arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
tesla_smiljan.jpg

Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба

26. јун 2018.

Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве ХРВАТИ СКРИВАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Гробница без обележjа у Смиљану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на порталу 02. фебруара 2011. године. Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата. Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и

001-Smiljan-1977.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану

26. јун 2018.

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,   преживjела родбина и

77 година од страдања Срба у Хутовским јамама Градина и Хаџибегов бунар

25. јун 2018.

Из „Силоса“ у Тасовчићима усташе су током ноћи 24/25. јуна одвојиле групу од око 40 Срба (најмање 36) и везане жицом одвезли их аутобусом до Хутова. Путовање ових мученика до губилишта трајало је више сати по макадамском путу преко Стоца и Храсна. Били су то углавном угледни и образовани људи, као и они које је хрватска власт сматрала „опасним Србима“. Највише их је било из Чапљине и Тасовчића. Доведени  су уз велику стрмину по беспућу до јаме зване Градина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2017. године. У пратњи аутобуса било је више аутомобила са усташама из Чапљине. У Хутову их

Остаци цркве у Љубушком

77 – година од истребљења Срба у Љубушком

22. јун 2018.

О прошлости Срба у Љубушком мало се зна и још мање пише. „Упућенији“ знају да је у Љубушком била православна црква коју су Хрвати порушили 1992, као и да су љубушки Срби истребљени од Хрвата и Муслимана 1941. године. Све српско, од бебе у колевци, до стараца од 95 година, страдало је у јамама око Међугорја.  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. јуна 2017. године. Срамота је колико мало знамо о Србима у Љубушком и западној Херцеговини уопште, која је историјски донедавно била српска, али су њени становници променили прво веру, а потом прихватили хрватску народност. Срби у Љубушком су 1895. године чинили

Мученичка смрт свештеника Душана Благоја, пароха столачког

22. јун 2018.

У ноћи 22/23 јун 1941. у јами Јагодњачи (Ржани до), са својим бројним парохијанима, у 32 години живота, страдао је  парох столачки Душан Благоје, рођени Чапљинац.  Срби су тада били трећина становништва овог града и духовна, културна и привредна елита о чему сведочи ова фотографија хора столачке цркве са свештеномучеником Душаном. Већина са особа са фотографије је такође мученички пострадала у Ржаном долу, Видовом пољу, Бивољем брду, Јадовну, Пагу, Јасеновцу и другим губилиштима геноцидне НДХ. Данас је овај  град, од кога зависи контрола  долине Неретве, средњег Јадрана  и источне Херцеговине без Срба и заборављен од свих којима је била дужност да српско присуство овде очувају. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај

Вељко Грујић

Годишњица масакра: Три дана са дрвета гледао зло

20. јун 2018.

Вељко Грујић једини преживео мајски масакр Прњаворске лаке бригаде 1995. Бог ми је поручио: Попни се. Свих 56 сабораца заклано. Размењен 1996. Четвртог дана сам схватио да се не померам и да сам опасачем везан за грану Око нас су падале гранате и звиждали меци. Тешко рањени саборац Петар Шлапак издахнуо ми је на рукама. Жељко Вукомановић и Ранко Вујасиновић отишли су у другом правцу и ни дан-данас, после 23 године, ни за кости им се не зна. Остао сам сам у окружењу, са само два метка. Све више су се приближавали и одјекивали су покличи: „Текбир, Алаху егбер, хватај живе, кољи, ово је за Алаха!“ Овако, за „Новости“, почиње

Пројекција филма "Крст над јамом" у Љубљани

Филм „Крст над јамом“ приказан у Љубљани

19. јун 2018.

У организацији Српске православне црквене општине Љубљана и Културно-просвјетног центра „Свети Кирило и Методије“, у Љубљани је, у суботу, 16. јуна, приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ аутора Душана Басташића. Пројекцији у просторијама парохијског дома присуствовало је и свештенство Љубљане и Новог Места, а присутни су били потресени документарном грађом приказаном у филму. Уочи приказивања филма, присутнима се обратио г. Никола Милованчев, који их је поздравио у име удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и изложио циљеве и рад овог удружења на истраживању страдалништва српског народа у 20. вијеку, а затим у кратким цртама описао настанак и рад система логора Госпић – Јадовно – Паг, у којем је за вријеме

Нова књига с ексклузивним историјским фотографијама руши мит ревезионистичке деснице: У Јасеновцу послије рата није било комунистичког логора

19. јун 2018.

Фотомонографија аутора Ђорђа Миховиловића на једном мјесту обједињује 796 фотографија снимљених на локацији логора Јасеновац у раздобљу од 1945. до 1947. године које показују како на том простору након пада НДХ није постојао, нити је могао постојати, било какав логор Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. маја 2017. године. Излазак књиге провокативног назива “Јасеновац 1945. – 1947. – Фотомонографија” јасеновачког вишег кустоса Ђорђа Миховиловића (Издање Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац, 2016. које у Хрватској још није објављено у медијима) долази у врло важном историјском тренутку, односно у контексту још увијек трауматичне садашњости оптерећене грозним реинтерпретацијама ратног и поратног времена из пера све гласнијих негациониста и

Др Ђуро Затезало: Јадовно

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

16. јун 2018.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

15. јун 2018.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Баба, колико је Станића убијено у рату?

11. јун 2018.

Добро се сећам да је моја баба рекла да је много Станића страдало од усташа, више од 20-30 људи. Ја сам увек сматрао те бројке вероватно претераним… боже колико сам био наиван. Седох пре неки дан мало да погледам нешто из историје и налетим на сајт Музеја геноцида и ту пронађем јавно доступне пописе људи страдалих у II светском рату по републикама. Сетим се како је баба причала да је у рату побијено много Станића, па помислим како би било добро да ударим један search и видим колико је тај број тачан. Скинем .пдф фајлове за Босну и Хрватску код себе на комп. Изненадим се колико су велики ти фајлови (33 и

Душан Ј. Басташић

Филм Крст над јамом – опомена и подсетник

10. јун 2018.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа из Лике током Другог светског рата пун је емоција. Њих је могла да осети и публика која се 8. јуна 2018. окупила у Кино сали Музеја савремене уметности у Новом Саду. – „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна од њих је

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима

Репортажа: Пребиловци, православни Феникс изникао из злочина и пепела

10. јун 2018.

На месту на коме је генерал ХВО Јанко Бобетко минирао цркву са костима пребиловачких мученика никао је импозантни храм Христовог Васксења. Освештавајући га, владика је рекао: “Дођите ма где да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос.” Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. септембра 2016. године. Има једно библијско место у Херцеговини, у близини мора, у коме се десило чудо – васкрсао је живот над страшном смрћу. Пребиловци. Село из којег су заједно са жртвама из многих других села и мјеста Источне Херцеговине, усташе 1941. у јаме бациле око 4000 српске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Операција Логориште

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА