ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде“ (II Кор. 5, 17) Драга браћо и сестре, Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и

Планирани концерт српског пјевача Боре Дрљаче, који се требао одржати у Пули у Дому хрватских бранитеља на православну Нову годину, отказан је одлуком организатора, објавио је Одсјек за информирање Града Пуле након бурних реакција на концерт. Концерт Боре Дрљаче организовала је Заједница Срба у Истри, а за прославу православне Нове године закупљен је простор у Дому хрватских бранитеља, згради у власништву Министарства одбране у којој се и иначе приређују културни програми, концерти и предавања. Но, проблем је настао након што је Слободна Далмација подсјетила на Дрљачин некадашњи репертоар пјесама, у којима је све Хрвате називао усташама и славио ратног злочинца Радована Караџића. Иако Дрљача у интервјуима у посљедње вријеме шири помирљиве

Српској јавности је овај глумац постао познат по улози у серији „Убице мог оца“. Александар Филимоновић тумачио је лик тенисера Дејана, дечка убијене Милице. Његова улога у овом остварењу није била мала, а Александар је скренуо пажњу на себе. Он већ неко време живи у Америци, има 34 године, члан је МЕНСЕ и говори неколико језика. Управо на тамошњем тлу добио је једну, иоле непристојну понуду. – Поводом аудиције на коју сам одбио да одем где су Срби тендециозно лоше приказани. Звао сам агента, а он ми каже- Знаш Алекс, кад си ми пре неки дан одбио аудицију за коју сам се баш исцимао да ти обезбедим, ни мало ми

Зарад свих братстава и јединстава, рушили смо увек и једино себе, тј Србију! Док су нам та братства и јединства била подваљивана, ако је судити по данашњем понашању тих држава које су нас лагале да су нам братске, само смо ми у њих веровали! Тако сада имамо прилику да у лектири за четврти разред у хрватским школама читамо једно великоусташко сочиненије звано „Пуса од крампуса“. Овај ламент над хрватском судбином, за коју су, наравно, увек криви Срби, је толико ужасан да нормалан човек не може поверовати да је тако нешто икада написано. Међутим, Звонимир Балог, иначе најнаграђиванији хрватски писац за децу (као што видимо, пре ће бити да је писао

Скрнављења наших храмова и гробаља у Федерацији БиХ /ФБиХ/, али не само у ФБиХ, константна је појава на овим просторима. Ми процјењујемо да је овакав однос власти према починиоцима кривичних дјела не само непримјерен, него врло опасан и штетан. Приредио: Невенко ЕРИЋ Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом сматра да скрнављење православних храмова и гробаља у Сарајеву и другим дијеловима БиХ представља средство одвраћања Срба од повратка и да то управо локалне власти искориштавају како би одвратиле Србе од повратка на њихова вјековна огњишта. „Скрнављења наших храмова и гробаља у Федерацији БиХ /ФБиХ/, али не само у ФБиХ, константна је појава на овим просторима. Ми процјењујемо да је овакав однос власти

Десетогодишњаци у неким хрватским школама, чије су учитељице и учитељи са пописа лектире одабрали наслов Звонимира Балога „Пуса од Крампуса“, морају да читају стихове о парању дечјих утроба, сакаћењу гениталија и чупању језика. Наиме, на попису лектира за четврти разред основних школа налази се и књига Звонимира Балога „Пуса од Крампуса“. Реч је о збирци песама чија су тематика Бог и његово пријатељство са човеком, а песма Госпа Међугорска садржи стихове: „Хрватски је народ најугроженији, најнесретнији на планету! Блајбург, Јазовка и друге пећине постаје су нашег крижног пута, део хрватске реалности. У херцеговачким, истарским и личким јамама још се урлик врти, лелече јека очајничког падања. У царству безумне подивљале смрти

Област Попово поље налази се на југу Херцеговине. Најстарији назив ове области је Попово. Најранији писани податак гдје се наводи име Попово је ПИСМО ПОПОВСКЕ ОПШТИНЕ ДУБРОВАЧКОЈ ОПШТИНИ (1169 -1170 године). Исто тако, Попово се под називом Папава спомиње као жупа у другој половини 12. вијека, као једна од 9. средњевјековних хумских жупа – податак из „Љетописа попа дукљанина“ (због аутентичности овог извора, овај податак треба узети са резервом). Према подацима из 19. вијека које је оставио Христифор Михајловић, игуман православног манастира св. Ваведења у Завали, од времена аустро – угарске окупације, имену Попово придодат је дио „поље“ и отада се налази у употреби, како код окупационих власти тако и