arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Kорушка Kатоличка црква забранила мису у Блајбургу

Kатоличка црква у Kорушкој, тачније бискупија Гурк-Kлагенфурт одбила је молбу Хрватске бискупске конференције за одржавањем мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због тога јер се ова миса политички инструментализује, саопштила је у петак тамошња Kатоличка црква, а преносе хрватски медији. Мисе на тој локацији биле су формални оквир за комеморације које су се средином маја сваке године одржавале на спомен убијеним припадницима квислиншких формација и цивилима, ликвидираним након што су их Британци маја 1945. вратили партизанима. „Миса на пољу поред Блајбурга постала је дио манифестације која се политички инструментализује и дио је политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје“, стоји у писму које је потписао секретар бискупије у

Позиви на покољ са проповедаоница

Зверства Павелићевих усташа 1941, у складу с програмом о етничковерској „чистоћи“, подстицани су сталним позивима на расну мржњу који су стизали са проповедаоница католичке цркве У Encyclopaedia Britannica пише: „Покољ Срба за време Другог светског рата превазишло је, у смислу дивљег насиља, једино масовно истребљење пољских Јевреја.“ О том бестијалном дивљању усташких џелата остала су безбројна сведочења и то сведочења савезника Павелићевог режима. Систематичност и ефикасност усташких злочинаца била је таква да је узнемирила чак и хитлеровске окупационе власти које се налазе у хрватском сектору под контролом Немачке. У децембру 1942. генерал Едмунд Глез фон Хорстенау обавештава маршала Славка Кватерника – команданта Хрватских оружаних снага – да ће предложити Хитлеру

Да ли је папа Пије заиста спасавао Јевреје

Овај поглавар римокатоличке цркве никада није јавно осудио усташки режим и његове злочине над Србима, а одмах по успостављању НДХ 1941. примио је у приватну аудијенцију Анту Павелића Одлука папе Фрање да од 2. марта 2020. године отвори тајне архиве Ватикана из времена понтификата контроверзног поглавара Пија Дванаестог требало би да напокон расветли улогу Римокатоличке цркве у Другом светском рату и попуни недостајуће мрачне странице историје о Холокаусту у Европи поробљеној од нациста, али и о стварању злогласне Независне државе Хрватске и геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Јасеновцу. „Црква се не боји историје, напротив, жели да је воли као што воли Бога”, поручио је поглавар РКЦ и изразио

Kладово: Неуспеле диверзије на Ђердапу, једну је осујетио сам кнез Павле

Пред ширење пламена рата на југоисток Европе, енглеска обавештајна служба врбовала је двадесетак дунавских спроводника бродова у Ђердапу, углавном из Текије и Kладова, да напусте свој посао и тиме онемогуће или знатно отежају ђердапску пловидбу. Ипак, ни напуштањем рада на пословима спровођења бродова кроз ђердапски теснац, нити оштећењем пловидбеног канала Тахталија, реон Доњег Милановца 1939. године, уз потапање два танкера натоварена петролејом, пловидба Ђердапом немачких бродова који су из Румуније превозили нафту није озбиљније угрожена а сарадници Енглеза скупо су платили свој договор. Немци су их ухапсили, депортовали у логор на Бањици, а потом у логор Kорген у Норвешкој. Преостала ангажована лица безуспешно су покушала да запрече Дунав потапањем пар

Папа наредио отварање архива из времена рата

Папа Фрањо објавио је данас да је одлучио да потпуно отвори тајни ватикански архив из времена Другог свјетског рата, када је Католичку цркву водио папа Пије Дванаести, што су Јевреји захтијевали деценијама. Поједини Јевреји оптужују Пија, који је владао од 1939. до 1958. године, да је игнорисао Холокауст током Другог свјетског рата и да о томе није снажно говорио. Ватикан је саопштио да је Пије спасавао Јевреје тихо, иза кулиса да не би погоршао ситуацију за многе људе, укључујући католике у Европи коју су у то вријеме окупирали нацисти. Архив ће бити отворен 2. марта 2020. године, објавио је папа Фрањо у говору и рекао да се „Црква не плаши

pag-srusena-ploca.jpg

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу“. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Шпански медији величају дивизију која је учествовала у опсади Лењинграда

Један од најпопуларнијих листова у Шпанији „ABC“ објавио је чланак о „херојској“ борби „Плаве дивизије“, која се за време Другог светског рата борила против СССР-а на страни Вермахта и која је учествовала у опсади Лењинграда, а њене војнике су окарактерисали као „неустрашиве и храбре борце“. Како се наводи у публикацији, шпански војници, „који су пркосили смрти и храбро подносили оскудицу „достојно су се борили“ против Црвене армије „у најтежим условима“. Лист наводи да се шпанска дивизија посебно истакла 1943. године током борби код Волхова, када су њене јединице учествовале у „опсади Лењинграда“. „У Красном Бору, предграђу Лењинграда, 5,9 хиљада лако наоружаних шпанских војника морало је да одбије снажан напад 38

Шпански лист сажаљева нацисте који су бранили Берлин

Шпански лист ABC објавио је чланак у коме новинар Мануел Виљаторо сажаљева војнике Вермахта који су се борили у бици за Берлин. Према речима Виљатореа, на почетку битке за освајање главног града Трећег рајха на страни Фирера је било око 800 хиљада војника. Он је навео да су већину војске чинила сиромашна деца, коју су намамили у „хитлерјугенд“ помоћу лажних обећања славе и империјалне будућности Немачке. „Ти мали војници марширали су заједно са хиљадама стараца, које је обучила војска преживелих јединица“, пише Виљаторо. Он такође критикује совјетску тактику ратовања. „Позната наредба № 227 или ’Ни корак натраг!‘ доказује да је Стаљин због својих циљева без оклевања слао у смрт хиљаде војника“, сматра новинар. Подсетимо, средином фебруара је у истом

Заговарање „ослобађања” Тимочана

Румунски ултранационалистички кругови који желе да „обједине све Румуне”, па и Влахе у Тимочкој долини, овог месеца добили су „аргументе” у тек објављеној обимној научној студији „Румуни из Србије 1940–1944”, чији се аутор, историчар, професор Петре Цурља придружује све грлатијем медијском хору који настоји да докаже да су сви српски Власи – Румуни. И да као такви треба да се једног дана нађу у „загрљају матице”, односно да се придруже „европској” Румунији. Популарисања ове књиге први се прихватио пословни дневник „Зијарул финанчијар” (ЗФ), који у свом ударном недељном издању од 5. априла наводи да: „Постоји прича коју румунски политичари и новинари понављају већ неколико деценија. Наиме, да на спољном плану

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Сусрет са историјом: Андрић био члан Дражиног покрета

Какве су биле везе славног нобеловца са равногорцима и њиховим вођом генералом Михаиловићем. Једини документ о сарадњи налази се у његовом партијском досијеу Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи“ – записао је Иво Андрић у „Знаковима поред пута“, као да је хтео да посредно појасни поједине „знакове“ из његовог богатог животног пута књижевника и дипломате, о којима се мало зна и који су остали недовољно разјашњени. Иво Андрић је живео и умро са много тајни. И данас су тешко објашњива нека његова опредељења у животу

ИСПОВЕСТИ: Oца убили фолксдојчери а Немци му спасли живот

Милановчанин Владета Поњавић (83) први пут прича о својој трагедији. Деда Остоја није Озни после рата проказао убицу свог сина Чедомира Трагично је, драматично и судбински иронично било детињство Владете Поњавића, 83-годишњака из Горњег Милановца, о којем он тек сада први пут прича јавно. Оца Чедомира су му 1942. безразложно убили „домаћи“ Немци, фолксдојчери, а годину после, „прави“ Немци основцу, првачићу у то зло доба, спасавају живот од најцрњих богиња! Иако жалостан и револтиран због убиства сина Чедомира, деда Остоја 1946. Озни није проказао убицу, официра фолксдојчера. А могао је, знао је… Поњавиће и многе фамилије страдалника у Рудничко-таковском крају боли душа због скорих рехабилитација доказаних зликоваца фолксдојчера и враћања

БИТКА ИЗНАД НИША: Совјети и Американци су укрстили копља у Другом светском рату?

Сваки нациста би једва дочекао вест о овом сукобу, и зато је необичан окршај америчких и совјетских трупа одмах „гурнут под тепих“, што даље од очију јавности. Совјетске трупе су 7. новембра 1944. марширале близу српског града Ниша. Црвена армија и југословенски партизани су претходно ослободили Београд и успешно наставили да ослобађају Балкан. Поред тога, СССР је тада обележавао 27. годишњицу револуције 1917. године, тако да је колона била украшена многобројним црвеним заставама и праћена музиком војног оркестра. Сви су били изузетно добро расположени. Изненада совјетске војнике обузе немир када се на небу појавише десетине непознатих авиона. То је изгледало чудно, с обзиром да се није знало ни за какве

Прича о забрањеној љубави

Волело се двоје младих… кад су хтели да се узму, душмани им не дадоше… Стихови познате песме могли би да се примене на причу о љубави Цилета и Бранке Марјановић. Епилог њихове личне приче je, ипaк, био другачији. Када се у јуну 1941. Драгослав-Циле Марјановић, голобради момчић из Ивановаца у Качеру, запутио у слободне српске планине, није ни могао да предвиди да ће тај чин драматично изменити његов живот. Први пут тада видео је Дражу Михаиловића, пуковника којем је – због његове очинске бриге, благог карактера и дубине идеализма – остао веран целог живота. Због помагања Равногорског покрета Цилета Марјановића су прогањали и хапсили Немци и љотићевци 1942, а 1944.

Како су комунисти мијењали границу Косова после 1945.

Светски силници су отели Србији земљу на којој је настала. Албанци то добро знају и са стрепњом ће живети на њој све док она не буде враћена држави којој припада Како су кроз најновију историју преговарачи и комунисти мењали границу Косова. Ни у једном историјском раздобљу нису били засебан државни, политички или етнички геопростор. Комунистичке ујдурме о подели, аутономији и припајању. Светски силници су отели Србији земљу на којој је настала. Албанци то добро знају и са стрепњом ће живети на њој све док она не буде враћена држави којој припада. Србија се увек враћала на свој праг. То не знају само понављачи из историје. Моћници, које заслепљује сила и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.