arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Вулин: Хрватској потребна НДХ за правдање злочина над Србима

Хрватској је увек потребна усташка НДХ из Другог светског рата како би негирали и умањили размере злочина почињених над Србима и оправдали „Олују“ из 1995. То је изјавио министар одбране Србије Александар Вулин. Он је поводом најновијих дешавања у Хрватској и расправе у хрватском Сабору о томе да Срби као мањина немају право да одлучују о Влади, истакао да је незамисливо да било који српски посланик дође у Скупштину Србије и каже припадницима било које мањине „ви немате право зато што сте мањина?“. „Цео парламент би се обрушио на њега. Има фашиста и у Србији, није то спорно, али цео парламент би се обрушио на њега. Влада би учинила све

Невенко Бартулин – ‘Циганско питање’: доказ да НДХ није прогласила расне законе под притиском Њемачког Рајха

У посљедњем броју ‘Глобуса’ (14.12.2018) Мирјана Kасаповић је написала коментар о књизи Игора Вукића о Јасеновцу у којему је напоменула како Вукић тврди да је нацистичка Њемачка извршила ‘неподношљив притисак’ на НДХ како би усташка влада усвојила расне законе. То је иначе омиљена теза великог броја данашњих хрватских националиста и скупина историчара и писаца који, попут Вукића, очито мисле да могу тако представити НДХ у што позитивнијем свјетлу. Другим ријечима, усташе су само донијели расне законе јер је то била њемачка цијена за хрватску државност, што би уједно требало значити да усташе нису заправо били аутентични расни националисти и/или антисемити (ето, по таквој логици, да је Берлин тражио од усташа

Школа у којој ђаво смета усташама

Економска школа у Задру постала је центар за шовинистичко иживљавање, у њој жигошу ученике усташким словом „У“, пишу антисрпске графите, а вјероучитељ православни Божић назива – „четничким дернеком“, преносе хртватски либерални портали. Анте Ћоза, вјероучитељ који је познат по својим ригидним националистичким испадима, написао је тако да хрватске власти учествују у „четничком дернеку“ усред Загреба, коментаришући прославу православног Божића и пријем у Српском народном вијећу. Ћоза је вјероучитељ у школи, чији директор Јозо Драгић жигосање ученице усташким словом „У“ проглашава за „дјечију игру“ око које се дигло „превише буке“. Како преносе медији, неки ученици су Економску школу у Задру прозвали „крчмом код Јозе и Ћозе“. Као посљедица шовинистиче атмосфере, графити

Хрватска дијаспора за своју службену заставу једногласно изабрала усташку заставу

У недељу 10. фебруара 2019. у Сједињеним Америчким Државама у граду Кливиленду хрватски исељеници изабрали су, уз службену заставу Републике Хрватске своју властиту заставу, заставу хрватске дијаспоре. Једногласним одабиром, хрватска дијаспора је за своју заставу изабрала „повијесну хрватску заставу“, црвено, бијелу, плаву тробојницу с грбом у средини. Хрватска дијаспора је вијест о службеној застави послала Министарству Управе Републике Хрватске, Предсједници РХ, Предсједнику Сабора и Предсједнику Владе РХ. Вијест о томе објавио је Френк Билавер, амерички ХДЗ-овац на својој Фејсбук страници а његову објаву преносимо у цијелости: “Na sastanku hrvatskih iseljenika u Clevelandu na Stepinčevo 10 veljače 2019. godine. Odlučeno je i jednoglasno prihvaćeno kako će izgledati ZASTAVA I GRB HRVATSKE

ХРВАТИ ОДБИЛИ ТУЖБУ: Југобанка остала без 23 милиона евра

Трговачки суд у Загребу одбио је као неоснован тужбени захтев „Југобанке“ а.д. Београд у стечају, која је од Хрватске тражила исплату готово 21 милион евра и 2,6 милиона швајцарских франака Трговачки суд у Загребу одбио је као неоснован тужбени захтев „Југобанке“ а.д. Београд у стечају, која је од Хрватске тражила исплату готово 21 милион евра и 2,6 милиона швајцарских франака на име дугова предузећа из те државе, пише Пословни дневник. „Југобанка“ је тужбом тражила да Хрватска надокнади дугове предузећа „3. мај“, „Вартекс“ и „Духан“, настале кроз кредите из 1985. и 1989. године, које уредно Париском клубу поверилаца враћа Србија. Тужба „Југобанке“ је из 2009. године, а поднета је на основу

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

jadovnicka-golgota.jpg

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

Логор Јадовно-цртеж

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

jadovno_konferencija_2011-02.jpg

Прва међународaна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг 1941.

Бања Лука, Р. Српска, БИХ, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести   Програм конференциjе Прва међународна

Jadovno 1941. – DA SE NE POZABI

DA SE NE POZABI Prenesite letak v formatu PDF Misiji Jadovni lahko pomagate, če letak obojestransko, barvno natisnete na A4 papir, ga prepognete in podarite prijateljem. Pomagajte našim projektom z donacijo АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.