SOKOLI U JASENOVCU

Milutin Krnjajić rođen je 1877. u Jasenovcu. Stupio je u austrijsku vojsku i posle završenog gimnastičkog kursa u Bečkom Novom Mestu 1902. proizveden za vojnog učitelja borenja, gimnastike, igara i sportova.

Krnjajić je napustio austrijsku vojsku i koncem 1905. prešao u Beograd. Postavljen je 1906. za nastavnika gimnastike u I beogradskoj gimnaziji.
Bio je član „Ispitne komisije za polaganje učiteljskih ispita iz igara i sportova”. Sem u gimnaziji radio je u Beogradskom Dušanu Silnom kao predsednik i učitelj Boračkog odseka. Od Dušana Silnog na Velikom javnom času u Beogradu 14 maja 1906. odlikovan je Diplomom i Zlatnom medaljom I reda. Otvorio je 1909. Privatnu školu za borenje, gimnastiku i igre. Poginuo je u Prvom svetskom ratu kao kapetan na čelu svoje čete. (1)

Između dva svetska rata u Jasenovcu je osnovano Sokolsko društvo. Sokolsko društvo Jasenovac na Savi iz župe Zagreb proslavilo je 1930. Dan Ujedinjenja. Posle održanih blagodarenja svo članstvo uputilo se nazad u ukrašenu sokolsku vežbaonicu. Sokoli i sokolice otpevali su državnu himnu.

Starešina Spasoje Madiraca održao je predavanje o značaju 1. decembra 1918. i o važnosti zaveta, koje je članstvo položilo. Uveče održana je akademija, koju je otvorio prosvetar Petar Vučinić, sa predavanjem, u kome je istakao važnost sokolstva, i uputio apel prisutnima, da stupaju u sokolske redove. Predavanje je propraćeno klicanjem kralju, prestolonasledniku Petru i kraljevskom domu.

Dvoje dece deklamovalo je sokolsku himnu i pesmu „Jugoslaviji”. Sokolice su izvele vežbu pod vođstvom načelnice Smiljke Sagrak. Nakon vežbe mesno pevačko društvo „Švačić”, pevalo je, pod vođstvom dirigenta Marka Franjića. Posle toga nastalo je sokolsko veselje. (2)

Sokolsko društvo Jasenovac održalo je 2 oktobra 1932. svoju prvu javnu vežbu. Pomogli su im seoska sokolska četa Crkveni Bok, Sokolsko društvo Zagreb  IV i Samobor. Za uspeh vežbe bila je zaslužna Smilja Sagrak. U 11 sati bio je doček gostiju na stanici.

Posle obeda priredili su domaćini gostima vožnju Savom i Unom. Nakon toga krenuli su na vežbalište, koje je za tu priredbu sokolima ustupila crkvena opština. Javna vežba poćela je govorom starešine Madirace. Na javnoj vežbi su se isticale posebne tačke sokolske dece društva Jasenovac “Tamo daleko” i “Rukovet” po narodnim motivima od M. Jankovića. Te tačke su bile izvedene sa tolikom elegancijom i razumevanjem narodnih pesama da su zadivile sve prisutne.

Publika je reagovala burnim pljeskom na te tačke. Izvedene su vežbe članica na ručama društava  Jasenovac,  Zagreb  IV i  Samobor, kao i župske proste vežbe. Nastupili su članovi čete  Crkveni Bok sa praškim vežbama. Najveći uspeh požnjele su članice Zagreb  IV, koje su izvele sastav  M. Jankovića “Novi smjerovi”. Posle vežbe priređena je zabava. (3)

Stvaranjem Banovine Hrvatske 1939. sokoli su bili izloženi napadima hrvatskih separatista. U časopisu Sokolskog društva Osijek „Bratstvo” istakli su : „Poznato je da smo mi uvek imali neprijatelje u redovima onih koji su smatrali da su samo oni pozvani da vaspitavaju omladinu i da tu omladinu treba ograditi kineskim zidom, … Imali smo neprijatelje i u redovima onih koji su ideju narodnog i državnog jedinstva smatrali glavnom preprekom ne njihovoj individualnosti koliko njihovim separatističkim ciljevima.

I u ovako velikim perturbacijama kakve se danas kod nas događaju najpogodnije je vreme za delovanje tih elemenata.” (4) Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. vlasti Banovine nastojale su da onemoguće proslave Dana Ujedinjenja. U ostalim delovima Jugoslavije nastavljeno je sa proslavom Dana ujedinjenja do Aprilskog rata 1941.

Uprkos svemu Sokoli su 1. decembra 1939. u Banovini Hrvatskoj proslavili Dan Ujedinjenja. Nije bilo moguće svuda organizovati proslavu, ali se ipak proslavljalo. U časopisu „Bratstvo” istakli su : „U mestima gde to nije bilo moguće usled nesređenih mesnih prilika sastali su se Sokoli u privatnom stanu, u gostionici ili u nekoj radnji pružili jedan drugome ruku i manifestvovali svoje narodno i državno jedinstvo bez velikih govora i svečanih akademija.” (5)

Sve što se dešavalo sokolima u Banovini Hrvatskoj bilo je uvod u ono što se dešavalo u NDH. Posle Aprilskog rata 1941. sokolski pokret zabranjen je i prešao je u ilegalu. Članovi, posebno starešine, proglašeni su od strane ustaša neprijateljima, pokretna i nepokretna imovina bila je zaplenjena, a pojedinci i njihove porodice proganjani i stradali u zatvorima i koncentracionim logorima.

Mnogi nisu doživeli kraj rata. Starešina Sokolske župe i Sokolskog društva Zagreb, dr Oton Gavrančić uhapšen je i mučen od ustaša. Deportovan je u logor Jasenovac. U središtu logora bio je smešten u jedan kavez od bodljikave žice i u njemu držan bez hrane i vode. Kada je umro, telo mu je bačeno u Savu.

Napomene:

1. dr. Gojko Jakovčev, „Sokolići u odbrani Beograda 1915 godine, „Oko
   Sokolovo”, br. 11-12, 1998, str.16;
2. „Sokolsko društvo Jasenovac na
   Savi”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 8.januara 1931, br. 2, str. 6;
3. „Sokolsko društvo Jasenovac”,
   „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 13. oktobra 1932, br. 41, str. 6;
4. „Šta da se radi”,
   „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1939, br. 11, str.213;
5. „1 decembar na teritoriji osječke župe”,
   „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str.233, 234;

Piše: Saša Nedeljković, član  Naučnog društva  za istoriju  zdravstvene  kulture Srbije

Vezane vijesti:

Nedeljković: Sudbina sokola u Orašcu kod Dubrovnika

List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Nedeljković: SOKOLSKO OBELEŽAVANjE DANA UJEDINjENjA