arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Gordana_Dostanic.jpg

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

30. јул 2026.

Погледаjте излагање Гордане Достанић, предсjеднице УО удружења Огњена Мариjа ливањска, на трибини „Зашто негуjемо културу заборава?” Позиваjући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић jе изнела низ статистичких података коjи jасно указуjу на планско уништење српског народа на подручjу Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она jе истакла политички проблем коjи jе сасекао ширење истине.  «Политички естаблишмент тог времена jе зарад братства и jединства српске жртве натерао да ћуте, jер би се ширењем истине нарушила идеологиjа заjедничке државе. Тако jе жртва живела поред своjих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своjу причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да jе

Др Ђуро Затезало: Покољ у Глини на Банији

29. јул 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ГЛИНА Јован Д. Обреновић, јереј, Велики Шушњар Убијање у маси без суда и пресуде        10. априла 1941. године био сам на погребу Стојана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са снијегом. Тешка мука на фронтовима гонила ме је да одем у Глину (срез) да чујем за најновије вијести. У 6 сати поподне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако је већ два сата прије тога извршен преврат и срамна издаја. Нитко ништа није знао осим слушача радија. У Глини се већ на станици

Цвијета Радић: ЗАШТО О ТОМЕ?

29. јул 2026.

Ево ми јула! О чему ћу ја, него о њима у јулу! О нама, уствари. Питају ме неки: зашто само о томе? Граби се увелико кроз девету деценију од тада, а ја још једнако о томе. А о коме ћу? О чему, ако не о оној давној среди што ми је ожиљак утиснула на биографију. Немам шта о понедељку пре те среде. Дан као сваки други. Обичан дан. Сигурно су, тога дана, оштрили српове да зрелом житу стабљику пресеку. У жуљевите руке су косе узимали да први откос благословом закосе. Стожине у земљу пободене чекале су да се око њих сено у пластовима уздигне. Дан, ко дан. Обичан, тежачки. Журили

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

28. јул 2026.

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у православним храмовима на подручју Ливна, ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 29. јула ГОЛИЊЕВО, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.00 часова БАЊА ЛУКА, храм Рођења Пресвете Богородице (Ребровачка црква), вечерње и читање акатиста Св. новомученицима Ливањским у 18.00 часова. БАНСТОЛ, црква Свете Марије Магдалене, акатист Ливањским мученицима у 18.00 часова МИЛВОКИ (MILWAUKEE), САД, цркве Св. Саве, вечерње и читање акатиста Св. новомученицима Ливањским у 17.30 часова 30. јула – празник Светих новомученика Ливањских ЛИВНО, у храму Успења Пресвете Богородице, Света Литургија у 9.30 часова БЕОГРАД, у цркви Светог Марка,

27.07.2013 - Садиловачка црква, Кордун

Др Ђуро Затезало: Покољ у Садиловцу на Кордуну

28. јул 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН САДИЛОВАЦ Српско село Садиловац имало је 1941. године 762 становника. У вријеме Независне Државе Хрватске, 1941-1945. године, изгубило је живот 460 његових житеља, што износи чак 60% популације овог кордунашког насеља. Од тога броја усташе и домобрани убили су или поклали, спалили у кућама 419, док их је у борби против фашизма пало 41. Међу жртвама било је 185 дјеце и то: 16 још у колијевци, 81 дијете у доби од 1 до 7 година и 88 њих од 7 до 14 година старости. Само у једном дану,

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

28. јул 2026.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

27. и 28. јул 1941. – Делић јама у Заваљу изнад Бихаћа

28. јул 2026.

У Делић јаму у Заваљу, код села Скочаја, између Бихаћа и Небљуса (на старом путу), бачено је и убијено 27. и 28. јула 1941, 862 српска цивила из сусједних српских села Босне и Лике, из села Мељиновца 82 а Личког Петровог Села 20. Јула мјесеца 2013. године, на 72 годишњицу од злочина, након парастоса у Садиловачкој цркви на Кордуну, кренули смо да нађемо Делић јаму изнад Бихаћа. Водио нас је Бранко Цвјетићанин коме су отац, два брата, дјед и бака бачени у ту јаму. Иако ту није био од 80-тих година, иако су стазе зарасле, нашао је Бранко пут до јаме. Ни ознаке да је терен миниран, нису га спријечиле

Др Ђуро Затезало: Покољ у Банском Грабовцу на Банији

26. јул 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА БАНСКИ ГРАБОВАЦ Будимир Поповић и Бранко Тадић, Тремушњак Јабуковац, Петриња Сваки од доведених морао је стати на руб јаме, гдје су га убијали батовима а неке су постројавале усташе у строј и убијали из митраљеза „У рано јутро 24. јула 1941. године дошли су у село Бански Грабовац оружници НДХ из оружничке школе у Загребу, усташе из Глине и Петриње, те оружници из околних оружничких станица. Њих око 500. Одмах су се разишли по сусједним српским селима: Влаховић, Лушчани, Дреновац и Бачуга. Хватали су Србе и одводили их

Усташе спроводе заробљене Српкиње

Календар геноцида: 24 – 27. јул 1941. – У Банском Грабовцу побијено 1.200 Срба

26. јул 2026.

После стравичног злочина у Православноj цркви у Глини, а међу броjним злочинима хрватских усташких фашиста почињеним широм Баниjе, злочин у Грабовцу, од 24. до 27. jула 1941. године, свакако jе наjстрашниjи. Тада jе у том селу убиjено око 1.200 сељана, мушкараца, и мањи броj жена коjе су похапшеним и одведеним мужевима донеле храну. Бански Грабовац jе питомо село, смештено у готово самом центру Баниjе. Накад jе било општинско место. А општинско jе било и пре Другог светског рата. На самом почетку устанка српског народа на Баниjи, нападнута jе железничка станица у Банском Грабовцу. Пруга од Цапрага, „предграђа“ Сиска, преко Петриње до Глине и даље преко Топуског до Карловца била jе

КЊИГА: “501 – ИНТЕРВЈУИ СА АНТИСЕМИТИМА, УСТАШАМА И НЕОНАЦИСТИМА”

24. јул 2026.

Аутор књиге Илија Ћалина – новинар и истраживач, доктор економских наука, православни теолог, како сам каже, двије године је улазио у ципеле антисемита, симпатизера усташа, нациста и фашиста — оних који негирају Холокауст и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Јул 2025: пола милиона људи на Томпсоновом концерту у Загребу узвикује За дом спремни — хрватски еквивалент Heil Hitler. Породице, дјеца, дједови довежени из читаве Хрватске. Аустријска полиција процесуира своје грађане који су присуствовали. Унутар Хрватске — легалан поздрав. Преко границе — кривично дјело. Разлика између Берлина и Загреба је тема ове књиге. Свих 501 саговорник — без иједног изузетка — бранио је усташки поздрав. 97%

23. јул 1941. – ОКРУЖНИЦА: Србе и Жидове има се смјеста отпремати у конц. логор Госпић 

23. јул 2026.

ОКРУЖНИЦА РАВНАТЕЉСТВА УСТАШКОГ РЕДАРСТВА ОД 23. ЈУЛА 1941. ЗА ПРИТВАРАЊЕ И ОТПРЕМАЊЕ У КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ГОСПИЋ СРБА ИЈЕВРЕЈА – КОМУНИСТА СА ТЕРИТОРИЈЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ1 РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ ŽUPAMA 1-22. USTAŠKOM POVJERENIŠTVU ZA BOSNU I HERCEGOVINU-SARAJEVO-G. FRANCETIĆ. Poziva se naslov, da odmah izda shodnu odredbu područnom Redarstvenom ravnateljstvu, Ravnateljstvu ustaškog redarstva u koliko su već takova osnovana u sjedištima Župa, Predstojništvima redarstva i kotarskim oblastima u mjestima gdje nema Redarstva, da se najžurnije izvrši pritvaranje svih Židova i Srba-pravoslavaca, koji su bilo poznati već kao komunisti, bilo pak da su i malo sumnjivi, da su skloni tome pokretu. Iste mjere valja poduzeti i protiv komunista

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

23. јул 2026.

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

У Машвини је закланих мушкараца, жена и старе чељади било преко 2000

22. јул 2026.

На Машвини је највише заклано новорођенчади и дјеце до три годне. Заклано је преко 500 кордунашке дјеце. На Машвини је највише заклано новорођенчади и дјеце до три годне. Заклано је преко 500 кордунашке дјеце. Рачунајући и дјецу из српских села око Бихаћа и Цазина која су била у збјегу у Машвини, број поклане дјеце је био пуно већи. Закланих мушкараца, жена и старе чељади је било преко 2000, рачунајући и Србе из цазинских и бихаћких села. Само пар дана након овог покоља усљедиће нови масовни покољи Срба. Прво у Грабовцу, а потом у Садиловцу. Покољи Срба јужног Кордуна ће се наставити све до краја септембра 1942. године. На Машвини су

Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских

22. јул 2026.

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у Далмацији 1885. године. По завршетку српске православне Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

20. јул 2026.

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА