arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Генерал Младен Маркач. Крвави Ускрс Плитвице 1991. године. Фото: Vale Z. Leindl @tinaleina_vale

Данас 27 година од „крвавог Ускрса“ на Плитвицама

31. март 2018.

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије

Егзодус сарајевских Срба

Данас обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

31. март 2018.

Годишњица егзодуса Срба из Сарајева биће у Бијељини обиљежена данас, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су животе уградили у одбрану Републике Српске. Организатор обиљежавања 22 године од егзодуса завичајно је удружење „Пријатељи Илијаша“, које је и изградило велељепни споменик у порти манастира Свете Петке у Бијељини. Предсједник овог удружења Миленко Зупур најавио је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ да ће у 12.00 часова бити служен парастос палим борцима и цивилним жртвама рата, положени вијенци и кроз изложбу фотографија из егзодуса евоциране успомене на ово страдање Срба у Сарајеву. „Из Сарајева је у Републику Српску у егзодусу прешло 120.000

Патријарх Гаврило / Слободан Мандић и досије команданта логора Бањица / Фото Ж. Кнежевић

„Новости“ имале увид у документацију БИА: Патријарха Гаврила пратиле све тајне службе

30. март 2018.

Репортери „Новости“, први новинари у Историјском архиву Београда којима је представљена грађа БИА. Поједине досијее почели да воде Специјална полиција и Гестапо, а после рата наставила Удба Корице са 131 досијеом, у којима је 4.600 докумената на више од 20.000 страна, а међу њима и досије српског патријарха Гаврила Дожића, кога су, чини се, пратиле све службе, као и две кутије опште архиве – то је садржај документације коју је БИА доставила још 2003. Историјском архиву Београда, а данас је доступна истраживачима. Ова архива, у коју су завирили репортери „Новости“, помињана је почетком недеље пред Вишим судом у Београду, као драгоцена грађа коју би суд требало да затражи у поступку рехабилитације

© Sputnik/ Александар Милачић

Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању Косова

30. март 2018.

Србија ће учинити све што је могуће да сачува Косово и српско присуство у тој покрајини, а с тим у вези посебно се нада помоћи Русије и Руске православне цркве, поручио је патријарх српски Иринеј. Према речима патријарха, Србија се у овом тренутку истрајно бори да сачува Косово у саставу земље пошто се та територија „Србији неоправдано одузима“. „Чинимо све што је могуће да се супротставимо притиску оних земаља које се тако неправедно понашају према нама, имајући у виду признање Косова. То је највећа неправда коју су учинили ’овоземаљски моћници‘ и која ће имати изузетно озбиљне последице за читав свет. Ми и поред тога изражавамо наду да ће многе земље променити свој став. Ипак, посебно се уздамо у Русију

Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену

30. март 2018.

Прошло jе осам децениjа од jедног скупа jугословенских комуниста, коjи jе у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава коjе ће се родити почетком деведесетих Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историjских уџбеника, сећања учесника важних догађаjа, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологиjа, разговарао са људима, све трагаjући за решењем jедне мистериjе, али … ниjе вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим поjавним облицима на простору бивше Југославиjе, наjдубље укоренио код Срба, иако jе та идеологиjа у бившоj држави jедино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак

Сећање на време змија и моралних богаља

30. март 2018.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ О НАТО БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ Стратегија Запада била је да се Србија оцрни као друштво, држава и народ. Сва расположива средства притиска је моћни Запад употребио: економске и друштвене санкције, политичка изолација, материјално сиромашење, медијска сатанизација Срба, стална оптуживања за одсуство демократског поретка, за наводно угњетавања албанске мањине на Косову и Метохији, потом и НАТО бомбардовање, суд у Хагу… Било је питање само до које границе српски народ може да издржи тај страховити притисак на своје постојање Пише Зоран Аврамовић То што су српски народ и грађани Србије бомбардовани 1999. године део је  западне политике према нашој држави. Шта је био циљ Запада и Америке у политици према Србима и

Православна црква у Јасеновцу (Фото Р. Крстинић)

Хјуберт Батлер о Католичкој цркви и НДХ

27. март 2018.

Први пут сам читао Хуберта Батлера (1900–1991) приликом предавања о његовим радовима на тему Југославије, 2014. године у оквиру фестивала који сам организовао (Београдски ирски фестивал, БИФ). Батлер је живео и радио у Југославији током тридесетих година прошлог века, а затим се вратио након Другог светског рата како би истражио однос између Католичке цркве и НДХ, у оквиру његових ширих промишљања стратегија и одговора на окупацију – о чему је писао у есеју „Освајач је носио папуче”. Припадао је англоирској протестантској мањини и био дубоко заинтересован за доприносе које би новостворене државе – наследнице (Ирска, Југославија) могле дати новом, послератном европском поретку. Био сам изненађен чињеницом да никада нисам чуо

Случај прикривене гробнице у Никшићу: Примјенити закон и не дозволити политичку (зло)употребу прошлости

27. март 2018.

Подгорица, 27. март 2018. године – Савјет за грађанску контролу рада полиције завршио је поступање по притужби новинарке Љубице Гојковић која је затражила од грађанске контроле полиције да прати и оцијени поступање полиције поводом објављених сазнања о наводном постојању масовне гробнице, из Другог свјетског рата, у општини Никшић а сходно писању дневног листа “Дан”, крајем фебруара 2018, што је доступно на овом линку. Детаљније о притужби и одговору, тим поводом, директора Управе полиције можете сазнати овдје. Подноситељка притужбе у обраћању Савјету је констатовала задовољство пристиглим одговором из Управе полиције, истакла да је без примједби и захвалила Савјету на брзо и ефикасно предузетим активностима и пружању одговарајућег обавјештења према јавности. Савјет је констатовао

Крваво недељно јутро у граду Каркахенте

27. март 2018.

Како jе Илиjа Станић, син усташе, од ликвидатора Вjекослава Макса Лубурића jедног од наjвећих злочинаца Другог светског рата и агента Удбе, постао члан оружаних формациjа под командом Алиjе Изетбеговића Таj 20. април 1969. године, у градићу Каркахенте, недалеко Валенсиjе, у Шпаниjи, освануо jе пун сунца. Била jе недеља. Између десет и пола jеданаест младић, звао се Домагоj, напустио jе породичну вилу у jужном делу места, окружену чемпресима и олеандрима, и упутио се према цркви. У кући jе владао мир. Човек по имену Вjекослав, стар 55 година, седео jе у раскошно намештеноj соби за дневни боравак и прелиставао новине. Био jе миран и опуштен. Горе изнад њега, на спрату, Илиjа Станић

Обиљежавање 26 година од страдања 46 Срба у Сијековцу на подручју општине Брод.

Додик: 26 година од злочина за који нико није одговарао

26. март 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се у Сијековцу 26 година обиљежава страдање невиних цивила и злочин који су починиле регуларне хрватске снаге и паравојска муслимана, за који нико није одговарао. „Нама је јасно да у БиХ нема правде за Србе јер да је има, до сада би неко одговарао за злочин који је овдје учињен. Ово је егзактан примјер злочина над недужним цивилима у којем су људи нападнути и убијени у својим кућама, убијене су читаве породице“, рекао је Додик новинарима у Сијековцу након полагања вијенаца на спомен-плочу за недужно страдале цивиле. Додик је истакао да су 26. марта 1992. године у Сијековцу страдали цивили који су

Сијековац Фото: РТРС

Владика Фотије: Сијековачки мученици да буду у молитвама свих у Српској

26. март 2018.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије служио је у Сијековцу парастос за 46 Срба који су побијени 26. марта 1992. године у том селу на подручју општине Брод. Владика Фотије рекао је обраћајући се окупљенима након парастоса да се у Сијековцу 1992. године десио масакр и то у мирном мјесту гдје је владао југословенски суживот. „За неколико сати убијено је четрдесетак људи и дух рата се проширио на територију садашње Републике Српске и БиХ“, додао је епископ Фотије након парастоса којем је присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Владика Фотије истакао је да у Републици Српској сви морају у молитвама имати мученике страдале у Сијековцу. Након парастоса биће положени вијенци

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

Загреб жели да из Србије „извуче“ архиву о НДХ

25. март 2018.

– Хрватска већ дуже вријеме преко Комисије за суксесију покушава да дође до документације о Независној Држави Хрватској /НДХ/ која је похрањена у архивима у Београду, пишу „Вечерње новости“. Ријеч је о кључним документима о усташким логорима и злочинима, које су чинили припадници њихових формација, дипломатској активности тадашњег Загреба, функционисању полиције, домобрана, државних институција и локалних самоуправа, као и више од 200 филмова који су снимљени у НДХ. Дио тих докумената налази се и у Војном архиву и Министарству спољних послова, филмови су у Југословенској кинотеци, а мањи број докумената је у Архиву Војводине у Новом Саду. „Вечерње новости“ пишу да Србија томе успјешно одолијева са јасним образложењем да се

Фото: Танјуг

Сећање на НАТО бомбардовање у Алексинцу – Вучић: Србија је успела да се подигне из пепела и само тражи да буде своја на своме и ништа више(ВИДЕО)

24. март 2018.

На данашњи дан се навршава 19 година од НАТО ваздушних напада на Србију, односно СРЈ. Државна церемонија Дана сећања, коју предводи председник Александар Вучић На данашњи дан се навршава 19 година од НАТО ваздушних напада на Србију, односно СРЈ. Државна церемонија Дана сећања, коју предводи председник Александар Вучић, почела је у Алексинцу. Председник Србије Александар Вучић и председница Владе Ана Брнабић присуствују Дану сећања који се обележава на платоу испред Центра за културу и уметност у Алексинцу. Овај мали град на југу Србије гађан је шест пута током 78 дана НАТО агресије и том приликом је погинуло 11 особа. Назив церемоније је „Опростићемо, ако будемо могли, заборавити, само ако нас

Наводи о масовној гробници у Никшићу: Полиција предузела почетне активности

24. март 2018.

Новинарка Српске радио и телевизије у Подгорици, Љубица Гојковић, затражила је од грађанске контроле полиције да прати и оцијени поступање полиције поводом објављених сазнања о наводном постојању масовне гробнице, из Другог свјетског рата, у општини Никшић.  Она је указала да је дневни лист “Дан”, крајем фебруара 2018, објавио опширан текст о наводном постојању масовне гробнице која датира, према претпоставкама, из периода Другог свјетског рата. У тексту се помиње и позив Управи полиције и Тужилаштву да адекватно реагују али до данас јавности нијесу познате њихове радње и активности. Новинарка Гојковић се обратила Савјету за грађанску контролу рада полиције како би се провјерило поступање Управе полиције у конкретном случају у смислу благовремене

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић присуствовао је молитвеном сјећању на жртве НАTО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци.

Помен жртвама НАТО бомбардовања

24. март 2018.

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен помен жртвама НАTО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је присуствовао молитвеном сјећању на жртве бомбардовања, оцијенио је да злочиначко бомбардовање Србије од НАТО пакта прије 19 година није било ничим изазвано, али да је у том злочину страдало између 1.200 до 1.500 људи. Према његовим ријечима, сви договори и уговори, потписани у Рамбујеу, водили су мирном рјешењу, али је циљ свјетских моћника НАТО пакта, независно од резултатима тих договора, био да бомбардују Србију и српски народ. Савановић је рекао да је непријатељ сматрао да је проблем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА