У Француској се број вансудских ликвидација процењује на око 10.000 лица. Србија, као земља изражених противречности, није била имуна на реваншизам и револуционарни терор. Међу убијенима било је и оних које би и најгори суд поштедео ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи. Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори менталитета и политичке културе. У Француској се број вансудских ликвидација процењује на близу 10.000, од тога је око 2.400 убијено пре искрцавања, 5.000 у

Тема политичке репресије и данас изазива контроверзе због још не сасвим замрле идеолошке острашћености, потхрањене полувековним једнопартијским монополом. Архивска грађа СДБ-а дуга је скоро десет километара ПОЛИТИЧКА репресија у савременој историји Србије као феномен који је обележио једну епоху и био деценијама забрањена тема, тек у новије време постала је предмет интересовања истраживача. Међутим, већина досадашњих истраживања је углавном обележена парцијалним приступом, и недовољном документарношћу, ограничена на локалне теренске или алтернативне изворе, услед својеврсне забране под којом је била грађа полицијско-безбедносних институција. Притом, политичке поделе преливале су се често у науку, сужавајући истраживачки оквир, делећи жртве на „наше“ и „њихове“ и онемогућавајући целовито сагледавање кршења елементарних људских права. Најскорија прошлост