijskog sećanja zbog potrage za punom istorijskom istinom u Drugom svetskom ratu. Dodao je da zapravo nije cilj odbrana istine, već njeno dosezanje i da ono što je do sada učeno o Drugom svetskom ratu u Srbiji ne odgovara punoj istini, i da je potrebna nauka koja neće biti sluškinja politike.

Istoričar je naveo da bi osnivanje Instituta bio početak puta u postizanju istorijske istine i da bi udruživanje snaga sa ruskom istoriografijom bilo ogromno ohrabrenje pogotovo imajući u vidu da Srbi ni sa jednim drugim narodom u svetu nemaju toliko bliske veze kao što ih imaju sa ruskim.

„Resursi ruske nauke su ogromni, ali ni naše ne smemo potceniti, jer naša sećanja su veoma duga. Formiranje Instituta bio bi početak puta definisanja ključnih tema srpske kulture, srpske istoriografije. To su istovremeno ključna uporišta na koja bi trebalo da se oslanja  zvanični kulturni model Republike Srbije, a koji ni danas nismo izgradili“, zaključio je Ković.

Izvor: SPUTNIK SRBIJA


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top