arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Покољ је једна одговарајућа реч за српски холокауст!

7. фебруар 2017.

Срби не само да нису (због југословенске политике заборава ради мира у кући) пронашли и казнили злочинце, већ им никад није дозвољено ни да се геноцид темељно истражи. Та је политика, која је у својој суштини, саучесничка у односу на почињени геноцид, довела до тога да се остатак Срба из Хрватске деведесетих година прошлог века протера, чиме је заокружен и остварен трипартитивни план о геноциду на Србима (1/3 покатоличити, 1/3 убити, 1/3 протерати). Јевреји имају две речи којима означавају геноцид који су немачки нацисти починили над њима – Холоцауст и Шоа. Срби још нису пронашли ни израз који би у умовима свих одмах асоцирао на геноцид који су хрватски нацисти

75 година од страдања 52 ученика школе у Шарговцу

7. фебруар 2017.

РЕПУБЛИКА СРПСКА, ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ЂУРА ЈАКШИЋ“ СУБОТИЧКА бр. 28 БАЊА ЛУКА Телефон / факс 051/ 380- 980, 051/381-840; е-mail: [email protected] Поштовани, Позивамо Вас да у уторак, 7. фебруара 2017. године посјетите ЈУ Основну школу ”Ђура Јакшић” и присуствујете обиљежавању 75 – годишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 12 часова и 30 минута, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађају и одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете својим присуством увеличати овај важан догађај. С поштовањем, Директор: Дарко Томић   Везане вијести: СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА РТРС – документарни филм „НИНА“ – Свjедочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац

Борис Беговић: Три четвртине века

6. фебруар 2017.

Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак. Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима

Угашена огњишта

Угашена огњишта

6. фебруар 2017.

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице.  У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Јасеновац

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

6. фебруар 2017.

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

У смрт због сећања на пакао

5. фебруар 2017.

После више од две деценије, изгубиле смо наду у правду, а све више страдалница диже руку на себе због траума изазваних силовањем и злостављањем по логорима У Средњошколском центру у Броду, где је у време рата био један од логора за Србе, 7. децембра 2012. основано је Удружење жена жртава рата Републике Српске. На том састанку је било 36 жена које су преживеле ратну тортуру у бројним логорима које су држали Бошњаци и Хрвати у тадашњој Босни и Херцеговини. Председница овог удружења, и сама жртва тортуре, Божица Живковић-Рајилић, каже да данас ово удружење има 457 чланица, али и да је још око 1.000 жена са простора Републике Српске преживело исти

strpci_1942.jpg

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

5. фебруар 2017.

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете. У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

5. фебруар 2017.

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Логор на Старом сајмишту

Јеврејска заједница ће се жалити Стразбуру?

4. фебруар 2017.

Суд одбио захтев за укључивање у Недићеву рехабилитацију. Дајч: Лоша порука Одбија се захтев Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд да учествују у поступку рехабилитације Милана Недића, у својству умешача. Ово је одлучио, 27. јануара, Виши суд у Београду. Одлука је изазвала праву буру у јеврејској заједници, а могу се чути и најаве да ће се жалити Европском суду за људска права у Стразбуру. У образложењу, судија Анђелка Опачић наводи да је рехабилитација ванпарнични поступак, који не познаје супротстављене странке, па самим тим ни институцију умешача, који би ступио у парницу било на страни једне или друге стране. У конкретном случају, нема противника предлагача рехабилитације (а то су

Ратко Дмитровић

Лојолина деца

4. фебруар 2017.

Овде су карте давно подељене, све је нацртано и све јасно. Српска шанса лежи у једној од метода Милоша Великог Ко мисли да би Србија нешто добила да сада, данас, у понедељак, призна независност Косова, тај ништа не разуме или разуме врло мало. Након тог признавања, већ сутрадан Вучића и Николића заскочио би задатак да што пре пошаљу амбасадора Србије у Приштину, да одреде зграду у центру Београда за косовску амбасаду. Па онда гласање за пријем Косова у Уједињене нације, ФИФА, Савет Европе… и охохо тога. Заузврат Србија би добила… дупло голо. Ништа. Као што није добила ни за један уступак до сада, почев од оних које је чинио Слободан

Страхиња Секулић (Фото З. Анастасијевић)

Судска рехабилитација не подразумева враћање имовине

3. фебруар 2017.

Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене закона, како би било онемогућено да починиоци ратних злочина буду рехабилитовани само зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења Припадници окупационих снага чија је имовина конфискована после Другог светског рата, као и њихови потомци, не могу да се надају да ће им одузето бити враћено, став је Агенције за реституцију. Закон о реституцији прописује да куће, станови или земљиште не могу бити враћени чак и ако су некадашњи припадници окупационих снага у међувремену судски рехабилитовани. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, изјавио је за наш лист да ће управо ових дана бити одбијен захтев

Владимри Божовић

Боримо се против заборава

2. фебруар 2017.

У целом свету 27. јануара обележен је дан сећања на Холокауст. Централна манифестација одржана је у Генералној скупштини Уједињених нација, док је једна од пратећих манифестација била изложба поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац, која је отворена у граду Хобокен у америчкој држави Њу Џерзи. Делегацију Србије у Генералној скупштини УН предводио је Владимир Божовић, саветник и специјални изасланик председника Владе Србије Александра Вућића. Божовић је разговорао и са Генералним скретаром Уједињених нација Антониом Гутересом и замолио га да следеће године Република Србија учествује у обележавања дана Холокауста и у самој згради УН, пратећим програмом и изложбом. Како је истакао, посебно га је импресионирала порука овогодишњег главног говорника,

Бранимир Нешић

Завештање Драже Михаиловића

2. фебруар 2017.

Директор издавачке куће Catena mundi објашњава зашто је Књига о Дражи неизоставно штиво сваке приватне српске библиотеке. Издавачка кућа Catena mundi, позната по капиталним издањима из историографије и друштвених наука, која окупља најеминентније српске интелектуалце (Косту Чавошког, Василија Крестића, Милована Данојлића, Мила Ломпара, Слободана Антонића. Слободана Рељића, Јована Душанића, Милоша Ковића, Срђу Трифковића, Мишу Ђурковића, Јована Пејчића, Маринка М. Вучинића, Владимира Димитријевића, Драгана Хамовића, Антонија Ђурића, Зорана Чворовића, Зорана Аврамовића, Душана Пророковића, Косту Димитријевића, Зорицу Кубуровић, Небојшу Катића, Дејана Мировића, Бранка Драгаша и др.) објавила је претплату на мало познат и изузетно значајан писани споменик: Књигу о Дражи. О томе шта овај издавачки подухват представља и по чему је ова

Фотографије Вукице Микаче на „Зиду сећања” (Фото: В. Микача)

Фотографије Вукице Микаче посвећене холокаусту

1. фебруар 2017.

На импозантној изложби која је отворена у Хобокену у САД, посвећеној холокаусту, на Зиду сећања, радови су Вукице Микаче, уметничког фотографа. – Први пут у уметничкој каријери учествујем на овако монументалном подухвату и то у САД, што је сан сваког уметника – каже Микача за „Политику”. – Први пут сам се позабавила темом холокауста, на позив др Грајфа са израелског Института за холокауст, и иницијатора др Љиљане Никшић која ми је месецима показивала документарне фотографије из логора са језивим мучењима, како би утонула у тему. Познат ми је Аушвиц, Дахау, али нешто најгнусније што сам видела јесте Јасеновац са невиђеним методама мучења. Месецима нисам спавала од призора деце скелета, прободених

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА