arrow up

Анђелко Анушић: ЈАДОВНО, ОДЛОЖЕНИ ПАРАСТОС

Сенима поубијаних Градинчана и Сувомеђаша Одавде до тамо, и одонуд до ове Јадаре, ако укрсно гледаш с краја накрај Спасовог дрвета, а другчије се то и не може догледати, та крстаста шир у дубокој даљини – као крило гаврана рашири руке старац Голуб Ластавица, последњи крик, одложени вај Јадовљана,  рашири руке на Голо брдо као да ће га пењати,  а глас му беше као јаук ветра, жвизд његов придављен у оној бездануши – сваки Србин своју јаругу, јапагу, једноокушу, сљепушу, јамурку, јамушу, јаму,  да речем понашки, има. У коју је устопио, нагазио као на коб, сугреб судбине, псећим језиком толковано. Или ће глибом посрнуту, зајарузати некад, доцније сигурно. Одложено, у

КОНКУРС: Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“

Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“ Фондација „Слободан С. Беговић“ расписује Конкурс за доделу годишње награде „Слободан С. Беговић“  за најбољи рад младих аутора из историје Независне Државе Хрватске  написан или објављен у 2018. години. У обзир се узимају дипломски, мастер и докторски радови, као и други објављени научни и стручни радови аутора млађих од 40 година, написани на српском и сродним језицима или на енглеском језику. Награђеном аутору следује новчана награда од 2.000 €, а награђени рад, у договору са аутором и издавачем, објавиће Фондација у сарадњи са издавачком кућом Clio. Више о награди видети на www.fondacijaslobodanbegovic.org. Најбољи рад ће изабрати жири

Хероји са Кошара: Имали су се рашта и родити (ВИДЕО)

Битка за Кошаре остаће упамћена као једна славна епопеја српске војске, а сјећање на хероје те битке вјечна је обавеза нашег друштва. Подсјећамо, битка за Кошаре почела је 9. априла 1999. године.  Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес. Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намјерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво. О бици на Кошарама не може да се прича

Одржан парастос пострадалим Слабињцима

СЛАБИЊА – Протојереј Костајничко-Дубичке парохије Госп. Далибор Танасић служио је 16. децембра 2017. године парастос на девастрираној гробници, пострадалим Слабињцима у усташком покољу 16.12.1943. Служби парастоса присуствовала је родбина покланих и пријатељи. На мјесту покоља подигнут је пчелињак.  Присутне је поздравио предсједник ВСНМ Опћине Дубица Милинко Симић. Подсјетио је на догађај од прије 74 године када је поклано 96 Слабињаца, од тога 42 дјеце, 37 жена и 13 мушкараца. Тачан број неће се никада утврдити. По неким документима се наводе и други бројеви жртава. Из свега до сада утврђеног радило се о веома брижљиво планираном злочину. Симић је рекао да је злочин према Србима планиран прије оснивања НДХ у мјесту Сијени.

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Joвaн и Mирa Joвaнoвић мeђу првимa су oстaли бeз кућe: спaљeнa им je 21. сeптeмбрa 1991. Foto: Пaулинa Aрбутинa

Нaшe стрaдaњe oстaлo je нeпoзнaтo

‘Нoвoсти’ с пoврaтницимa у сeлимa зaпaднe Слaвoниje: ‘Mи jaкo дoбрo знaмo крoз штa смo прoшли. Aли кoгa тo сaдa зaнимa?’ кaжe Joвaн Joвaнoвић из Гoрњe Пиштaнe. Уистину, дoгaђajи у jeсeн и зиму 1991. нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, укључуjући eвaкуaциjу 26 пoмнo пoписaних сeлa пoднo Пaпукa и Псуњa извршeну пo нaрeдби Kризнoг штaбa Пoжeгe, извaн су фoкусa хрвaтскe jaвнoсти У мнoштву нeсрeћa, људских пaтњи и губитaкa штo их je дoниo рaт у Хрвaтскoj jaвнoсти су oстaлa углaвнoм нeпoзнaтa стрaдaњa из oктoбрa 1991. и првa избjeгличкa кoлoнa сa прoстoрa бившe Jугoслaвиje, кojу je чинилo српскo стaнoвништвo Билoгoрe и нa кojу су сe, нaкoн сaмo нeкoликo дaнa, нaдoвeзaлe избjeгличкe кoлoнe Србa из зaпaднe

УДРУЖЕЊЕ „ПЕТРОВРГРАД” О ПРОМЕНИ ИМЕНА ГРАДА: Желе да исправе историјску неправду

Следеће године је велики јубилеј – век од ослобођења нашег града у Првом светском рату и од присаједињења Баната, Бачке и Срема Kраљевини Србији. Они који знају историју, знају и каква је тада била улога краља Петра Првог Kарађорђевића. Желимо да отворимо јавну дебату, чујемо разна мишљења. Сматрамо да је дошао прави тренутак да се граду врати име Петровград, јер је учињена велика неправда када је 1946. године комунистичка партијска Скупштина променила назив града у Зрењанин. Ово је изјавио Будимир Јовановић, председник Удружења „Петровград” на конференцији за новинаре, одржаној у среду у просторијама Удружења поводом објављивања прогласа и најважнијих информација у вези са њиховом иницијативом. Осим Будимира Јовановића, говорили су

Сjeћaњe нa eгзoдус Србa зaпaднe Слaвoниje

Вeћ 30. oктoбрa 1991. гoдинe Срби Билoгoрe су били присиљeни дa нaпустe Tурчeвић Пoљe и oкoлнa сeлa. Сeћaмo сe нaдрeaлних сликa кaдa су Пaпук прeлaзили зajeднo сa свojoм стoкoм и oдлaзили кa Бoсни, рeкao je Mлaдeн Kулић нa кoмeмoрaциjи зa жртвe зaпaднoслaвoнских сeлa Кoд рaтoм oштeћeнe црквe Свeтoг Гeoргиja у Слaтинскoм Дрeнoвцу 15. дeцeмбрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa Србa зaпaднe Слaвoниje и Билoгoрe уjeсeн 1991. гoдинe, кaдa je с пoдручja Вoћинa, Пoдрaвскe Слaтинe, Грубишнoг Пoљa, Сирaчa, Ђулoвцa, Дaрувaрa, Пoжeгe, из укупнo 180-aк сeлa, присилнo прoтjeрaнo oкo 51.000 цивилa српскe нaциoнaлнoсти. Прeд oкo 50 oкупљeних пaрaстoс зa жртвe служили су свeштeници Joвaн Шaулић и Дрaгaн Гaћeшa. Пo риjeчимa Mлaдeнa Kулићa, прeдсjeдникa oргaнизaциoнoг

Фото О. Матавуљ

Ухапшено шест припадника Армије БиХ због злочина над Србима

Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) ухапсили су јутрос шест особа на подручју општине Какањ због сумње да су починили ратне злочине над српским цивилима Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) ухапсили су јутрос шест особа на подручју општине Какањ због сумње да су починили ратне злочине на српским цивилима. Акција хапшења је изведена по налогу Тужилаштва БиХ, а шесторица бивших припадника Армије Босне и Херцеговине ухапшена су под сумњом да су починили ратни злочин укључујући убиство најмање 30 цивила српске националности током рата у БиХ почетком 1990-их, потврђено је из Тужилаштва БиХ које води истрагу. Како се наводи у саопштењу СИПА достављеном Тањугу, шесторица су ухапшена због сумње

Линта тражи помоћ РС и Србије: Нe смијемо ћутати над правним насиљем које се спроводи над мученичким Пребиловцима

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да је недопустиво ћутати над правним насиљем које спроводи општина Чапљина и њен начелник Смиљан Видић на простору мученичких Пребиловаца. Линта је истакао да је у  рату 1992- 95, и послије њега,  српско становништво у општини Чапљина по трећи пут у истом вијеку  тешко пострадало  од истих непријатеља. Убијено је око 2,5% недужних Срба, многи су преживјели страсховиту тортуру и понижавање у хрватским логорима  Дретељ, Лора и десетинама других. У јуну 1992, послије повлачења ЈНА, сво српско становништво са лијеве обале Неретве је било протјерано, сва његова имовина и споменици културе су уништени или опљачкани што се може квалификовати као етничко чишћење.

Aкадемик Матија Бећковић

Матија Бећковић за Курир: Кад се хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова

Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Андрић, Миланковић, Исидора и Десанка, изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим. Превазилажење вековних неспоразума Срба и Албанаца било би пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују. Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу. Тако је

Први тест за успешност кабинета

Протјерана уста не говоре

Хрватска безочно покушава да избаци из историје своје злочине у Холокаусту, упозорава Менахем Розенсафт… “За дом спремни!” је постао, малтене, рутински проздрав… У заштиту Срба, од свих институција, устали јавно само ватрогасци. Приредио: Ненад ТАДИЋ Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно “инциденти” који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав “За дом спремни!” ушао је у свакодневни вокабулар, а за тако нешто побринули су се не само екстремни фудбалски навијачи, већ и радници у култури и политичари. Тако је

Трибина на којој су представљене књиге Василија Крестића. (Фото: Милош Милојевић)

Две нове књиге Василија Крестића – извештај са трибине

У Свечаној сали САНУ одржана је, 21. новембра 2017, Трибина Библиотеке САНУ на којој су представљене две књиге академика и српског историчара Василија Крестића. На трибини су говорили Миро Вуксановић, академик и библиотекар САНУ, Софија Божић, историчар која се бави истраживањем историје Срба у Хрватској, Мира Радоjeвић, историчар и професор Филозофског факултета Универзтита у Београду и сам аутор, Василије Крестић. Миро Вуксановић је представио активности Библиотеке САНУ као и овогодишња издања академика Крестића међу којима је издвојио две представљене књиге –„Знаменити Срби о Хрватима“ и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“. Прву књигу је издала Српска књижевна задруга док је другу издала Српска академија наука и уметности. Вуксановић је такође поздравио присутне академике, говорнике и госте

mira-radivojevic.jpg

Др Мира Радојевић – Павелићеве идеје нису донеле усташе у коферима

Велико зло коjе jе наступило у априлу 1941. године припремљено jе много раниjе. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академиjе знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне елите… Одбијајући да имају било какву везу са усташким режимом, хрватски министри и њихови помагачи у емиграцији током Другог светског рата настојали су да прошире границе Бановине Хрватске, што се у неким варијантама готово изједначавало са територијом НДХ. Све заједно утицало је на Милана Грола да у свом дневнику напише: „На чему ће зидати Хрватску! Има ли што друкчије између њих и Павелића у велико хрватовању – изван ових злочина? И не извршују ли ови њихов програм?…“ „Ко

СПЦО Чапљина и парохија чапљинска у Шематизму Митрополије из 1900.

Шематизам Митрополије хецеговачко –захумске, објављен у Мостару 1900. и Споменица Епархије хецеговачко – захумске из 1928. године, такође у Мостару су драгоцијена издања, којa су толико недостајала. Сачувана су и поред свих злочина над нашим народом и његовом културом, разарања, пљачки и паљевина и појавила се њихова копија на интернету у ПДФ формату. Она су важни свједоци нашег постојања и трајања на земљи на којој смо претрпјели геноцид 1941- 45, и геноцидно етничко чишћење 1992- 95. Истовремено поуздана су основа за сагледавање домашаја та два страшна догађаја. Историја наше цркве је и историја нашег народа. Из ових књига можемо да сазнамо много тога из прошлости Херцеговине, као ширег завичаја, али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.