arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Почела манифестација „Дани слободе“

19. октобар 2018.

У Београду је данас почела манифестација „Дани слободе“, којом ће бити обиљежене 74 године од ослобођења града у Другом свjетском рату и 100 година од ослобођења у Првом свjетском рату. Манифестација, која ће трајати до 1. новембра, почела је читањем прогласа на првом часу у свих 168 основних школа у Београду којим су упознати о историји главног града и догађајима од 20. октобра 1944. године када је град ослобођен у Другом свјетском рату. Замјеник градоначелника Горан Весић рекао је да ће проглас бити прочитан и 1. новембра када ће бити обиљежено стотину година од ослобођења Београда у Првом свјетском рату. Весић је навео да је град, у сарадњи са Министарством

Срби из Хрватске на име пензија потражују више од 800 милиона евра

18. октобар 2018.

Око 50.000 Срба из Хрватске од те државе укупно потражује имеђу 800 милиона и милијарду евра на име неисплаћених пензија из деведесетих година прошлог вијека, речено је данас у Београду на скупу о овој проблематици. На конференцији „Анекс Е Споразума о сукцесији СФРЈ и рјешавање питања неисплаћених пензија из Хрватске“ Александар Гајић из Мјешовите комисије за сукцесију рекао је да Србија има воље за рјешавање питања сукцесије, али да то подразумијева вољу и друге стране. Гајић је напоменуо да је посљедњи састанак о сукцесији одржан 2015. године у Сарајеву, када је договорено да наредни организује Хрватска за шест мјесеци, пренијели су београдски медији. – На Хрватској је да закаже наредни

Пузигаћа: Предато 10 тужби против Хрватске у Стразбуру

18. октобар 2018.

Удружење радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске, са држављанством БиХ, предало је Европском суду за људска права у Стразбуру 10 тужби против Хрватске због немогућности остваривања стечених права Срба у тој земљи, рекао је предсједник Удружења Никола Пузигаћа. „Од 60 припремљених тужби ми смо данас предали 10 колективних тужби чланова Удружења Европском суду за људска права против Хрватске. Очекујемо да ће Стразбур на њих позитивно одговорити“, рекао је Пузигаћа Срни. Он је рекао да су тужбе поднесене због тога што су избјегли Срби из Хрватске двије деценије након рата и даље понижени и дискриминисани у остваривању својих стечених радних, пензионих, станарских и других права која су прије рата имали

Беседа немачког свештеника: Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили

18. октобар 2018.

Фото: Политика Беседа немачког протестантског свештеника Фридриха Грисендорфа коју је одржао 1945. године у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских затвореника. „… Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. јуна 2017. године. „ Ми смо их

Убиства Српских цивила у Госпићу – један од најстрашнијих злочина

17. октобар 2018.

Убиства више од сто српских цивила у Госпићу од 16. до 18. октобра 1991. године један је од најстрашнијих злочина у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије, саопштила је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. У саопштењу Координације поводом 27 година од овог злочина наводи се да су средином октобра 1991. године Срби, који су на позиве локалних хрватских власти остали у својим кућама и становима, одвођени на саслушања, а већина је и задржана у затворима. Такозвани Кризни стожер за Лику, на чијем челу су били Тихомир Орешковић и Мирко Норац, 17. октобра 1991. године донио је одлуку о ликвидацији

Милошевић: Понижавање ученика Православне гимназије

17. октобар 2018.

Посланик Самосталне демократске српске странке /СДСС/ у Хрватском сабору Борис Милошевић упозорио је на нападе и увреде којима су изложени ученици прве Православне гимназије у Загребу. Милошевић је упознао саборске колеге о најновијем нападу на ученика загребачке Православне гимназије, који се догодио у аутобусу од школе ка граду. Ученика је гађала храном и понижавала група тинејџера. „Можете рећи: `Шта ту има више од вршњачког показивања мишића?` Међутим, ученици те гимназије то стално доживљавају, стално се догађају инциденти, провокације, сексизам према ученицама, било је и физичких напада, каменовања“, истиче Милошевић. Он напомиње да се у Хрватској непрестано ствара клима у којој је Србе пожељно вријеђати и пријетити им, јер се то

МОРАВА НАС ВОДА ОТХРАНИЛА, НЕК` МОРАВА ВОДА И САХРАНИ…

17. октобар 2018.

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића. Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму. Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио

Дане Ластавица – чувар истине о страдању српског народа Лике

16. октобар 2018.

 Дане Ластавица –  чувар истине о страдању српског народа Лике, у знак сјећања на 90-годишњицу рођења Дане Ластавице. Дане Ластавица је рођен 16.04.1928. године у селу Крш (Градина) у тадашњој општини Косињ, која је административно била у срезу Перушић. У породици Раде и Јеке Ластавице родили су се синови Милан и Дане, кћерке Мара, Милка, Деса, Милица, Ката и Радојка. Отац Раде је био напредан човјек за то вријеме. Био је члан школског одбора у народној школи на Градини, који је заједно са осталим члановима и познатим учитељом Михаилом Дорогутином – Русом, настојао унапредити рад основне школе на Градини и привући у школске клупе што више дјеце а нарочитио дјевојчице. Знао је да је образовање младих

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16. октобар 2018.

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Дoссиeр: Злoчини нaд Србимa

15. октобар 2018.

Дoнoсимo прeглeд 30 нajпoзнaтиjих злoчинa нaд Србимa у Хрвaтскoj, oд Вукoвaрa у љeтo 1991. дo Вaривoдa у рaну jeсeн 1995. гoдинe. Дoк су сe пoкрeнути прoцeси oдвиjaли у нeгaтивнoj aтмoсфeри и уз силнe кoмпликaциje, у пoлoвици случajeвa ниткo ниje oсуђeн, пa чaк ни гoњeн. Нa мeђунaрoднoj кoнфeрeнциjи ‘Прaвдa нaкoн Хaaгa’, oдржaнoj у утoрaк и сриjeду у Зaгрeбу уз судjeлoвaњe хaшких и рeгиoнaлних тужитeљa, aктивистa, нoвинaрa, прaвних и других стручњaкa, прeдстaвљeнo je и истрaживaњe Слaвeнa Рaшкoвићa ‘Рaтни злoчини нaд Србимa у Хрвaтскoj 91 – 95’, нeтoм oбjaвљeнo у издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa (СНВ). Истрaживaњe дoнoси прeглeд 30 нajпoзнaтиjих злoчинa нaд српским цивилимa, с oписимa дoгaђaja, пoписимa жртaвa и oснoвним инфoрмaциjaмa o

Документарни филм: Мученици из Лоре, Челебића и Дретеља

15. октобар 2018.

Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије. Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита. Све оно што се дешавало у „Лори“ нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима

Желео бих да ово остане негде записано, зато Вам се и обраћам

15. октобар 2018.

  Поштовани, Христос Воскресе! Обраћам Вам се као потомак неких од жртава логора Јадовно. У Вашем попису жртава, под бројем ID1340, стоји име Вукичевић Глиге Илија, из Драготине. Илија је мој прадеда по мајци, а његов отац се звао Глигор, тј. Глига. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја. 2016. године. Под бројем ID 1329 стоји Вукичевић Илије Бошко, из Драготине. Бошко је син мог прадеде Илије Глигора Вукичевића и рођени брат моје рођене баке. Само, његово име није било Бошко, већ Богдан. Молим Вас да, ако је могуће, исправите ово име. Нажалост, немам да Вам приложим њихове слике, све је спаљено

Проф. др Светозар Ливада

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

15. октобар 2018.

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Сусрет са историјом: Четник претекао Мосад, Хрватску и српску Удбу

15. октобар 2018.

Зашто никада није одржано суђење осведоченом усташком поглавнику. Ратне страхоте завршавају се падом Берлина 9. маја 1945. године. Нацистичка Немачка потписује безусловну капитулацију. Седам месеци касније, 20. новембра, у Нирнбергу почиње суђење истакнутим члановима војне, политичке и економске елите Трећег рајха. Неки месец по ослобођењу Француске, у Паризу се суди маршалу Петену због сарадње са окупатором. Осуђен је на смрт. Нешто касније казна је преиначена у доживотну робију. Умро је у затвору. Видкун Квислинг, норвешки политичар, сарадник нациста, стрељан је 10. октобра 1945. године после суђења које је показало све ужасе његовог режима у овој скандинавској земљи. По њему ће симболично бити названи сви који су наносили штету сопственом народу

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

14. октобар 2018.

  Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА