Prota Manojlo Grbić (1844–1899) jeste jedan od najznačajnijih pisaca srbske crkvene istorije, čovek koji je u svojim radovima izučavao crkvenu prošlost Vojne Krajine, tj. Srba u Eparhiji gornjokarlovačkoj.   Žitije i sočinjenija Rođen je u Širokoj Kuli u Lici 19. decembra 1844. godine, a upokojio se 16. aprila 1899. godine. I otac i deda su mu bili sveštenici, a po porodičnom predanju bio je 12 sveštenik u muškoj liniji. Stari su mu se u Široku Kulu doselili iz Prokika. Otac Manojlov, sveštenik Marko, umro je 1855. od kolere, kada je dečaku bilo tek 11 godina. Bio je najstariji od šestoro dece, a o njima je deličmičnu brigu preuzeo deda po

Svakog dana, uši su nam sve punije NATO-a. Ne može proći dan u Srbiji, a da neko ne spomene NATO. Ili smo mi mazohisti, pa toliko volimo one koji su nam najviše zla naneli, ili je sve veći broj Srba plaćen da spominje ove nepomenike. Ne znam otkad se to u ovu zemlju uvukla navika da najviše volimo one koji nas najviše mrze, a da najviše mrzimo one koji su nam pomagali? Do kada će taj NATO biti preči od nas samih? Samo se bavimo nekakvim ulascima u organizacije i otvaranjima poglavlja, a živimo u zemlji iz koje svi izlaze i sve se zatvara. Majku nismo u poslednje vreme spominjali

Navikli smo da nam sudovi i druge institucije u Srpskoj pišu isključivo latinicom, ali da to čini i ombudsman za djecu, od kojih danas neka tek počinju da uče slova maternjeg jezika (i pisma) više je nego samoubilački sindrom nepostojanja kulturne politike. Prvo bi djecu trebalo zaštiti od ovakve vrste zaštite, ali u patetičnom maniru sastava za osnovnu školu ombudsman (dakako latinicom) kaže sljedeće: Školsko zvono će u svim osnovnim i srednjim školama 1. septembra oglasiti početak nove školske godine. Svaki početak nove školske godine pred roditeljima ista briga – kako će za svoje školarce obezbijediti potrebne knjige i školski pribor, novu trenerku, patike. Učenici sa nestrpljenjem očekuju početak nove

Istoričar Hrvoje Klasić upozorava da se u Hrvatskoj ruše i uklanjaju spomenici partizanskom pokretu i ukida ime Trga maršala Tita, a, istovremeno, mnoge ulice nose ime ustaškog funkcionera Mileta Budaka. „Poželjno je da se razgovara o istoriji i njenoj interpretaciji, o Jugoslaviji, Drugom svjetskom ratu, o Titu, ali najveći problem je što se to ne radi sa humanističkih, demokratskih i naučnih, nego sa neoustaških pozicija“, smatra Klasić. On upozorava da je u Hrvatskoj uklonjeno više od 3.000 spomenika „hrabrim, mladim ljudima“, da su uklonjene ulice „po mladim partizankama i partizanima, od kojih je većina poginula do 1945. godine i koji nemaju nikakve veze sa onim što se događalo nakon njihove

Samo mesec dana posle tragičnog smrtnog slučaja jednog regruta, koji je umro tokom marša po vrućini, u javnosti je isplivao novi skandal oko garde austrijske vojske, bataljona koji čuva predsednika Austrije Aleksandera van der Belena. Radecki kasarna u Hornu našla se na meti kritike zbog izjave bivšeg gardiste koji optužuje oficire za rasizam i veličanje nacizma. Prema njegovim rečima, jedan oficir, koji je bio zadužen za njegovu obuku, rekao je da „ne postoje nacisti, već samo patriote“. Jednom vojniku indijskog porekla navodno je rekao „šta radi crnčuga ovde“. Prema tvrdnji bivšeg gardiste, negativno je govorio i o izbeglicama i rekao je da bi „najradije sam išao na granicu i vratio