arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Бројни власници минираних објеката више нису међу живима – једна од задарских рушевина Фото: Јовица Дробњак

Зaкoн jaчeгa

5. јануар 2016.

Приje пeт гoдинa зaдaрскe су влaсти зaпoчeлe с уклaњaњeм минирaних oбjeкaтa у влaсништву Србa, нo тo je билo зaустaвљeнo. Нeдaвнo je пaк oбjaвљeн први jaвни нaтjeчaj зa извoђaчa тaквих рaдoвa… Нaс je, нaжaлoст или нaсрeћу, дoпaлo дa мoрaмo испрaвљaти гриjeхoвe кojи су сe дoгoдили пунo приje нaс. Хрвaтскa je билa нaпaднутa, ту сe дoгaђaлo свaштa, aли држaвa ћe увиjeк прeмa свим свojим грaђaнимa бити jeднaкa. Учинит ћeмo свe дa тим људимa пoмoгнeмo. Tрeбa стрпљeњa. Mи нa тoмe aктивнo рaдимo. Знaм дa je oнимa кojи су oстaли бeз ичeгa, кojи су тзв. мaли људи, тeшкo чeкaти, aли мoлим зa рaзумиjeвaњe и стрпљeњe, рaдимo нa тoмe – тaкo je у Сaбoру, зa

Делегације положиле цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату

Парастос за 158 Срба, од којих је 49 убијено на Божић 1993. године

5. јануар 2016.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у минулом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године. Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Цвијеће су положиле делегације Народне скупштине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Савеза логораша Српске, те општина и борачких организација Сребренице, Братунца, Милића

Никола Тесла

Геније који је патио за голубовима

5. јануар 2016.

По Тесли је названа мала планета /или астероид/ „2244 Тесла“, а и кратер на Мјесецу добио је име по великом изумитељу српског поријекла… Тесла је још 1898. године осмислио први даљински управљач на свијету за контролу малог брода, али људи нису схватили вриједност изума у том тренутку Приредио: Ненад ТАДИЋ Генијални Србин из Лике, краљ струје, проналазач, без ког би данашња технологија била немогућа, и неутјешни голубар Никола Тесла умро је, формално, на православни Божић 1943. године, али знаци његове бесмртности су свуда око нас. ОТПУТОВАО У БУДУЋНОСТ Тесла се 16. маја 1888. године, у 31. години живота, нашао пред члановима Америчког удружења електротехничара на Универзитету Колумбија. На катедри испред

Преспора правда: Тончи Мајић

Суђење за Лору је постало фарса

5. јануар 2016.

Повлачењем Југословенске ратне морнарице са територије Хрватске 4. јануара 1992. године, војно-поморски комплекс ЈНА Лора постаје један од најужаснијих логора за Србе у коме је убијено на десетине цивила и ратних заробљеника. Тончи Мајић, председник Далматинског комитета за људска права из Сплита, човек који је обелоданио језиву истину, 24 године касније, сумња да ће ови злочини икада до краја бити процесуирани. – У питању је системско заташкавање злочина у који су укључени сви: од државе до непосредних извршилаца и ако се настави овим темпом, злочини неће бити расветљени ни за хиљаду година. На шта тачно мислите? – У питању је проста математика. Кроз Лору је за седам година постојања прошло

Кравица - споменик Фото: РТРС

Данас парастос за Србе убијене у Кравици

5. јануар 2016.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас ће бити служен парастос за 158 убијених Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 убијених Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са

Жртве Новосадске рације

Обиљежене 74 године од рације у Чуругу

4. јануар 2016.

У војвођанском мјесту Чуруг, у општини Жабаљ, данас је служен парастос у Топаловом магацину, једном од три у којима су мађарски фашисти 4. јануара 1942. године побили више од 500 цивила, углавном Срба. Парастос је служио Његово преосвештенство епископ јегарски Јероним уз саслужење више свештеника жабаљског намјесништва. Секретар Меморијалног удружења „Рација 1942“ Јасмина Јуришин рекла је да је у Чуругу убијен огроман број дјеце млађе од 10 година. „Никада нећемо сазнати прави број жртава јер је попис који су одређене комисије правиле после рата био врло штур. Породице које су у потпуности истребљене није имао ко да пријави. Али, захваљујући неким сведочењима потомака, комшија, рођака долазимо до прича о несрећним

Патријарх Иринеј Фото: РТРС

Патријарх Иринеј писао папи због канонизације Степинца

4. јануар 2016.

Српски патријарх Иринеј рекао је да је Српска православна црква против канонизације некадашњег загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, јер је он био једна од водећих личности у пронацисичкој Независној Држави Хрватској, а ништа није учинио да заштити српски народ од геноцида. Поглавар Српске православне цркве рекао је да је у два писма папи Фрањи поручио да због тога Степинац не може бити проглашен за свеца. Патријарх Иринеј је у писмима навео да није тачно да је Степинац спашавао Србе и Јевреје у Другом свјетском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим, пишу београдски медији. Поглавар СПЦ-а рекао је  да је у писмима папи навео само оно што су историјске

Немања Девић

Смедеревски крај у Другом светском рату – разговор са Немањом Девићем

4. јануар 2016.

Рођен 1989. године у Смедерсвкој Паланци, Немања Девић је основне и мастер студије завршио на Филосoфском факултету Универзитета у Београду, где је сада докторанд. Још као матурант објавио је књигу са пописом свих жртава Другог светског рата у једној локалној средини, за шта је 2009. добио награду „Драгиша Кашиковић“. Аутор студије „Истина под кључем. Доња Јасеница у Другом светском рату“ и, у коауторству са Срђаном Цветковићем, „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“. Сада је пред нама његова нова књига, „Смедеревски крај у Другом светском рату, Људи и догађаји“, у издању Института за савремену историју. Ова књига је била повод за разговор с господином Девићем. МИКРОИСТОРИЈА – УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА 

Годишњица почетка „РАЦИЈЕ“ у јужној Бачкој 1942.

4. јануар 2016.

На данашњи дан 1942. отпочео је месецима планирани геноцид, који је мађарски окупатор назвао „Рацијом“ са циљем да затре српски и јеврејски народ и ликвидира антинацисте сваког порекла.  Страшни ледени јануарски дани 1942. су последњи дах око 25.000 наших суграђана (подаци новосадског Музеја из 1984.), а уследили су након бројних злодела у години окупације 1941: –         априлски погром 3.500 Бачвана, –         заточење хиљада Срба у мађарске логоре, –         присилна мобилизација Срба и Јевреја у „радне батаљоне“ на Источном фронту –          протеривање око 35.000 становника.   Геноцидна „Рација“ постигла је циљ: уништена је интелигенција Шајкашке (јужна Бачка у троуглу Дунава и Тисе), Новог Сада и Бечеја, мноштво деце и младих, честитих

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Ковач: Кроз „Лору“ прошло више од 1.000 Срба

4. јануар 2016.

Савез логораша Републике Српске располаже подацима да је кроз злогласни хрватски логор „Лора“ у Сплиту прошло више од 1.000 српских заробљеника, од којих је 70 убијено, изјавио је предсједник Управног одбора Савеза Вукан Ковач. Ковач, који је био затворен у „Лори“, рекао је Срни да за бруталне злочине над ратним заробљеницима, који су у сплитски затвор доведени претежно са подручја БиХ, још нико није у Хрватској одговарао. „Поступак у вези са ратним заробљеницима у `Лори` још није вођен, иако смо Тужилаштву и свим осталим релевантним факторима у Хрватској доставили сасвим довољно документације и доказа о страдању ратних војних заробљеника и цивила“, истакао је Ковач. Он је навео да је до

Слободан Реметић

Српски језик и писмо угроженији него у вријеме Калаја

4. јануар 2016.

Бошњаци се у својим захтјевима да језик назову „босанским“ позивају на међународне повеље, али им управо оне обезвређују та настојања, наводи академик Слободан Реметић Разговарала: Сања Мацановић Академик Слободан Реметић упозорава да су српски језик и писмо у БиХ угроженији него у вријеме Бењамина Калаја и указује да међународне повеље обезвређују покушаје за стварање „босанског језика“. Реметић у интервјуу Срни поручује да се Република Српска институционално и свим осталим средствима мора супротставити континуираним покушајима Бошњака да Вуков српски језик назову „босанским“. Он указује на заблуду у којој Срби у БиХ живе – да им се понавља историја и да сада живе у околностима налик оним из Калајеве владавине. Али, истина

Академик Василије КрестићФото: РТРС

Крестић: Ако преговори воде признавању Косова не треба им се радовати

3. јануар 2016.

Академик Василије Крестић изјавио је да није сигуран да ће се Срби усрећити уласком у ЕУ, као и да му је непојмљиво хвалоспјевно обиљежавање почетка преговора са Унијом, посебно јер поглавље 35 – о нормализацији односа са Приштином, има „пуно различитих замки“. Крестић истиче да нико не зна или неће да призна шта се крије иза услова који захтијева потписивање правно обавезујућег уговора између Србије и самопроглашеног Косова. „Ако је то признање независности Косова, зар томе треба да се радујемо и да почетак преговора са ЕУ проглашавамо за велики успех и за револуционарни догађај“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“. На констатацију овог листа да ће, по свему судећи, коначан

Patrijarh_Irinej_Papa_mi_je_rekao_da_nije_hvalio_Stepinca.jpg

Откривамо што тачно смета СПЦ у вези канонизације Степинца

3. јануар 2016.

У првом писму папи Фрањи патријарх Српске православне цркве пише: ‘Ми Вас, Ваша Светости, молимо да питање канонизације кардинала Степинца скинете с дневног реда и препустите непогрешивом Суду Божјем’ Мотивиран искључиво жељом да се задовољи велики и оправдани интерес јавности, али и да се престане манипулирати неинформираним грађанима, међу њима и вјерницима, како католичким тако и православним (али и другим, жидовским, на примјер), замолио сам патријарха Српске православне цркве (СПЦ) господина Иринеја да ме прими на разговор како бих из прве руке сазнао што точно смета СПЦ-у у најављеној канонизацији загребачког надбискупа и кардинала Алојзија Степинца. Сусрет се догодио у суботу 28. студенога у сједишту патријаршије, у Београду, а разговор

Филм Дјеца

Промоција филма „Дјеца“ 10. јануара

2. јануар 2016.

Радио-телевизија Републике Српске (РТРС) у недјељу, 10. јануара, у Бијељини организује јавну пројекцију документарног филма „Дјеца“, аутора Дениса Бојића. Овај документарни филм снимљен у продукцији РТРС-а свједочење је четири преживјела родитеља, од 36 очева и мајки у Републици Српској, који су у отаџбинском рату изгубили по троје дјеце. Актери филма су Јока Миловановић, Милева Лазаревић и Милева Жупић, које су у рату изгубиле по три сина, те Маринко Бјелица који је остао без два сина и једне кћерке. За аутора Дениса Бојића циљ овог потресног филма са јаком антиратном поруком је да оснажи српску културу сјећања. Пројекција филма почеће у 12.00 часова у Центру за културу „Семберија“. Промоцију филма, која

Dmitrovic_1.jpg

Дмитровић: Куће мутних прозора

1. јануар 2016.

Налазимо се пред демографским суновратом, стручњаци су немилосрдно jасни; пређу ли Срби линиjу коjа им jе испред носа, улазе у простор избрисаних народа. Косово, криминално проведена приватизациjа, jавни и спољни дуг државе Србиjе, Железара Смедерево, мршаве пензиjе, уништени велики привредни системи, обавеза отпуштања огромног броjа запослених у државноj администрациjи, наjниже плате на Балкану… све jе то децениjска мука, мрачна свакодневица Срба и њихове државе али све ово заjедно – многи ће се изненадити – ниjе наjвећи српски проблем. Мука jе оно о чему се не прича а делуjе стално, подмукло, све снажниjе и сигурно води нашем биолошком нестанку. Да, реч jе о изумирању Срба као народа. Сваке године мање нас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА