Директор Веритаса Саво Штрбац каже да га дневно контактира десетак Крајишника од којих многи немају појма да су на Интерполовој потерници. Прошле године процесуирано је више десетина Срба за ратне злочине, а исто толико је издато налога за расписивање међународних потерница – каже Штрбац. Он сматра да нови “рат оптужницама” против прогнаних Крајишника нема никакве везе са формирањем нове владе Хрватске, већ је, тврди, у питању “стратегија одржавања демографске равнотеже”. – Хрвати оптужују и процесуирају Србе без икаквог реда. Међу оптуженима су генерали, домаћице, сељаци, па чак и они који нису били у рату. Срби су добри и добродошли, али само у затвор Против Срба 1.575 предмета Према последњем списку

Сергеј Кочетков о креирању медијске слике света, какве информације тражи публика, плановима у нашој земљи…У Србији смо имали најмање компликација да почнемо са радом СВЕТУ је потребна медијска слика другачија од оне коју дају западни медији. Траже се други угао гледања и друге информације. Од „Спутника“ управо то могу да добију и у томе је тајна нашег великог успеха у целом свету. Он се потврдио и за ових годину дана постојања у Србији. Овако Сергеј Кочетков, први заменик главног и одговорног уредника МИА „Русија севодња“, коментарише за „Новости“ рад ове медијске куће у нашој земљи. „Спутњик Србија“, који заједно са РИА Новостима чини медијску корпорацију „Русија севодња“, прославио је прошле

Сарајево — Надбскуп врхбосански кардинал Винко Пуљић упутио је писмо патријарху СПЦ Иринеју у коме је изразио „неверицу“ због изјава датих поводом Дана Републике Српске. Како преноси Хина, Католичка прес агенција Бискупске конференције БиХ (КТА) објавила је да је кардинал Пуљић писмо патријарху Иринеју, у име свих бискупа из БиХ, писмо упутио још 8. фебруара. Пуљић каже да је оно што је српски патријарх рекао у Бањалуци изазвало „неверицу, згражање и разочарање“, посебно изјава да је Република Српска утемељена на Божјој истини и правди. Тако нешто, пише у кардиналовом писму, „у потпуној је опреци“ са оним што се збивало током рата, „проузрочивши бројне смрти, прогоне и патње“. Између осталог, у

Свечаном академијом у Крагујевцу, полагањем вијенаца на гроб вожда Карађорђа и одавањем војних и државних почасти Србија је обиљежила Дан државности, сјећање на Први српски устанак и отварање врата слободе на Сретење 1835. године. Тада је Србија донијела први демократски Устав, какав у то вријеме нису имале много уређеније земље у то вријеме. Србија је тиме показала потребу да буде модерна, а томе и данас успјешно тежи, поручили су српски званичници. На част, славу и хвалу нашим прецима, за наук нама и нашим потомцима. Вјечита је Србија. Ове ријечи уписане су у спомен-књигу на Авали, гдје је предсједник Србије положио вијенац, а истакнутим појединцима, институцијама и припадницима Министарства одбране и

Драга браћо и сестре, Задовољство нам је да вас позовемо на традиционалну бесједу, која ће бити одржана у понедјељак 15.02.2016. љ.Г. на Сретење Господње у просторијама Светосавског културног клуба (ул. Бана Милосављевића 8, Бањалука, други спрат) са почетком у 19ч. Добродошли!                          

Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана. Пре почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се злато полако склања из Београда У ДРУГОЈ половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности – да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у таквој констелацији односа Југославија мора да пронађе своје место. Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић да се јавно заложи да крене медијска кампања у Хрватској против говора мржње и рехабилитације усташтва. Линта је позвао надлежне иституције у Хрватској да почну санкцинисати појединце и групе које шире говор мржње и величају усташки покрет, да за усташе и друге припаднике хрватске војске из Другог свјетског рата буду укинуте пензије и да се у школама забрани употреба уџбеника у којима се велича усташки покрет и поричу злочини над Србима. Он је позвао Китаровићеву да спроведе Уставни закон о правима националних мањина усвојен 2002. који гарантује употребу ћирилице у јавном животу и да буду кажњени

У манастиру Добрун код Вишеграда јутрос је почело обиљежавање 212 година од подизања Првог српског устанка. Свету литургију служи јеромонах Михајло из манастира Добрун. Литургији присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, делегације Народне скупштине, Борачке организације и општине Вишеград. Парастос погинулим српским устаницима биће служен у 9.30 часова, а потом је предвиђено полагање цвијећа на споменик вожду Карађорђу. Први српски устанак почео је као побуна против дахија и прерастао је у ослободилачку борбу против османлијске империје. Вожд Крађорђе Петровић је са својим устаницима, након подизања Првог српског устанка, једно вријеме боравио у манастиру Добрун, одакле

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић написала у одговору Милораду Пуповцу да се слаже с његовом тврдњом о порасту нетолеранције у хрватском друштву. Она је оцијенила да је тај процес почео много прије формирања актуелне владе десног центра. У опширном писму на шест страница које преносе данас хрватски портали, Грабар-Китаровићева образлаже зашто сматра да је нетолеранција порасла у вријеме владе лијевог центра премијера Зорана Милановића из Социјалдемократске партије, посебно истичући његову изјаву у изборној ноћи „или ми или они“. Она наводи да на реторици стварању идеолошких подела управо истрајава бивши премијер и истиче да је њен програм од почетка „програм заједништва“. „Исто тако желим истакнути неприхватљивост било којег заоштравања јавнога дискурса