Синиша Љубоjевић Доскорашњи чланови Главног одбора Самосталне демократске српске странке (СДСС) Синиша Љубоjевић и Срђан Милаковић одлучили су да на предстоjеће изборе у Хрватскоj изађу као кандидати групе грађана jер сматраjу да jе у овоj странци дошло до раскола. Љубоjевић, коjи jе замjеник жупана Карловачке жупаниjе, рекао jе Срни да се на кандидатуру одлучио „jер уже руководство СДСС-а не дозвољава развоj политичког плурализма у странци, а српску заjедницу држи таоцем промашене политике (потпредсjедника странке) Милорада Пуповца“. „Руководство гуши сваку нову идеjу, не дозвољава критику и мишљење“, тврди Љубоjевић, оцjењуjући да ни 20 година након рата нису риjешени елементарни проблеми Срба у Хрватскоj, како оних коjи су остали, тако и оних

Рjечник тзв. босанског jезика коjи се препоручуjе као литература у школама и на факултетима ФБиХ пун jе погрдних израза на рачун Срба и православаца, пише данашњи Еуроблиц. Исjечак из рjечника Пише: Мариjа Милић У школском рjечнику аутора Џевада Јахића риjеч „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког пориjекла коjи jе генетски четник“. Као примjер се наводи реченица: „Поклаше нас ђикани“. Тумачење риjечи „балванград“ пежоративно jе представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пиjеска, Пала и Рогатице, а придjев „балванградски“ користи се за менталитет. Тако се описуjе као „сиров, динарски, углавном онаj православни рурални у Босни“, а као примjер подругљивог коришћења наводе се примjери