arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Јасеновац трагика, митоманија, истина

Злoчинaчкa свojствa устaшкe НДХ

22. март 2016.

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (2): У нoвoуспoстaвљeнoj НДХ живjeлo je oкo 6 милионa стaнoвникa, oд тoгa oкo 3,5 милионa Хрвaтa, oкo 700 хиљада Mуслимaнa и oкo 1,800.000 Србa. Зaмисao o eтнички ‘чистим прoстoримa’ знaчилa je oкo 1,800.000 људи прoтjeрaти, пoубиjaти или прeвoђeњeм у кaтoличaнствo прeтвoрити у Хрвaтe. Пaвeлић и њeгoви блиски сарaдници брутaлним су импрoвизaциjaмa oдмaх приступили рeaлизaциjи свojих гeнoцидних идeja O гeнoциду нaд Јеврејима у Jaсeнoвцу пoстojи рeлaтивнo нajвишe дoкумeнaтa и прeпричaних пoдaтaкa. У пoчeтним мjeсeцимa лoгoрa, свe дo кaснe jeсeни 1941., Јевреја je билo нajвишe. У исцрпљуjућим рaдoвимa нa нaсипу и у присилнoм трчaњу у

Поштама Српске забрањено издавање маркица

21. март 2016.

Обиљежавање 20 година Републике Српске, 100 година од Првог свјетског рата, „Андрићград „, стогодишњица рођења патријарха Павла и двјестогодишњица Другог српског устанка, спорни су и забрањени мотиви.  Тако је оцијенила Агенција за поштански саобраћај БиХ, која је забранила маркице Пошта Српске са овим мотивима. Поште Српске крајем године достављају Програм издавања поштанских марака за наредну годину на сагласност Агенцији за поштаснки саобраћај БиХ. Тако су на маркице ставили војсковође чувених битки Првог свјетског рата – Бојовића, Степановића, Мишића, Путника, али и Андрићград као јединствен град, симбол помирења сва три народа у БиХ. Приједлог је била и маркица са ликом патријарха Павла. За Савјет агенције ови приједлози – спорни. Кровна агенција

Срђан Мишљеновић

Коментар: Тамница

21. март 2016.

Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране немају ни промил шансе СВАКИ Србин који покуша да се избори за правду у Хашком трибуналу умреће у најстрашнијим мукама у тамницама широм Европе. У Хагу је за Србе само једно сигурно: тамница, и то, по могућности – доживотна. Додатна мучења и шиканирања су гратис од Трибунала. Поготово у затворима у Естонији. Нешто је лагодније у Немачкој и Данској. Тамо Србин може чак да шета, дише и пише. Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране, попут др

Запаљен локал у Горњем Карину

У Горњем Карину нaпaд мoлoтoвљeвим кoктeлимa

21. март 2016.

У цeнтру Гoрњeг Kaринa у Хрватској дeмoлирaн je лoкaл кojи сe нaлaзи у призeмљу породичне кућe. Oсим рaзбиjeних прoзoрa, пoлициja je тoкoм увиђаја прoнaшлa бoцe сa зaпaљивoм тeкућинoм У цeнтру Гoрњeг Kaринa, мjeстa у Oпштини Oбрoвaц, у нoћи с чeтврткa нa пeтaк нaпaднут je лoкaл кojи сe нaлaзи у призeмљу привaтнe кућe Гoрaнa д. Kaкo je влaсник кaзao у рaзгoвoру зa ‘Нoвoсти’, нaпaд сe дoгoдиo у трeнутку кaдa су члaнoви њeгoви трoчлaнe породице спaвaли нa спрату кућe. – Супругa сe трзнулa из снa и крoз прoзoр углeдaлa дим. Сa синoм сe склoнилa у двoриштe, a ja сaм сишao дo лoкaлa, у кojeм тoкoм сeзoнe вoдимo кaфић, и видиo дa je

Ратко Дмитровић

Јесу ли Николић и Давид равноправни?

20. март 2016.

Како то да је критика Томислава Николића критика само Томислава Николића, а не и народа из којег Николић потиче, док је критика Филипа Давида аутоматски критика народа из којег Давид потиче Београдски новинар Владо Мареш поднео је жалбу Комисији за жалбе, Савета за штампу, поводом текста Ратка Дмитровића „Више од нетрпељивости“, објављеног 26. фебруара у „Вечерњим новостима“. Мареш тражи да Комисија процени да ли је Дмитровић прекршио Кодекс новинара. У образложењу наводи да „последњи пасус Дмитровићевог текста садржи јасно уочљиву, злослутну и претећу поруку да људи несрпске националности имају да пазе шта ће и где да кажу“. Мареш додаје да се у тексту осећа више од нетрпељивости према Јеврејима којима

Уклањање 'опасних рушевина' у Задру

Зaтрпaвaњe нeчaснe прoшлoсти

20. март 2016.

У Зaдру су бaгeримa срaвњeни oстaци oбjeкaтa кojи су минирaни дeвeдeсeтих: И сaм грaдoнaчeлник Kaлмeтa свjeдoчиo je уклaњaњу oстaтaкa дoмoвa грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, мeђу њимa и кућe oбитeљи Вaрићaк, кoja je синeргиjoм пoлитикe, пoлициje и прaвoсуђa oстaлa бeз свoje имoвинe Maлo je лoкaлних влaсти кoje o здрaвљу свojих грaђaнa брину пoпут зaдaрскe: приje нeкoликo дaнa и сaм je тaмoшњи грaдoнaчeлник Бoжидaр Kaлмeтa изишao нa тeрeн кaкo би сe увjeриo дa сe с грaдских улицa уклaњajу oпaснoсти пo jaвнo здрaвствo, пoтeнциjaлнa лeглa зaрaзe нa кoja гoдинaмa упoзoрaвajу oни штo живe у њихoву сусjeдству… A риjeч je o oбjeктимa у кojимa су нeкoћ живjeли нeки ‘чудни’ људи, o кojимa нeћeтe мoћи ништa

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…

19. март 2016.

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и домете помирења после недавних ратова у југословенским земљама. „Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…“, рекла је ироночно, али без огорчења. Пише: Чедомир Антић У Србији, на телевизији са националном фреквенцијом, промовишу читанку за ученике завршних разреда средњих школа у којој је из више перспектива – са стајалишта разних националних историографија – представљено раздобље од Другог светског рата до 2008. године. Иста београдска професорка која ових дана представља ову књигу у настанку, уређивала је пре непуних шест година српско издање четворотомне хрестоматије – приручника за професоре. Све то привукло је онда занимање јавности. Не видим штету

ЈУБИЛЕЈ: Без постојања СНД „Пребиловци“ многе истине остале би прећутане

19. март 2016.

Чини се да деценија и није превелики период, али када погледате резултате СНД Пребиловаца које предводи предсједник Миленко Јахура, ово је великих десет година. Редакција СХ уз најбоље жеље у даљем раду од срца честита овом друштву значајан јубилеј Српско национално друштво Пребиловци, удружење Срба из Доње Херцеговине? потомака и поштовалаца српских жртава са овог подручја убијених у геноциду НДХ, основано је у 19.марта 2006.године на Оснивачкој скупштини у Београду, када је усвојен и Статут удружења. Оснивачи Друштва су: Павле Булут, Миленко Јахура, Милорад Ђ. Екмечић, Јовица Влачић, Радослав Булут, Гордан Екмечић, Илија Зуровац, Милан Бекан, Миодраг Ружић, Миро Чаваљуга, +Драган Михић и + Ђоко Комад. За предсједника Скупштине друштва

Ратко Дмитровић

Друмови Мери Дарам

19. март 2016.

Све је у енглеско-српским односима хладно, прорачунато и рационално. Увек и само на српску штету, разуме се Енглези на Балкан долазе само због великих интереса или због велике муке. Тако је од српске револуције, предвођене Црним Ђорђем, преко Дизраелија и Источног питања па све до данас. Кад нешто може да се заврши преко посредника, са сталним „извођачима радова на терену“ Енглези то обаве (ту су без премца) ако процене да је неопходна војна интервенција, макар и кроз бомбардовање својих савезника (1944. година) или бивших савезника (1999. година) онда се војно интервенише. Трећи облик снажнијег британског спуштања на Балкан је, наравно, дипломатија; класична, амбасадорска или и ова коју управо демонстрира принц

Лозанка Радоичић

Својом борбом за КиМ жртве заслужиле да чувамо успомену на њих (ВИДЕО)

18. март 2016.

Лозанка Радоичић, мајка српског војника убијеног на Кошарама 1998. године, позвала је на чување успомене на жртве које својом борбом за КиМ то заслужиле. „Они су и данас на стражи. То тумачи ко како хоће… Они су дали крв, њихова крв је остала на Косову и Метохији, о њима сви ћуте. Окупили смо се 17-тог, неким другим поводом али ово је битно, о њима мора да се прича. О њима Србија не зна“ рекла је Лозанка обраћајући се окупљенима у Поворци за сећање на српске жртве мартовског Погрома на КиМ пред фотографијама убијених и киднапованих полицајаца, војника и цивила. Она је изнела информације до којих је дошла о томе како

Хрвати оптужили Легију за масакр над Србима у Двору

17. март 2016.

Загребачки Вечерњи лист је пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке Филм „15 минута – масакр у Двору“ изазвао је велику пажњу у региону, нарочито после одлуке РТС да откаже емитовање филма. У саопштењу које је Јавни сервис Србије објавио наводи се да је емитовање филма отказано по жељи аутора из Данске који су забринути за безбедност хрватских сарадника. Загребачки Вечерњи лист је у четвртак пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке и њихов

15 минута – Масакр у Двору

17. март 2016.

Дански документарни филм „Масакр у Двору“ бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време „Олује“. Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских војника, убијено је најмање деветоро цивила који су због бомбардовања Петриње током „Олује“ евакуисани из психијатријске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати војници ушли су у школу у којој су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели још њих троје. Ликвидацији су сведочили дански војници који су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген Колд

Имена страдалих у рату 1992-1995.год

17. март 2016.

Један од важних задатака Удружења Огњена Марија Ливањска је евидентирање свих припадника српског народа страдалих током рата 1992-1995. године, а чије је страдање везано за територију општине Ливно. Ангажманом једне групе чланова Удружења формиран је списак војника и цивилиа српске националности који су: (1) рођени у општини Ливно и ту страдали; (2) рођени у општини Ливно а страдали ван ње; (3) рођени ван општине Ливно али страдали на овом простору. Исти списак можете преузети на овој страници у Excel формату и погледати. Молимо све посетиоце, чланове породице и друге особе у поседу релевантних сазнања да нас контактирају ако имају додатне податке о некој од страдалих особа наведених у овом списку

Блокирано приказивање филма о масакру у Двору на Уни

15. март 2016.

Иако је вечерас требало поново да на РТС-у буде приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за вријеме „Олује“, емитовање је одгођено. То су београдски РТС замолили продуценти из Данске, због безбједности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма! „Због тренутне ситуације у Хрватској, није згодно емитовати филм, јер би то могло да доведе до ескалације ситуације док ми покушавамо да је ријешимо. Било би веома опасно за дио хрватске екипе. Оптужбе на рачун филма су неоправдане, али, док не дође до хрватске публике најбоље је сачекати“, наводи се у саопштењу. Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да

Ђорђе Ивковић: Холокауст и прикљученија

15. март 2016.

1. Наш државни врх решио да уђе у ЕУ. Препрека је превише. Једна од тих препрека је реституција, повраћај давно одузете имовине. Нема сумње да је наша олигархија у епском сукобу интереса по овом питању. Генерално, ради се о баснословној имовини најбољих домаћина. Што се натуралног враћања тиче, закон се састоји од изузетака. Новчаном накнадом биће компензовано 0,04% стварне вредности у тамо неке две деценије. Тако старо право својине престаје заувек. Наравно, деца титоиста који су сада на власти у ритерском оклопу „Европљана“, направили су „закон“ чија је једина функција да њима и „страним инвеститорима“ остане 99,96% те имовине. Све је објашњено надри-етичким постулатом да се „једна неправда не замењује

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Хероји злочинци

Судећи по уобичајеном кич- националном драмолету који се одвијао на улицама хрватских

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА