Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА

Друштва „Душан Силни” и соколи у Србиjи су пре Првог светског рата примали делегациjе хрватских сокола свираjући хрватску химну да би истакли хрватску државност  и ако jе Хрватска тада била део Аустро-Угарске Монархиjе.  У Саборноj цркви у Београду 1897. освештена jе застава Душана Силног.

Била су присутна изасланства из Хрватске, Русиjе, Чешке, Бугарске, Далмациjе и Срби из Воjводине. Делегациjа  од 22 хрватска сокола у соколском оделу са заставом и неколико излетника, коjу jе предводио подстарешина Стjепан Млинарић стигла jе 12. jуна 1897. у Београд. Хрватски соколи срдачно су дочекани на железничкоj станици. На станици jе био цео одбор „Душана Силног”.  На перону jе воjна музика свирала хрватску химну, после чега су одведени у хотел „Империjал“, где су становали бесплатно. (1) На jедном  соколсом плакату из Музеjа спорта стоjи да Београдско гимнастичко друштво „Соко” 5. априла 1908. приређуjе „Треће хрватско-словеначко соколско вече”. У програму под тачком 2, хрватску химну певало jе Академско друштво „Обилић”. Под тачком 3, др. Воjислав Рашић, потпредседник београдског „Сокола” говорио jе о хрватском и словеначком соколству. Под тачком 6, хрватску химну изводила jе воjна музика.(2)

У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уjедињења. Истакли су да jе италиjанска окупациjа  понукала  Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уjедињење Државе СХС са краљевином Србиjом. Делегати  Народног Већа стигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србиjе, стигао jе српскоj влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештаваjу, jе ли дефинитивно проведено уjедињење краљевине Србиjе и jугословенских земаља бивше Аустро-Угарске те истичу неодложну потребу тога, због уређења интернационалног положаjа Словенаца, Хрвата и Срба. Заклињемо у име читавог пучанства  Далмациjе све компетентне факторе, да без даљега оклевања и без обзира на споредна питања проведу формално и дефинитивно уjедињење свих Словенаца, Хрвата и Срба од Јадрана до Вардара у jединствену државу те да одмах створе jединствену репрезентациjу и водство”. Дана 1. децембра извршено jе Уjедињење. (3)  Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Дан Уjедињења 1. децембар.   Празник jе свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941.

Соколско друштво Дубровник прославило jе 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уjедињења. Уjутро jе била свечана заклетва чланова и чланица. Увече jе одржана свечана академиjа. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаjа и подмлатка изазвало jе бурне овациjе, нарочито тачке „Југословенска алегориjа”, ритмичке вежбе по II Мокранчевоj руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, коjе саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна jе од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића.(4)

На прослави Дана Уjедињења 1. децембра 1928. у Дубровнику учествовало jе 149 чланова Соколског друштва у Дубровнику са музиком. Соколи су заjедно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Воjном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио jе Соко ловор-виjенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-виjенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало jе : „Милошу Маржану. Обjешеном 24.9.1914. од крволочне Аустриjе. Постави Соколско Друштво 1928”. (5)

Приликом прославе дана Уjедињења 30. новембра 1930.  била jе  илуминациjа  Херцег Новог, а соколи су са своjом музиком продефиловали градом. Уjутро на Дан Уjедињења скупили су се сви соколи Херцег Новог у соколском дому, одакле су у поворци са музиком кренули у сусрет соколским четама ван града. Једна за другом стизале су соколске чете са заставама. Поворка jе кренула кроз  град до цркве Св. Јеронима, где су соколи присуствовали благодарењу у католичкоj и православноj цркви. После благодарења дефиловала jе воjска и   соколске чете пред Народним домом. Управни одбор соколског друштва Херцег Нови са  старешинством соколских чета одржао jе свечану седницу. На свечаноj седници староста поздравио jе соколске чете и честитао им на успеху, а затим прочитао депешу бана Зетске бановине : “Соколском друштву и соколским четама, чуварима нашег Јадрана, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво ! – Смиљанић.” Присутни су одушевљено клицали. После положеног завета био jе испраћаj сеоских чета. У Соколском дому одржана jе свечана академиjа. О значаjу Дана Уjедињења говорио jе староста Јово Секуловић. Публика jе била одушевљена вежбама женског и мушког подмлатка,  женског и мушког нараштаjа, као и  женских и мушких чланова. (6)

Соколско друштво Београд III jе било на териториjи Београда  у коме су живели   радници и занатлиjе. Приредило jе поводом Дана Уjедињења свечану академиjу 1930. После поздравног говора старешине свирао jе оркестар соколског друштва, коjи jе поjедине тачке морао поновити. Чланови оркестра били су радници, коjи су вежбали после напорног рада. Следиле су  вежбе свих категориjа чланства.  Академиjу су посетили старешине и чланови Соколског друштва Београд II. Старешина и начелници са jош неколико чланова управе и 30 чланова и чланица дошли су да увеличаjу свечаност. (7)

У Котору jе соколска прослава Дана Уjедињења почела у предвечерjе пуцањем прангиjа и поворком по Котору коjи jе био свечано искићен и осветљен. Општинска управа и соколи издали су своj  проглас. Поворку jе предводила соколска фанфара, за њом су ступале све категориjе са управним одбором, затим Грађанска музика, начелник града, све  школе и маса народа. Ђаци и соколи носили су лампионе. Пред среским начелством одржао jе говор старешина проф. Марчић, па срески начелник др. Стричевић. Омладина jе клицала краљу, Југославиjи и соколству. Позоришна секциjа соколског друштва  приказала jе драму “Тамо далеко” пред пуном кућом. На Дан Уjедињења окупиле су се соколске категориjе у соколани, одакле су корпоративно пошли на благодарење у католичку, па у православну цркву. После тога соколи су дефиловали на обали. На свечаноj седници у соколани сем сокола присуствовали су сви представници власти и месних друштава, општински већници, и мноштво народа. Старешина проф. Марчић отворио jе седницу подсећаjући на важност  Дана уjедињења и циљеве соколства. На седници мртвим заслужним члановима одата jе почаст. Прочитани су телеграми, међу коjима и бана Смиљанића : “Соколском друштву, чувару мртве страже на плавом Јадрану, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво! — бан Смиљанић”. Двораном се заорило “Живио бан”. Подстарешина Лазар Чучак говорио jе о значењу 1. децембра. Споменуо jе и заробљену браћу, коjима нека буде оваj дан звезда боље будућности. Соколски циљ jе био да jедан дан одjекне од Урала до Балтика : Хеj Словени! Тражио jе од присутних да се закуну да ће  и задњу кап крви дати за  Југославиjу. Говор jе био бурно поздрављен, а музика jе отсвирала државну химну. После тога извршен jе прелаз из подмлатка у нараштаj, и из нараштаjа у чланство. Предате су плакете нараштаjу, коjи jе учествовао на слету у Београду, а затим су чланови положили соколски завет. После певања  „Хеj Словени”, седница jе завршена. Увече jе одржана свечана академиjа. На академиjи члан сокола Бендиш jе рецитовао Ганглову песму „Први децембар”, а  соколица С. Радонић песму „Ширите Љубав”. Публика jе извођаче поздравила бурним пљескањем. После академиjе био jе плес. (8)

У Тивту уочи празника 1930. приређена jе у месту уздуж обале и по брдима илуминациjа. Соколи и грађанство, на челу са месном музиком, приредили су поворку са бакљама и ватрометом, певаjући националне песме и кличући краљу и Југославиjи. На Дан Уjедињења служио jе благодарење месни жупник дон Грациjа  Вуjовић у жупноj цркви, где су били соколи у одорама са чланством, представници офириског кора морнарице, државних надлештва, грађанство одред морнара под оружjем. После благодарења одржана jе у „Дому Јадранске Страже” свечана седница, коjоj jе председавао соколски старешина Стоjановић. О Југословенству jе предавао Милошевић из Котора, коjи jе зато дошао у Тиват. Чланови сокола су положили завет. Свечаноj седници  присуствовали су заступник команданта места поручник боjног брода Иво Бакотић, општински начелник Антун Вуксановић, представници државних надлештва  и осталих институциjа. У вече  jе одржана академиjа, коjу jе отворио старешина соколског друштва Стоjановић поздравним говором и кратким приказом историjе соколства. Одржане су вежбе подмладка и нараштаjаца. Академиjи jе присуствовао  већи броj виших и нижих официра морнарице. После академиjе почела jе игранка уз месну музику “Просветног друштва”. (9)

У Бару Дан Уjедињења 1931. прослављен jе уз опште одушевљење грађана. Изjутра одржано jе благодарење, затим jе пред зградом барске гимназиjе формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства коjа jе продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангиjа. Поворка jе била бурно поздрављена. У дворани барске гимназиjе одржана jе  соколска свечана  седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници jе отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала jе музика друштва „Братимство” композициjе свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштаj, а нараштаjа у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи, грађанство, учитељи на течаjу, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, коjа jе прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена jе свечана академиjа у Соколани. Академиjу jе припремио Крсто Груjичић, вођа течаjа код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице коjи су се налазили на похађању друштвеног течаjа у Бару. (10)

За прославу 1 децембра 1937. Дубровник jе био искићен заставама. Прославио jе Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла jе град и предграђе Пиле. Било jе много омладине. Поворка jе завршила пред Краљевим Двором, где jе био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва jе говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник jе био Анте Анић, конзул у пензиjи. На сам Дан Ослобођења уjутро су мjесне музике обишле градом свираjући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мjесним црквама благодарења, а после њих воjска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана jе у Дому сокола свечана конференциjа, на коjоj jе присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Раjачић рецитовао jе jедну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило jе свечано соколску заклетву. На краjу jе отпевано “Хеj Славени”. Увече jе била забава у Официрском Дому. (11)

Дан Уjедињења у Цавтату 1937. прослављен jе свечано. У цркви св. Николе жупник jе одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим одржана jе свечана седница у Соколани. У вече приредило jе соколско друштво у своjоj дворани академиjу. Дилетанти соколске секциjе одиграли су Нушићев „Свет”. Публику jе забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму jе била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитациjом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ….”.(12)

После стварања Бановине Хрватске  1939. власти Бановине настоjале су да онемогуће прославе Дана Уjедињења. У осталим деловима Југославиjе настављено jе са прославом Дана уjедињења. Поводом забране прославе Дана Уjедињења 1 децембра 1939. у листу „Дубровник” jе обjављен чланак коjи jе потписан са Цавтатска омладина и у коме се истиче: „ … Цавтат се давно потпуно одгоjио у духу народног jединства, и под девизом: ,,Брат jе мио коjе вjере био” ниjе никада разликовао православца од католика, … Ради тога свог вjеровања, jош под мрском Аустриjом тешко jе страдао изгнанством, таоштвом, мучеништвом у утамничењу, невољама у дезертерству и осталим многоброjним малтретирањима, коjа су црножуте авети искаљивале на многим патриотима нашега родољубивог мjеста. … Али Југославиjа, … остати ће вjечно чиста и сjаjна као сунце, … А Ти, стара наша маjко, Србиjо као некоћ када су тебе ради очеви наши, браћа и сестре наше у изгнанству, у тамницама и прогонству, у мукама и патњама своj дух челичили; као онда, када су у Теби сва слободарска уздања била, обраћа се Цавтат твоj и моли те и преклиње : Устаj Србине, сложи се, не клони – правда те зове, на ово наше сиње Јадранско море! “. (13)  О свему што се дешавало у Бановини Хрватскоj соколи су обавештавали „Соколски гласник”, лист Савеза Сокола краљевине Jугославиjе. У чланку „Казне и денунциjациjе” обjављеном у Соколском гласнику истиче се : „Пишу нам из Цавтата : Среско начелништво у Дубровнику jе, 6. марта, казнило са по 120 динара чланове овдашњег соколског друштва: Миљана Влатка, Матића Франу, Кушеља Перу, Кварантото Ива и Леле Антуна, зато што су, на празник Првог децембра, кад им jе била забрањена прослава Дана уjедињења, излазећи из соколане певали песме „Југославиjа”, „Полети сиви Соколе” и „Хеj трубачу”. То певање jе у одлуци квалификовано, као „изазивање и нарушавање ноћног мира”, а денунцирани су били од стране чланова „Хрватске заштите”. (14)

Соколи у Србиjи су пре Првог светског рата примали делегациjе хрватских сокола свираjући хрватску химну да би истакли хрватску државност  и ако jе Хрватска тада била део Аустро-Угарске Монархиjе. Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Дан Уjедињења 1. децембар.  Празник jе свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941. На териториjи новосноване Бановине Хрватске бановинске власти су настоjале да спрече прославе Дана Уjедињења. У осталим деловима Југославиjе настављено jе са прославом Дана Уjедињења.

Напомене :

1. Л. Цар, „Повиjест „Хрватскога сокола” у Загребу”, „Сокол”, Загреб, 15.ожуjка 1905, бр. 3, стр. 37;

2. Брана Радовић,  „Ми и Хрвати”, Политика, 1. новембар 2013, стр. 14;

3. Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog i sokolskog”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11. децембар 1930, бр. 31, стр. 1

4. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 51, 66, 67;

5. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;

6. Ј.Ђ. „Соколско друштво Херцег Нови”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. jануара 1931. бр. 1, стр. 7;

7. „Академиjа соколског друштва  Београд III”, „Соколски гласник”, Љубљана, бр. 31, стр. 5;

8. „Соколско друштво Котор”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. jануара 1931. бр. 1, стр. 6;

9. „Соколско друштво Тиват”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 8 jануара 1931,  бр. 2, стр. 3;

10.  „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. децембра 1931, бр. 53, стр.3;

11. „1 децембра”, ,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;

12. „Дан Уjедињења”, „Дубровник”,  Дубровник, 11. Децембар 1937, бр.46, стр. 3,4;

13. „Цавтат о дану Уjедињења”,  „Дубровник”, Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр.4;

14. „Казне и денунциjациjе”, „Соколски гласник”, Београд, 22 март 1940,  бр. 12, Год. XI,  стр. 5;

Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе