Stari Brod – mesto velikog stradanja

Piše: Jadovno 1941.

Pre 77 godina, u kanjonu Drine kod Višegrada, u selima Miševići i Stari Brod, Crna legija Jure Francetića i Handžžar divizija su ubile oko 6.000 srpskog življa, izbeglog pred ustašama koje su pustošile istočnu Bosnu. O ovom se ćutalo decenijama, za zločine niko nije odgovarao, a tek je 2008.godine obeleženo mesto velikog stradanja u Starom Brodu.

Zločin je zaboraviti zločin, poručuje skromno spomen obeležje i svedoče preživeli, koji su kao deca na ovoj obali, samo čudom izbegli smrt.

„To se leševi izmešali, jedni kolju otud, jedni odvuda, ja među one mrtve padnem potrbuške i tako sam ti ostao“, kaže Risto Borovčanin iz Sokolca.

Ljudi u zbegovima, prispeli od Sarajeva, Kladnja, Han Pijeska, sa Romanije i Sokolca, tražili su prelaz preko Drine, molili za čamce i skele, kako bi se domogli Srbije. Većinu su ustaše ipak stigle.

Delivoje Kosorić priča da su ubijali, silovali, bacali u Drinu.

Mara Subotić sa Pala kaže da su majke same bacale svoju decu u Drinu, a one za njima da ih „dželati ne kolju“.

Cilj nemačko-italijanske i ustaške ofanzive je bio, da se , kako je navedeno,“ teritorija NDH, proširena do Drine, očisti od pravoslavaca“. Ustaše su bile toliko revnosne, da su na kraju, u Starom Brodu i Nemci intervenisali.

Decenijama se o ovom stravičnom zločinu nije smelo govoriti, a oni koji su se usudili da traže kaznu za zločince, bili su odmah ućutkani, kažnjeni, zatvarani.

Tek je od 2008. godine Stari Brod označen kao mesto velikog stradanja.

„Mi smo pripadnici naroda koji više ne sme da ne obiležava ova mesta, i ne sme da prećutkuje istinu, da ne bi uvredili nekoga drugog“, kaže Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Pamtiti – da se ne ponovi, ali ne zlopamtiti, govore ljudi sa Drine. Uvereni da je ova reka već odnela suviše žrtava.