arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Књига „Хронологија зла“ улази у завршну фазу

12. јун 2026.

Драги пријатељи, са великом одговорношћу и дубоким осјећањем дуга према нашим страдалим прецима, обавјештавам вас да књига „Хронологија зла“, посвећена страдању српских цивила 1941. године на простору Подмајевице, Мајевице, Посавине и Семберије, улази у своју завршну фазу. Пише: Милутин Тешановић Планирано је да предпродаја књиге почне већ у јулу, док ће промоције кренути у септембру. Посебно је важно што ће, уз промоције, по школама бити организовани и часови историје на ову тему, како би млађи нараштаји сазнали истину о страдању невиних људи, жена, дјеце и стараца, чија имена не смију остати заборављена. Ово није само књига.Ово је наш заједнички завјет памћења. Зато молим све пратиоце, потомке страдалих, мјештане и све

На челу колоне ношен је крст освештан у Молу, родном месту владике Саве (Фото: лична архива)

Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом

11. јун 2026.

Поводом годишњице мученичке смрти епископа горњокарловачког Саве, удружење „Јадовно 1941.” је на месту његовог страдања поставило часни крст изнад Брушана, подно Велебита. Све почело у недељу, на Духове, 19. јуна 2016. године у Молу, у Цркви Светог Саве, када је, после свете литургије, освештан крст који ће ходочасници изнети до Катине јаме, изнад Брушана, подно Велебита. Не, није тада, већ је све почело у Молу, када се јула 1884. године у породици Трлајић родило мушко дете коме су наденули име Светозар. Дете је расло, Светозар је постао младић, завршио богословију у Сремским Карловцима, па онда Правни факултет Универзитета у Београду. Одлучио се, међутим, да служи Богу, не праву, и постао

Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи 11/12. jуна 1941.

11. јун 2026.

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле Покољ над Србима села Расоjа – Гњатовићи. Расоjа – село Гњатовића, налази се jугозападно од Ловинца, котар Грачац. Ово српско село, три пута jе било поприште усташког погрома. Први погром jе извршен 11/12. jуна, да би усташе злочине поновиле 29. jула и 02. августа 1941. године. У Ловинац jе 10. jуна 1941. године дошао Павелићев доглавник, злогласни Миле Будак из села Св. Рок, на састанак свих усташких присталица заказан за 11. jун. Говорећи о чистоћи хрватске нациjе и положаjу Срба у Хрватскоj, Будак jе изjавио: „ Што се Срба тиче, ниjе доста дрво посjећи, треба му и жиле ишчупати.“ Када су

Свједочанство једног злочина (1): Записи о судбини породице Ђукић

11. јун 2026.

Осјећај неправде због губитка вољеног оца и мужа те жеља да злочини не падну у заборав, били су потицај Кати и Душанки Ђукић да забиљеже своја страдања, која су писана комбинацијом сјећања и приповједања, што ове записе чини изразито посебнима. Записи употпуњују слику истребљења српског народа у злочиначкој усташкој НДХ и заслужују да буду објављени Мемоарски записи двију Глињанки, мајке и кћерке, Кате и Душанке Ђукић,о трагичним збивањима у Глини 1941. више од пола стољећа били су непознати ширем кругу истраживача и повјесничара. [1]Њихова трагедија и траума није забиљежена ни у списима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Хрватске, који су од капиталне важности за разумијевање масовних

У Шамцу одржано предавање на тему “Кроз огањ историје – страдање једне породице”

10. јун 2026.

Предавање је било прилика да се кроз аутентично казивање сачува култура сјећања и ода почаст жртвама. Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић одржао је у Шамцу предавање о теми “Кроз огањ историје – страдање једне породице” које представља личну и породичну причу о историјском искуству српског народа у Хрватској који је кроз вијекове пролазио кроз велика искушења. Басташић је синоћ кроз потресно свједочанство о судбини своје породице говорио о страдању више генерација – од злочина почињених у Другом свјетском рату, па до рата деведесетих година прошлог вијека. “Предавање је било прилика да се кроз аутентично казивање сачува култура сјећања и ода почаст жртвама”, рекао је Басташић Срни. Он је указао

Приједор: Изложба “Јасеновац – моја прича” пред средњошколцима (ВИДЕО)

10. јун 2026.

У Угоститељско-економској школи у Приједору представљено је друго допуњено издање изложбе и каталога “Јасеновац – моја прича”. Изложба је настала прошле године, поводом 80 година од пробоја јасеновачких логораша. Изложба је допуњена са 20 потресних прича о страдањима логораша сачуваних у сјећањима потомака. Цијела породица мајке Анђелке Јарић убијена је у Јасеновцу. – Јер је мој дједа био жељезничар, овдје на станици као службеник дошао је и у том моменту кад су наишли непријатељи, мог деду, моје ујаке, моју тетку и моју баку Анђелку, по којој носим ја име, они су одвели у Јасеновац и заклали – прича Анђелка Јарић. Зато је важна култура сјећања коју његују ученици Угоситељско-економске школе.

„ЈА НИСАМ НИКОМЕ НИШТА КРИВ ДА БИХ БЈЕЖАО ОД КУЋЕ“ – Голгота породице Бегенишић и јунски покољи у Корјенићима 1941. године

10. јун 2026.

Навршава се 85 година од трагичних јунских дана 1941. године, када је у Херцеговини започео талас злочина над српским народом који ће оставити дубок ожиљак у колективном памћењу. У тексту који слиједи, публициста Здравко Шакотић, ослањајући се на архивску грађу, свједочанства и породична предања, доноси причу о Јову Бегенишићу и другим мученицима Корјенића, чије страдање остаје трајна опомена и завјет сјећања. Пише: Здравко Шакотић Јун 1941. године означава почетак систематског сатирања српског народа у Херцеговини. Одмах након проглашења злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), 10. априла 1941. године, отпочео је пројекат уништења који ће ући у анале најстрашнијих геноцида у људској историји. Људи су убијани без икаквог разлога и правног основа,

Глина стара Глинска црква

Крвави пир у Глинској цркви

9. јун 2026.

Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаџер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме. Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довозили су у православну цркву камионима и аутобусима, а одатле их даље водили у Хаџер и Прекопу, гђе су их побили. Мене је тог дана један од затворених звао

Битка на Зеленгори! Срби исправљају неправду према заборављеним жртвама – истину чувале мајке

8. јун 2026.

Више од осам деценија након трагичних догађаја из маја 1945. године, Зеленгора остаје једно од највећих и најмање истражених стратишта српског народа. На простору од Неретве до Дрине, где су без суђења страдали припадници Југословенске војске у отаџбини и бројни цивили, тек данас се стварају услови за достојно обележавање њиховог страдања. Изградња храма Светог Илије на Зеленгори представља покушај да се после деценија прећуткивања и заборава жртвама врати име, а месту страдања достојанство које заслужује. Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен-храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске

У Камничкој Бистрици прочитана имена 9.071 жртве: Сјећање на страдале Србе у Словенији 1945. године

8. јун 2026.

У мјесту Камничка Бистрица у Словенији данас је служен помен жртвама страдалим на крају Другог свјетског рата, у оквиру обиљежавања 81 године од страдања припадника Српске војске у отаџбини од стране комунистичких формација. Током помена прочитана су имена 9.071 до сада прикупљене жртве, док истраживања о укупном броју страдалих и даље трају. У склопу обиљежавања годишњице дан раније одржана је и промоција књиге др Срђе Трифковића „Страдални пут“, која се бави страдањима у Словенији 1945. године и трагичном судбином више од десет хиљада припадника српског народа након завршетка ратних дејстава. Помену и опелу присуствовало је више стотина чланова породица страдалих, њихових потомака, као и поштовалаца сјећања на жртве. Међу окупљенима

Прелистајте нашу нову брошуру о логору Земун 1941 – 1944.

5. јун 2026.

Наша мисија је да образујемо младе нараштаје Земуна, Србије, Републике Српске и Срба у расејању о овом страшном месту, да се бол страдалих урезује у њихова срца као опомена и завет – да памћење постане темељ будућности у којој се овакво зло никада више неће поновити. Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској и шири и утврђује памћење на Покољ ( www.pokolj.org ), Геноцид над српским народом у НДХ за време II Светског Рата, меморијализацијом и христијанизацијом постојећих и откривањем непознатих стратишта у НДХ. ПРЕЛИСТАЈТЕ БРОШУРУ ШТАМПАНУ МАЈА МЕСЕЦА 2026 ГОДИНЕ: Од

Smederevo-eksplozija.jpg

Страшна годишњица за Смедерево: Кад је погинуло пола града

5. јун 2026.

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 85 година, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Синиша Шешлија: О НАМА И НАШЕМ ИДЕНТИТЕТУ

4. јун 2026.

Пред вама је детаљан и емотивно снажан приказ нове српске националне читанке „Ја знам ко сам“ аутора професора Рада Р. Лаловића, која кроз пажљиво одабране књижевне текстове и духовне вертикале постаје кључни путоказ у изградњи и очувању идентитета код најмлађих нараштаја. Наћи се у улози аутора једне Националне читанке није нимало једноставан и лак задатак. Још ако је та читанка намјењена ђацима нижих разреда основне школе илити малишанима, задатак постаје још сложенији. Прије свега треба добро одвагати и одмјерити садржај једног таквог уџбеника или да га назовемо, можда је боље, приручника у настави Српског језика. А да би се то успјешно урадило, треба прије свега дати појашњење шта је разлог

Геноцид над „непоћуднима“ у НДХ: Злочин у Јеловцима и Раковцу – Пале 1943. године

3. јун 2026.

На нашим просторима владали су многи освајачи, али нико није починио већа звјерства и свирепост од усташког режима у НДХ. Тешко је описати размјере злочина који су почињени на територији НДХ у периоду од 1941-1945 године, јер је у сваком граду на подручју те злочиначке творевине постојао неки затвор, логор или губилиште у којима су свакодневно убијани недужни људи. Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије Усташка злочиначка творевина НДХ која је сијала страх убијањем, протјеривањем и покатоличавањем није заобишла ни Србе подно Романије. За провођење усташких идеја у овим крајевима били су задужени Хрвати из Западне Херцеговине, а извршиоци локални „Муслимани“ међу којима су се по злу истицали Иван Червенко, Ђорђе

Бојанић: ИСТОРИЈА НИЈЕ СПОРЕДАН ПРЕДМЕТ – ОНА ЈЕ ТЕМЕЉ НАЦИЈЕ

3. јун 2026.

Постоје тренуци у историји једног народа када је неопходно поставити једноставно питање: шта желимо да оставимо својој деци? Да ли желимо генерације које ће знати све о европским интеграцијама, а мало о Немањићима, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Церу, Кајмакчалану, Јасеновцу и страдању сопственог народа? Да ли желимо ученике који ће знати називе европских институција, а неће знати зашто су Призрен, Пећ, Дечани и Грачаница темељи српске духовности и државности? То нису политичка питања. То су питања опстанка националне свести. Последњих година сведоци смо да је наставни програм историје у основним школама претрпео значајне измене. Формално гледано, циљ је био модернизација наставе и прилагођавање савременим образовним токовима. Међутим, у пракси се показало

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дете ријалитија

Једно такво дете постало је видљиво тек када се појавило у ријалитију.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА