arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Патријарх Иринеј

Иринеј: Не примајте Косово у Унеско

4. новембар 2015.

Патриjарх српски Иринеj упозорио jе данас православни свет да су Срби на Косову и Метохиjи и светиње Српске православне цркве у великоj опаности БЕОГРАД – Патриjарх српски Иринеj упозорио jе данас православни свет да су Срби на Косову и Метохиjи и светиње Српске православне цркве у великоj опаности, jер, како jе навео, поборници тзв. државе Косово желе да чланством у Унеску присвоjе српске цркве и манастире. СПЦ стога позива православни народ и све коjима jе стало до права и правде у свету, да се успротиве учлањењу тзв. државе Косово у Унеско, што би, како наводи, било равно хуманитарноj катастрофи, односно уништавању српских православних светиња, а тиме и светске баштине. Све

Да ли ћете Ви моћи нешто учинити да се њихове кости спасе и извуку из јаме?

4. новембар 2015.

Са моjим оцем Миланом отишли су и бачени у ту jаму истог дана и рођена браћа Миланова и то: Мирко, Никола и Дане. И они су ЧЕТИРИ РОЂЕНА брата и дан данас у тоj jами. Нико ниjе покушао да их повади из те jаме.           ПИСМО:   Мирко Рапаић                                                  4. март 2011.г. 11000 Београд Србија     Др. Душан Басташић Краља Алфонса XIII 49/а 78000 – Бања Лука Република Српска, БиХ   Веома поштовани Др. Душане! Јучер смо разговарали у Београду у Удружењу Срба – избјеглица. Том приликом Ви сте ми дали Вашу адресу и замолили сте ме да Вам пошаљем слику мога оца Милана Рапаића кога

vladika-nikolaj.jpg

Eвропски дуг Србији

4. новембар 2015.

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа.  Препознаjу снагу разума. Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне

Миле Новаковић

Генерал Новаковић: Овако је било [4]

4. новембар 2015.

Генерал Мркшић jе сматрао да треба покушати на нашоj лиjевоj обали Уне, формирати мостобран , величине коjу можемо бранити, коjи би укључивао обавезно Двор и околину, чиме би задржали макар симболично дио наше териториjе. Не знам како то да се уради ако се нашим борцима на мосту одузима оружjе, а истовремено сазнаjем да jе обjављено да избjеглице иду у Србиjу Командир тенковске чете, храбар и способан официр, поново нагло постаjе командир чете, искаче пред оног и каже:“ немоjте господине генерале, ми ћемо извршити ваше наређење. Увjек смо извршавали. Наредите шта треба“ Кад се наоружани поjединци из колоне организуjу, у више случаjева, четворица, петорица или шесторица злочинаца, ликивидирани су с блиског

Марко Самраџија (фото:istorijabalkana.yuku.com)

У Хрватској први српско-хрватски рјечник

4. новембар 2015.

На Интерлиберу, међународном саjму књига коjи почиње за седам дана у Загребу, међу новитетима коjи ће сасвим сигурно изазвати наjвише коментара jе и српско-хрватски рjечник професора загребачког Филозофског факултета Марка Самарџиjе, пише Вечерњи лист. Риjеч jе о издању Матице хрватске, чиjа jе наjава приjе двиjе године изазвала броjне критике, примjедбе, колумнистичке хумореске и политичке оптужбе. Медиjска бука била jе, оцjењуjе загребачки лист, интензивна као да се не ради о стручном jезичком приручнику коjи jе плод дугогодишњег рада угледног хрватског jезикословца, него о “некаквоj полициjскоj потjерници коjом ће се из хрватске jезичке праксе истjеривати риjечи српског пориjекла”. Професор Самарџиjа у предговору истиче да су двадесетак година након распада заjедничке државе на хрватскоj страни

Дамир Липовац

Дамир Липовац изручен у БиХ

3. новембар 2015.

Холандиjа jе данас изручила правосуђу БиХ држављанина БиХ и Хрватске Дамира Липовца, коjи се терети за ратне злочине почињене над српским цивилима у Дервенти 1992. године. Липовац jе изручен по захтjеву Тужилаштва БиХ, коjе jе током потраге дошло до сазнања гдjе се налази. Након тога покренуте су интензивне активности за лоцирање и његово изручење правосуђу БиХ, што су након више активности и поднесака Тужилаштва, власти Холандиjе и одобриле. Тужилаштво БиХ изражава захвалности властима Холандиjе и институциjама коjе су биле укључене у оваj процес, чиме jе омогућено да оптужени буде изручен и процесуиран у правосудним институциjама БиХ. Оптужница, коjа терети Липовца за ратни злочин против цивилног становништва, потврђена jе у септембру

Српски патријарх Иринеј

Иринеј: Вратићемо КиМ милом или силом

3. новембар 2015.

Српски патриjарх Иринеj рекао jе данас у Нишу да смо сви дужни да дигнемо глас у заштити Косова и Метохиjе НИШ – Српски патриjарх Иринеj рекао jе данас у Нишу да смо сви дужни да дигнемо глас у заштити Косова и Метохиjе и да “ако дође до силе, морамо учинити све да милом или силом то вратимо”. “Надам се да нећемо бити у прилици да на таj начин то бранимо, већ да ће свест и савест оних коjи одлучуjу о нашоj судбини проговорити на начин како треба да говори jедна пробуђена и чиста људска савест”, рекао jе Иринеj новинарима поводом почетка заседања Унеска. Сада jе реч о томе да нам

Унутрашњост јаме Радача

У јами Радача посмртни остаци више жртава

3. новембар 2015.

У jами Радача у мjесту Горанци код Мостара пронађени су посмртни остаци више особа, потврдио jе Срни портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. На дубини од 50 метара пронађено jе више костиjу и посмртних остатака, укључуjући кости лобање, вилице и друге кости људског пориjекла. Сумња се да се у jами Радача налазе посмртни остаци 200 до 300 лица српске и бошњачке националности, а ова информациjа jош ниjе званично потврђена. Из Тужилаштва наводе да постоjе информациjе да се у jами налазе посмртни остаци већег броjа жртава српске и бошњачке националности, страдалих 1992, ’93. и ’95. године. Посмртни остаци биће прослиjеђени на даљу идентификациjу и форензичку обраду ради утврђивања идентитета. “Рад на овоj

Патријарх Иринеј

Вјеронаука треба да буде обавезна

3. новембар 2015.

Увођење веронауке у школе био jе велики корак у корист васпитања наше деце, а пред садашњом државном влашћу стоjи други корак – да се веронаука учини обавезним предметом и да се оцењуjе као некада, поручио jе патриjарх српски Иринеj на обележавању 15 година од увођења верске наставе у школе у Србиjи. – Мали jе проценат оних коjи не желе да похађаjу верску наставу и они се лако могу издвоjити кад веронаука постане обавезан предмет. Познато jе да су негде чак радиле и везе, па су децу наговарали да пређу на грађанско васпитање да неки наставници не би остали без посла – истакао jе патриjарх српски Иринеj. Његово излагање поздрављено jе

Писац Захар Прилепин (Фото: Б. Данилов Извор: http://www.novosti.rs)

Русија спасила свијет од фашизма

3. новембар 2015.

Писац Захар Прилепин сматра да се Европа боjи Русиjе и да никада неће признати да jе Русиjа спасила свиjет од наjстрашниjе приjетње 20 виjека – фашизма. Он оцjењуjе да су одмах након Другог свjетског рата уложене огромне снаге да се Русиjа уништи те да се машинериjа информативног рата ниjе заустављала све од 1945. године. “Можемо да их разумиjемо, jер jе Русиjа, бранећи се, стизала у европске приjестонице Праг, Берлин, Париз&хеллип; То jоj никада неће заборавити” – наводи Захаров за Спутњик. Он оцjењуjе да утицаj Русиjе на Европу ниjе ништа мањи него Европе на Русиjу и истиче да су Толстоj, Достоjевски, Мусоргски, руски балет веома утицали на свjетску културу. Између осталог,

Снајпериста

Српски војници нису пуцали у сарајевске цивиле

2. новембар 2015.

Миле Попарић, вjештак одбране у процесу суђења генералу Ратку Младићу, негирао jе данас наводе Тужилаштва да су снаjперисти Воjске Републике Српске (ВРС) убиjали и рањавали цивиле у Сараjеву. Он jе остао при свом раниjем исказу да jе четрнаестогодишњи Сараjлиjа Тарик Жунић, наjвjероватниjе, био рањен залуталим хицем у размjени ватре између припадника такозване Армиjе БиХ и ВРС, а не снаjперским хицем са положаjа ВРС, како тврди Тужилаштво. “Вjеруjем да jе била размjена ватре између зараћених страна…Била jе врло сложена ситуациjа”, рекао jе Попарић, преносе београдски медиjи. Он jе поновио да никада ниjе добио податак да jе у Дому за слиjепе у сараjевском насељу Неџарићи био снаjперски положаj ВРС са коjег jе

Београд био један од првих концентрационих логора у Европи?

2. новембар 2015.

На чиjоj териториjи jе био логор на Старом саjмишту На отварању семинара о холокаусту за наставнике историjе, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоjа Срђан Вербић, поновио jе jедну неистину коjа се, под хрватским утицаjем, одавно и свесно пласира у српскоj jавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србиjа за учешће у немачком великом злочину над Јевреjима. Ради се, наиме, о тврдњи да jе у Београду био jедан од првих концентрационих логора у Европи. Истине ради, да се подсетимо чињеница коjе jе прихватила историjска наука: На сам дан немачког напада на Југославиjу, 6. априла, Адолф Хитлер jе издао „Опште смернице“ за распарчавање земље. У њима jе немачка

Чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону на једном од састанака

Односе са матицом дићи на виши нивo

2. новембар 2015.

Однос матице Србиjе и Срба у диjаспори и региону треба подићи на виши ниво – оциjењено jе у Београду на састанку чланова Одбора за диjаспору и Србе у региону Скупштине Србиjе са делегациjом пословне диjаспоре и члановима Друштва приjатељства “Др Арчибалд Раjс” из Берна. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао jе да jе веома важан однос матице према диjаспори и обрнуто и да постоjи велики простор да се ти односи подигну на виши ниво. Линта jе рекао да jе потребно искористити додатне потенциjали српске диjаспоре коjи су уско везани за укупни друштвени, економски и културни развоj матице – саопштено jе из Скупштине Србиjе. Он

Оскрнављена застава Републике Српске на Маглићу

Оскрнављена застава Српске на врху Маглића

2. новембар 2015.

Непознати починиоци прелиjепили су преко металне заставе Републике Српске на врху Маглића, наjвише планине Републике Српске и БиХ, са jедне стране заставу БиХ, а са друге стране су по српскоj тробоjци спреjом нацртали грб са обрисима љиљана. Чланове фочанског Планинарског друштва “Зеленгора”, коjи су овог викенда боравили на Маглићу, потврдили су да се десио оваj вандалски чин. Предсjедник Планинарског друштва “Зеленгора” Момо Михаjловић рекао jе да jе ово већ други или трећи пут у посљедњих неколико година да вандали на овакав начин скрнаве обиљежjа Републике Српске, чиме руше све кодексе планинарског понашања. Он jе додао да су вандали одниjели и књигу утисака и печат коjи се чуваjу на врху наjвише

Недељко Митровић

Шта је суштина споразума са ИЦМП

2. новембар 2015.

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила поново jе упутила питање Генералном секретариjату Савjета министара БиХ о томе шта jе суштина споразума коjи jе Савjет министара потписао са Међународном комисиjом за нестала лица (ИЦМП) 1998. године, рекао jе Срни предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. Он jе навео да из Савjета министара БиХ, на основу раниjег упита ове републичке организациjе, ниjе одговорено да ли се суштина потписаног споразума односи на сjедиште или на сарадњу са ИЦМП-ом, нити jе послат записник са сjеднице на коjоj jе потписан таj споразум. Митровић тврди да се споразум Савjета министара БиХ и ИЦМП-а из 1998. године искључиво односи на сjедиште ИЦМП-а, али не и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА