arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Крстичевић против крста!

11. април 2016.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оптужио државну Управу за заштиту културних добара Никшић- Управа за заштиту културних добара према јединој канонској православној цркви у Црној Гори- СПЦ, понаша се као према криминалној групи! Та управа се понаша према Митрополији и цркви уопште као што се полиција понашала према криминалцима, и то се десило у више махова, казао је је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Јован долу код Никшића, скиту манастира Острог. Управа за заштиту културних добара на чијем је челу Анастазија Мирановић, најавила је пре два дана, да ће поднети пријаву против Митрополије црногорско-приморске, због наводног скрнављења манастира Режевићи -споменика културе под заштитом државе старог осам векова! Митрополит је због тога критиковао и

Вишеград се сјећа руских добровољаца

11. април 2016.

У Дому културе у Вишеграду вечерас ће бити одржана Свечана академија поводом Дана руских добровољаца и 23 године од погибије руских добровољаца у посљедњем отаџбинском рату. У програму Свечане академије учествоваће Љуба Манасијевић који ће извести најљепше српске изворне пјесме, потврђено је Срни у Борачкој организацији Вишеград. На академији ће бити присутни представници кабинета предсједника Републике Српске, републичке и општинске Борачке организације, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Удружења српско-руског пријатељства, те друга владина и невладина удружења из Русије, Србије и Републике Српске. Програм Свечане академије почиње у 20.00 часова. У Вишеграду ће сутра бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак

Шта хрватски медији пишу о годишњици НДХ?

10. април 2016.

Загреб — Хрватски портали поводом 75 година од оснивања Независне Државе Хрватске преносе изјаве званичника и Србије и Хрватске, као и текстове о самој НДХ. „Јутарњи“ је на друго место свог портала ставио шта је рекао премијер Србије Александар Вучић. „Јасеновац не смемо заборавити, али не смемо сањати освету. С хрватском хоћемо мир и добре односе“, гласи наслов тог текста. Осим тога, ту је и текст о изјави хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић која је позвала да се престане „са политизовањем Јасеновца“, као и текст насловљен „Тајне Јасеновца: Није било плинских комора па су жртве убијане на најпримитивнији начин – клањем, умлаћивањем, изгладњивањем и радом“. „Оснивање логора као места затварања,

Вучић: О истребљењеу једног народа морамо да говоримо данас, сутра ће бити касно

10. април 2016.

На данашњи дан, пре 75 година створена је монструм држава Независна држава Хрватска, а Јасеновац настрашнији логор смрти породила је та НДХ рекао премијер Александар Вучић. Срби су истребљени у Хрватској На данашњи дана, пре 75 година створена је монструм држава Независна држава Хрватска (НДХ), а Јасеновац настрашнији логор смрти породила је та НДХ, у којој су убијали и клали не зато шпто су били натерални већ јер је то била држава, рекао је данас премијер Србије Александар Вучић. Говорећи у Музеју кинотеке на централној манифестацији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници, Вучић навео да

Музеј Козаре Приједор (фото: архив)

Музеј Козаре: Доказе о покатоличавању Срба учинити доступним јавности

10. април 2016.

Музеј Козаре Приједор затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена прије и послије оснивања Независне Државе Хрватске, које садрже доказе о масовном покатоличавању православног живља у граду на Сани. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ову иницијативу покренуо професор приједорске гимназије у пензији Лазар Гвозденовић, који се и сам са истим захтјевом обратио и овом музеју и Архиву Републике Српске. „Сматрамо да је корисно за нашу историјску збирку и њене потребе да има копије ових докумената“, оцијенио је Радоњић. Школске матичне књиге свједоче о ђацима који су похађали приједорску гимназију и који су се у школској 1940/41. години изјаснили и били уписани

Фукс: Mора се направити консензус шта се десило у Jасеновцу

10. април 2016.

Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. БEOГРAД – Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. фукс каже да истину мораjу написати историчари, а да све стране мораjу смоћи снаге да jе потпишу, jер „докле год буде политизациjе историjе, среће нема“. Oн каже да подржава одлуку Kоординациjе jевреjских заjедница Хрватске

Холокауст у Србији као неодвојиви део заједничког европског наратива о Холокаусту

10. април 2016.

Шири циљ пројекта је стварање међународне платформе за размену искустава из области комеморације, истраживања и едукације о Холокаусту, која ће посебну пажњу посветити Холокаусту у Србији као неодвојивом делу заједничког европског наратива о Холокаусту, и његовом утицају на стварање заједничких европских вредности толеранције и разноликости као основе савременог демократског друштва. Три дана програма Тродневну манифестацију обележиће богат програм (у дну овог прилога) са мноштвом домаћих и иностраних гостију. Изложба 20. априла ће у Историјском архиву Београда бити отворена изложба ”Октобар 1941 – Ескалација у Холокауст” чији су аутори историчар др Милован Писари и уметник Никола Радић Лукати, чланови Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту. Међународна конференција 21. априла ће

Хероји Битке за Кошаре

9. април 2016.

Пре 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана. У

Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена.

Филмови о Јасеновцу 10. априла у Кинотеци

8. април 2016.

У оквиру циклуса „Време злочина”, посвећеног обележавању 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, 10. априла у Југословенској кинотеци биће приказана остварења која говоре о злочинима почињеним над недужним становништвом након проглашења Независне Државе Хрватске. На централној церемонији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, у Кинотеци ће говорити, како је најавило Министарство културе и информисања, председник Владе Србије Александар Вучић. Том приликом биће приказани документарни филмови о логору Јасеновац – „Јасеновац” Богдана Жижића (1966), „Госпа – краљица Хрвата” Крста Шканате (1992) и „Крв и пепео Јасеновца” Лордана Зафрановића (1983). „Кроз филмски програм присетићемо се неких од најтамнијих страница историје нашег

ЕУ - ХР

Штрбац: Хрватска у позициjи да условљава Србиjу

8. април 2016.

Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио jе данас да jе Хрватска у позициjи да условљава Србиjу и сматра да ће то потраjати. БEOГРAД – Директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио jе данас да jе Хрватска у позициjи да условљава Србиjу и сматра да ће то потраjати. “По досадашњем искуству, сећам се како jе Италиjа правила проблеме Словениjи, па Словениjа Хрватскоj, тако ће и Хрватска много намучити Србиjу док jе неко из EУ не поклопи и каже доста jе. Пар година ће Хрватска сигурно намучити Србиjу”, оценио jе Штрбац за РTС. Упитан како ће се понашати Србиjа у том случаjу, Штрбац jе рекао да не зна, али да jе

"Десница се храни страхом... у Хрватској од Срба"

„Десница се храни страхом… у Хрватској од Срба“

8. април 2016.

Загреб — У немачко-француском културном центру Арте у Берлину је уторак је приказан филм о порасту деснице у Европи на примеру Немачке, Француске, Пољске и Хрватске. У филму се, на пример, хрватски министар културе Златко Хасанбеговић назива ревизионистом. Осим тога, он је у филму приказан са усташком капом. „Десница се храни страхом: у Немачкој је то страх од избеглица, у Мађарској од Рома, у Француској од Муслимана, у Хрватској од Срба, написао је утицајни немачки Зидојче цајтунг, који као радикалне тенденције у Хрватској истиче „певање фашистичких песама и продају нацистичких симбола“ приликом прославе Олује. „Као кад би неко у Берлину на празник прошао са свастиком“, коментар је књижевнице Славенке Дракулић.

Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши

7. април 2016.

Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре. „Тај процес би требало да крене овог лета и нама је битно да што пре заврши. Порука је да је кардинал Степинац део нашег идентитета и свима нама је у циљу да процес крене и заврши што пре“, рекао је Орешковић новинарима после получасовног разговора с папом Фрањом, пренели су хрватски медији. Он је изразио наду да поступак

Логори смрти у Хрватској

Иродови синови – трејлер

6. април 2016.

Геноцид над српским народом, поготову над децом, у Независној Држави Хрватској, био је деценијама прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Који су историјски, политички, психолошки и духовни корени, узроци и поводи тако свирепог злочина и ко стоји иза њега? Одговоре на ова и друга питања открива документарни филм „Иродови синови“. Погледајте трејлер за филм: Извор: Пријатељ Божији Везане вијести:

Басташић: Подршка одлуци јеврејских општина да бојкотују скуп у Јасеновцу

6. април 2016.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Ј. Басташић изјавио је да потпуно разумије и подржава одлуку јеврејских општина у Хрватској да бојкотују комеморативни скуп посвећен обиљежавању 71 године од пробоја јасеновачких логораша.  „То окупљање организује се под покровитељством хрватске државе, која не само да `гласно` ћути на реинкарнацију идеологије фашизма и усташтва, него и изјавама неких својих министара, саборских посланика и европских парламентараца испољава отворену благонаклоност према овим застрашујућим појавама“, рекао је Басташић. Он је изразио наду да ће јеврејска заједница истрајати у својој одлуци, посебно због неприхватљиве и увредљиве музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац. „Жалосно је да се вође српске заједнице у Хрватској још нису јасно одредиле према

Михајло Храстов

Окончана 25-годишња правна битка: Михајло Храстов од сриједе у затвору, његов одвјетник цинично коментирао пресуду

6. април 2016.

КАРЛОВАЦ – Хрватски полицијски специјалац из 1991. Михајло Храстов у сриједу се јавио у Центар за дијагностику затвора у Реметинцу на извршење четверогодишње казне за убојство 13 и рањавање двојице непријатељских војника на Коранском мосту у Карловцу 1991. чиме је окончана његова 25 годишња правна битка. Одвјетник Крешимир Вилајтовић најавио је молбу за увјетни отпуст из затвора, будући да је Храстов већ одслужио пола, односно 25 и пол мјесеци од четверогодишње казне те је с пуно цинизма, не скривајући огорчење, коментирао осуђујућу пресуду Храстову, посебно наспрам ослобађајуће Војиславу Шешељу. „Храстов је спријечио да четничке хорде, упућене у Карловац од четничког војводе Шешеља, освајају Хрватску, према томе ако Шешељ није крив

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злoчин и кaзницa

Врхoвни суд пуштa Toмислaвa Meрчeпa из зaтвoрa приje истeкa дoсуђeнe сeдмoгoдишњe кaзнe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА