izdvajamo Архиве - Страница 163 од 300 - Јадовно 1941.

Турци незадовољни законима о геноциду над Јерменима

17. фебруар 2018.

Турска је позвала на разговор холандског отправника послова у Анкари како би изразила незадовољство предложеним законима према којима ће Холандија да призна као геноцид масакр 1,5 милиона Јермена 1915. године у вријеме Отоманског царства. Владајуће странке у Холандији изразиле су подршку приједлозима закона, о којима ће се расправљати у парламенту наредних седмица. Према једном приједлогу, масакр Јермена се признаје као геноцид, а други предвиђа присуство холандског званичника званичном дану сјећања на геноцид 24. априла. Турска прихвата да је велики број хришћана Јермена, који су живјели у Отоманском царсту, погинуо у сукобима са снагама Царства у вријеме Првог свјетског рата, али тврди да се не ради о тако великом броју и

Пољска и јеврејско питање

17. фебруар 2018.

Влада Пољске је успела да изазове још једну међународну кризу, овога пута усвајањем закона који забрањује употребу фразе „пољски логори смрти“. На мети закона је географска скраћеница која се понекад користи у иностранству за описивање концентрационих логора које су нацисти основали на територији Пољске за време Другог светског рата. Али то није једини циљ новог закона. Пољски грађани мирно говоре о Варшавском гету. Такође, практично нико ко користи фразу „пољски логори смрти“ – укључујући бившег америчког председника Обаму и бившег директора ФБИ Jamesa Comeya – то не чини из зле намере према Пољској. Ова фраза се налази чак и у пољској школској лектири, на пример у одличној књизи Zofie Nałkowske о холокаусту,

Сјећање на страдале у Ливадицама Фото: СРНА

Обиљежено 17 година од злочина у Ливадицама код Подујева

16. фебруар 2018.

Парастосом у Цркви Свете Петке у Лапљем Селу, код Приштине, полагањем цвијећа и опијелом на гробу Мирјане Драговић данас је обиљежено 17 година од злочина албанских терориста који су постављањем експлозивне направе, на путу у селу Ливадице код Подујева, убили 12 и ранили 43 косовска Србина. Од посљедица рањавања у том терористичком нападу касније је умрло још четворо расељених Срба, који су тог фебруарског јутра, аутобусима “Нишекспреса” кренули на Задушнице на Косово и Метохију. “Страдали су на голготи на месту препуном страдања, на Косову и Метохији”, рекао је парох Бојан Ђокић, који је служио парастос. Он је навео да су страдали само зато што су Срби, што су православне вјере

Поново отворена истрага о злочину у Добровољачкој?

16. фебруар 2018.

Уставни суд БиХ наредио је Тужилаштву да у року од три месеца одлучи по приговорима за обустављање истраге у случају “Добровољачка улица”, пишу бањалучке Независне новине Уставни суд БиХ наредио је Тужилаштву да у року од три месеца одлучи по приговорима за обустављање истраге у случају “Добровољачка улица”, пишу бањалучке Независне новине. Позивајући се на незванична сазнања, бањалучки дневник пише да је у овом предмету недавно поново активирана истрага, коју је против неколико особа, укључујући Ејупа Ганића и Јована Дивјака, обуставио међународни тужилац Џуд Романо и то само неколико дана пре него што ће напустити БиХ. Одлука Уставног суда БиХ донесена је на основу апелација Богдане Томовић, мајке Здравка Томовића,

Милорад Буха: Срби и Хрвати – будућа равноправност

16. фебруар 2018.

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ 11.000 Београд, Змај Јовина 15 Бр. 2/18 – 16. фебруар 7526 (2018) СРБИ И ХРВАТИ – БУДУЋА РАВНОПРАВНОСТ Посета председника Србије, Александра Вучића, Хрватској – 12. и 13. фебруара 2018. године ће бити темељ за побољшање односа Србије и Хрватске, а и за равноправан државнии однос према припадницима српског народа у Хрватској и припадницима хрватскког народа у Србији. Тако су обећали председник Србије, Александар Вучић и председник Хрватске, Колинда Грабар Китаровић. Изјавили су – да се не слажу при оценама претходних односа српских и хрватских држава и односа српског и хрватског народа, али су обећали да ће градити будуће равноправне државне и националне односе

За Небојшом Глоговцем је требало пустити сузу

16. фебруар 2018.

Чудновато је то, помало и застрашујуће, како успомене у нама убрзано бледе и како их, дан за даном, потискују нови проблеми и нова раскршћа, прекривају нови утисци и нови људи… као кад слојеви свелог јесењег лишћа, временом, покривају некад славни, а временом утонули и пали памјатник. Пре само неколико дана сви смо жалили за Небојшом Глоговцем, постављали на профиле његове фотографије и поруке… а дан-два касније на истим тим профилима биле су веселе песме и пошалице, изборне поруке и иронични коментари. За Небојшом остају, у тишини и јецају, само његови најмилији. Можда је то и природно. Радован Самарџић је говорио да је историјско памћење Срба кратко баш зато јер је

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Ко је био Небојша Којић?

16. фебруар 2018.

Након успостављања Независне државе Хрватске, 10. априла 1941. године, почела су и прва злостављања Срба. Тако је било и у Лијевче Пољу. Ипак, убрзо су Срби почели да се организују и спремају на отпор. Ово је прича о Небојши Којићу из села Кукуље (припада општини Србац), и његовој групи која је убила првог усташу у Лијевче Пољу. Послије вијести о усташким злодјелима у мају и јуну 1941, Небојша Којић ишао је од куће до куће и говорио о потреби сакупљања и сакривања оружја и организовању народа за одбрану. Небојша није говорио о устанку, већ о потреби да се осујети усташки покољ или масовнији прогони српског становништва. Био је то родољуб.

О ових десет тема Београд пред Загребом не сме никада да ћути

15. фебруар 2018.

Од којих питања Србија не би требало да одустане, упркос предлогу да теме важне за будућност надјачају историјске неспоразуме двају народа? Дуг је пут до афирмације права Срба у Хрватској. Од конститутивног народа, после рата и прогона, Срби су постали мањина, сведена на око 4 одсто становништва. Али то не значи да од борбе за њихова права треба одустати. То је и порука посете председника Србије Александра Вучића Хрватској. Иако се током разговора са званичницима из комшилука инсистирало на реципроцитету када су у питању права мањина, у удружењима која окупљају прогнане Србе кажу да кључна питања тек треба да се дефинишу, иако је од рата прошло више од 22 године. Они се надају да ће прва бити отворена овог пролећа, током најављене посете

Израел не признаје геноцид над Јерменима

15. фебруар 2018.

Израелски парламент Кнесет није усвојио закон којим се признаје геноцид над Јерменима, пише „Јерусалим пост“. „Нема разлога да Кнесет, који представља народ који је преживео Холокауст, не призна геноцид над Јерменима и да за то има дан сећања“, рекао је лидер партије „Еш Атид“ Јаир Лапид. Заменица министра иностраних послова Израела Ципи Хотовела је изјавила да ресор неће заузети званични став о овом питању „због његове комплексности и дипломатских последица, као и због тога што оно има јасну политичку конотацију“. Више од 1,5 милиона Јермена убијено је у Османском царству у периоду између 1915. и 1922. године. Геноцид су признале и осудиле многе земље света. Извор: СПУТЊИК Везане вијести: Џејмс Ридел: Еп о геноциду над Јерменима | Јадовно 1941. О страдању Срба и Јермена

Светом архијерејском литургијом у манастиру Добрун код Вишеграда данас је почело обиљежавање 214 година од Првог српског устанка и Данa бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

У Добруну обиљежен Дан бораца и Првог српског устанка

14. фебруар 2018.

У манастиру Добрун код Вишеграда данас је обиљежен Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата и 214 година од Првог српског устанка. Парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и српским устаницима вожда Карађорђа Петровића служио је игуман манастира Добрун Калистрат, уз саслужење братства манастира Добрун. Помоћник министра борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је ово један од најважнијих датума у српској историји. “Први српски устанак почетак је организоване борбе српског народа против вјековног ропства под турцима, почетак формирања модерне српске државе и културног препорода”, истакао је Милуновић. Према ријечима Милуновића, Први српски устанак био је инспирација родољубља у свим српским земљама да се, након тога, подигну и боре за слободу,

Чувати тековине одбрамбено-отаџбинског рата

14. фебруар 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик честитао је данас свим борцима Српске Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата, поручивши да је дужност и обавеза свих да се чувају тековине одбрамбено-отаџбинског рата и његују сјећање на жртву палих бораца коју су поднијели вођени часним и племенитим циљевима. “Обиљежавајући Дан бораца дајемо путоказ младим покољењима да се никад не заборави херојска борба за слободу и мир у којој данас живимо. Свим борцима Републике Српске и породицама погинулих бораца упућујем најискреније честитке поводом Дана бораца Републике Српске, са најбољим жељама за свако добро”, нагласио је Додик у честитки. У одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године био је ангажован 215.671 припадник Војске Републике Српске, а њих

Умро је четнички војвода Урош Шуштерич, из једне од најугледнијих словеначких породица

14. фебруар 2018.

Мој фејсбук пријатељ, војвода Урош Шуштерич (24. 9. 1924 – 8. 2. 2018), завршио је пре неколико дана своје земаљско битисање, у Љубљани, и отишао тамо где нема идеолошких подела и клеветничког подметања, тамо где је све савршено истинито и непомућено људским уплитањем, подозривошћу и сумњама. С оне стране смрти и свега привидног, овоземаљског, долазимо до тачке у којој више нема убеђивања и завођења, селективне правде и друштвено прихваћених стереотипа. На место где се потпуно и трајно разилази и нестаје магла грешних заблуда и свега оног ”сувише и само људског”… А прича о овом необичном српском, југословенском, словеначком и антикомунистичком ратнику је изазовни оквир за преиспитивање нашег разумевања Другог светског рата

Демократски савез Срба: ‘Вучићева посјета Хрватској је промовисање појединаца’

13. фебруар 2018.

Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније Загреб: Из Демократског савеза Срба оцијенили су у понедјељак да је посјет предсједника Србије Александра Вучића Хрватској промовисање појединаца и неће имати никаквог већег значења за српски народ у Хрватској. Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније. Предсједник Вучић у својем протоколу, наиме, има планиран обилазак подручја Сисачко-мославачке жупаније и повратничке општине Гвозда те мјеста Вргинмоста. Легитимно и легално изабрани представник Срба с тог подручја је замјеник жупана Бјелајац.

Филм без улоге Недића

13. фебруар 2018.

У четвртак, 8. фебруара, у Дому омладине приказан је 90-минутни дугометражни документарни филм Концентрациони логор Земун аутора др Вељка Ђурића Мишине. Као основа послужила му је књига историчара др Милана Кољанина Немачки логор на Старом сајмишту из 1992. Ђурићев филм, нажалост, умногоме је заобишао кључне историјске чињенице садржане у Кољаниновој књизи која је као једна од ретких у нашој новијој историографији пружила читаоцу реалне процене броја жртава у овом логору и у одређеној мери се осврнула на улогу колаборационистичког апарата у помагању немачким нацистима за уништење Јевреја у Србији. У филму, међутим, његов аутор свесно избегава да помене управо ту срамну улогу квислиншке владе Милана Недића у хапшењу и испоручивању

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ

13. фебруар 2018.

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ Част нам је да Вас можемо обавестити, да ћемо до краја априла 2018. објавити, по први пут након 1902/1903. године, седам Босанско-херцеговачких зборника, штампаних у Штампарији „Светозар Милетић“ у Новом Саду. Зборници представљају значајно сведочанство из пера наших умних људи оног времена, о тешком положају српског народа и Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, под управом Аустроугарске. Овај пројекат радимо по препоруци академика Часлава Оцића, који нам је ставио на располагање ове антикварне књиге из своје библиотеке. Предговор за ово издање пише академик Душан Берић, један од наших најбољих познавалаца историје Босне и Херцеговине. Наш план је да ове књиге објавимо комбиновано. Један зборник ће бити