arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Nemanja Dević: Priča mi požutela fotografija

16. oktobar 2017.

Ne postoje reči koje bi opisale ushićenje kakvo oseća istoričar dok drži u rukama neki komad hartije, za koji samo on u tom trenutku zna kakvu dragocenost za njegovo istraživanje predstavlja. Meni su danas drhtale ruke, triput me prošla jeza, a oči se ispunile suzama kada sam u arhivu, u zbirci fotografija koje je Ozna zaplenila od nekadašnjih pripadnika kraljevske JVuO, pronašao i jednu na kojoj je moj pokojni čukundeda, Radosav Mijatović. Prepoznao sam prvo njegov lik, pa onda i njegovih saboraca. Onda sam prepoznao i našu staru kuću u selu, gde sam kao osnovac pre petnaestak godina započinjao istraživanje i pisanje (ko je tad to mogao tako zvati?!), pa

Zaboravljeni miting: Kako su Amerikanci slavili Hitlera (VIDEO)

16. oktobar 2017.

Na internetu se pojavio snimak gotovo zaboravljenog “proameričkog mitinga”, organizovanog u Njujorku 20. februara 1939. na kom je 20.000 ljudi izvodilo nacistički pozdrav ispred zastave SAD i slike Džordža Vašingtona okićene kukastim krstovima. Lider mitinga Fric Kun, Amerikanac njemačkog porijekla, se tokom zakletve zastavi odrekao “jevrejskih medija” i pozvao da se “Amerika vrati američkom narodu…” i postane “bijela”. Sedmominutni klip koji je režirao Oskarom nagrađen dokumentarista Maršal Kari zapravo je spoj više fragmenata snimljenih u Medison Skver Gardenu. Miting je prekinut kada je Isador Grinbaum, 26-godišnji Jevrej iz Bruklina istrčao na scenu. On je tada bačen u masu i pretučen, prije nego što je policija stigla. Kao da to nije

Viktor Ivančić

Uzgoj sveca

16. oktobar 2017.

Nije stvarna ambicija da se kroz postupak crkvenoga posvećenja proizvede nekakav imaginarni, moralno umiveni Stepinac – to je tek tehnički manevar nužan za postizanje cilja – već, obratno, da se etiketom sveca proslavi i u bronci izlije Stepinčeva povjesna realnost. Ono što se uistinu kanonizira je klerikalna kolaboracija s fašizmom Istoga dana kada je hrvatski premijer Andrej Plenković došao u Vatikan u službeni posjetu papi Franji, pa nakon toga novinarima dao skandaloznu izjavu da ‘kanonizacija Stepinca ide dobro, u pravom smjeru’, svećenik i povjerenik za ekumenizam Sisačke biskupije Branimir Motočić – također u sklopu borbe za lik i djelo Alojzija Stepinca – nije došao na dječje groblje u Sisku. Tamo je održana komemorativna svečanost za djecu srpske

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević Foto P. Mitić

Vladan Vukosavljević: Ćirilici preti da iz upotrebe bude istisnuta

15. oktobar 2017.

Ministar kulture i informisanja : Prema Ustavu srpski ima jedno pismo, život to često iskrivi. Nismo zadovoljni nivoom dobrog ukusa u našim medijima Sledeće nedelje, na dan kada bi trebalo da se pred Vladom Srbije nađe Nacrt strategije kulturnog razvoja, o kome se u poslednje vreme i žučno raspravljalo u javnosti, jedna stavka iz njega već će biti ispunjena: 20. oktobra biće otvoren Muzej savremene umetnosti.  – Vlada i Ministarstvo kulture ispunili su svoja obećanja kada je u pitanju Muzej savremene umetnosti, posle predugih deset godina čekanja, a potpuno samouvereno mogu da najavim otvaranje Narodnog muzeja u junu sledeće godine – ovo u razgovoru za “Novosti” ističe Vladan Vukosavljević, ministar

CIA: Kako je TITO PREBACIO 70 fabrika iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju

15. oktobar 2017.

Američka Centralna obavještajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izvještaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata (dokument RDP80 – 00810A008600430009 – 4) Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (donijeta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb i Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore. CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, proslijedila je šefovima 13. decembra

Obren Đekić Foto D. Karadarević, D. M. Ćelić, N. Janković

Obren Đekić: Zlatiborska trojka u jamu bacala mlade

14. oktobar 2017.

Posle otkrića skeleta u pećini Cerova, Obren Đekić (90) svedoči o zločinu: Moj otac Ivan je tog juna 1945. s komšijom gledao kako mladiće odvode isti ljudi, i uvek u cik zore Đeco, kad za ovcama pođete kroz šumu, u onu jamu kamenje više ne bacajte! To se sad ne valja. Obren Đekić (90) može biti najstariji živi Zlatiborac, a sedamnaest je imao kad od oca Ivana, solunca i ranjenika s Mačkovog kamena, poče slušati šta se u pećini Cerova zbilo. – Tajnu čuvah 72 godine, četiri meseca i jošte koji dan, sve dosad. Od starosti, vid sam izgubio, al’ mi pamćenje osta celo, o zloj ljudskoj kobi, na ideologiju

Foto: G. Šljivić

Ožiljci ne blede: Obeležena godišnjica fašističkog streljanja rodoljuba u Kraljevu (FOTO)

14. oktobar 2017.

Uz zvuke sirena, počasni plotun i pravoslavni parastos odata pošta onima koji su 1941. godine stradali od ruke namačkih okupatora OKTOBARSKE SVEČANOSTI U okviru obeležavanja 76. godine fašističkog zločina, u amfiteatru Spomen-groblja glumci kraljevačkog pozorišta izveli su inscenaciju poeme Bogdana Mrvoša „Smrt u kući“ u adaptaciji i režiji Aleksandre Kovačević, dok je u ovdašnjem Narodnom muzeju održana promocija monografije „Vazduhoplovni školski centar Kraljevo 1947-2017“, autora Franja Fabijaneca, pukovnika u penziji. Kraljevo – Komemorativnom sednicom gradske skupštine, a potom i pravslavnim parastosom koji su na Spomen-groblju služili sveštenici žičke eparhije, u subotu je u Kraljevu obeležena 76. godišnjica fašističkog zločina u kojem su nemački okupatori streljali više od dve hiljada rodoljuba. Za samo

Sima Mraović

Sima Mraović – Jasenovac nije „stradanje nekog naroda na nekom Balkanu”

14. oktobar 2017.

Kako se desilo da organizacija izložbe o Jasenovcu u UN bude poverena asocijaciji na čijem čelu je muzičar iz Kanade, i da li je ova činjenica dovoljna da objasni što se u nazivu izložbe ne pominju ni NDH, ni Srbi, ni Hrvatska, već Balkan i Slavonija? Razgovarala Mila Milosavljević Na predlog Izraela, Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na svom zasedanju 1. novembra 2005, jednoglasno je prihvatila da se 27. januar odredi kao Dan sećanja na Holokaust. U tom smislu, u tački 6 ove rezolucije zahteva se da generalni sekretar uspostavi program na temu „Holokaust i Ujedinjene nacije“, kao i mere koje će mobilisati civilno društvo na sećanje na Holokaust. U okviru

Visoki sudski i Tužilački savet / Foto Nezavisne

U ratu mučili Srbe, a danas dele pravdu

14. oktobar 2017.

Centar za istraživanje rata traži od VSTS da razreši devet sudija i šest tužilaca. Na spisku Centra i sudija Maksumić, predsedavajući Veća koje je oslobodilo Orića Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih uputio je Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH informaciju sa imenima devet ratnih sudija i šest tužilaca za koje smatra da su diskriminatorski postupali u predmetima ratnih zločina, vođenim protiv Srba. Na spisku se, između ostalih, nalazi i sudija Šaban Maksumić, predsedavajući Sudskog veća koje je donelo oslobađajuću presudu Naseru Oriću. Od VSTS Republički centar za istraživanje rata zahteva da se ove sudije i tužioci razreše dužnosti, jer su bili ratne sudije i zatvarali

U Beogradu Osma medijska konferencija dijaspore

13. oktobar 2017.

Uprava Ministarstva spoljnih poslova Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Udruženje novinara Srbije organizovaće u Beogradu 26. oktobra Osmu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Uprava Ministarstva spoljnih poslova Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Udruženje novinara Srbije organizovaće u Beogradu 26. oktobra Osmu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu. Ovogodišnja manifestacija biće posvećena očuvanju srpskog jezika i kulture, upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma, izučavanju i njegovanju srpske kulture i istorije, očuvanju i zaštiti srpskog kulturno-istorijskog nasljeđa i informisanja na srpskom jeziku. Na konferenciji će biti predstavljen projekat onlajn mentorstva za unapređenje veb-sajtova i aktivizma na društvenim mrežama medija

Amir Reko

Spasao 45 Srba, a tri dana ranije ubili su njegove

13. oktobar 2017.

Amir Reko iz sela Gudelj kod Goražda, bivši je oficir JNA, koji je spasao 45 srpskih civila iz sela Bučje od sigurne smrti. On je to učinio samo tri dana nakon što mu je srpska strana u kući spalila majku i nekoliko članova porodice. Amir Reko rođen je u malom selu Gudelj, kod Foče, u kojem su živeli i Srbi i Muslimani. Tu je rastao, a majka ga je učila da bude fino vaspitan, da postuje starije, da bude čovek. Da upiše Vojnu akademiju, Amir je želeo još kao mali, vodili su ga njegova borbenost i želja za pravdom, ali i želja da na njega budu ponosni roditelji, selo, meštani.

Košmar danju, košmar noću: Radojica Жiža

Heroj na ivici očaja

13. oktobar 2017.

“Kažu, prva je pala baš na nas. Ako je tako, onda sam ja prva žrtva NATO. Bilo je to u 20.03 sati. Brdo Obosnik, Bokokotorski zaliv, 235. Centar za stacionarnu vezu bivše Vojske Jugoslavije. Čuo sam zujanje i odmah posle toga eksploziju. Shvatio sam da letim tri ili pet metara i da udaram glavom o neki zid. Posle nisam znao ništa. Otvorio sam oči tek na VMA u Beogradu. Nisam znao ni koji je dan, ni mesec, ni godina. Oko mene neki generali koji su mi tu, u krevetu, uručili rešenje o unapređenju i medalju za posebne zasluge. Dali su mi i veliku plaketu sa Ukazom koji je potpisao Slobodan

Mučenje i ubijanje tuzlanskih Srba – Šta je sve učinila austrijska soldateska u ovom napaćenom kraju

13. oktobar 2017.

Jesen tuzlanskog kraja pre petnaest godina ostaće duboko urezana u sećanju svih onih, koji osetiše ili preživeše grozote onih strašnih dana. Na sve strane pustošio je bes podivljale austrijske soldateske i raznih neodgovornih elemenata, koji su tada smatrali za najsvetiju svoju dužnost da unište što više Srba i upropaste što više njihovih imanja. Ubijalo se u masama, bez presude, bez uzroka. U spiskovima stalno se pominju reči: zaklan, ubijen iz puške, obešen, živ zakopan, živ oderan, silovana, ubijena i tako dalje. Stradanje je bilo najteže u srezu srebreničkom i vlaseničkom. Cele porodice izvođene su i ubijane. Vredni i čestit seoski svet umirao je sa osmehom na usnama i nadom u

Naser Orić

Produženi zločin – ponovno ubijanje žrtve i oslobađanje zločinca (Slučaj Naser Orić)

12. oktobar 2017.

Sud Bosne i Hercegovine – (odelenje za ratne zločine) 9.10.2017. godine izrekao je prvostepenu oslobađajuću presudu Naseru Oriću i Sabahudimu Muhiću, koji su bili optuženi za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Naime, oni su bili optuženi da su lično pogubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti. To je i mera „smelosti i odlučnosti“ Tužilaštva BiH da sroči optužnicu, koja je poslužila za redukovanje mnoštva najstrašnijih zločina nad srpskim civilima i vojnicima u Srednjem Podrinju tokom rata u BiH, koji su po svom karakteru i obimu bili među najstrašnijim zločinima tokom rata na prostorima nekadašnje SFRJ. Svakom prosečno informisanom građaninu BiH i Republike Srpske (RS) su poznate istinske razmere i karakteriste

Mihailo Medenica

Eno svatova preklanih vratova…

12. oktobar 2017.

              Preklani vratovi ko svatovi, eno se nižu. Creva se vuku ali ih stižu… Krvave čakije ko buklije- zovu na veselje:“Neka je sa srećom domaćine, sve ti u kući jaukalo i lelekao dok kuću plamen liže i delje…“ Hajdemo Srbi, u kolo, brže, eno vam trupla prestižu noge, hvatajte se za ruke, zar važno je čije su, zalud li poklaše svatove mnoge? Eno je mlada, sva u belom, bezglavi dever bratu je vodi, ispraća majka ćerku opelom svatovska povorka ka humki hodi. Na hum stao kum, podigo zdravicu, valja se kad se Srbin ilovačom ženi, u drugu ruku od kumčeta glavicu: „Zdravo nam bile

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA