СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова.

Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи.
Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у Првом светском рату као капетан на челу своjе чете. (1)

Између два светска рата у Јасеновцу jе основано Соколско друштво. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило jе 1930. Дан Уjедињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну.

Старешина Спасоjе Мадираца одржао jе предавање о значаjу 1. децембра 1918. и о важности завета, коjе jе чланство положило. Увече одржана jе академиjа, коjу jе отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме jе истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступаjу у соколске редове. Предавање jе пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому.

Двоjе деце декламовало jе соколску химну и песму „Југославиjи”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Швачић”, певало jе, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало jе соколско весеље. (2)

Соколско друштво Јасеновац одржало jе 2 октобра 1932. своjу прву jавну вежбу. Помогли су им сеоска соколска чета Црквени Бок, Соколско друштво Загреб  IV и Самобор. За успех вежбе била jе заслужна Смиља Саграк. У 11 сати био jе дочек гостиjу на станици.

После обеда приредили су домаћини гостима вожњу Савом и Уном. Након тога кренули су на вежбалиште, коjе jе за ту приредбу соколима уступила црквена општина. Јавна вежба поћела jе говором старешине Мадираце. На jавноj вежби су се истицале посебне тачке соколске деце друштва Јасеновац “Тамо далеко” и “Руковет” по народним мотивима од М. Јанковића. Те тачке су биле изведене са толиком елеганциjом и разумевањем народних песама да су задивиле све присутне.

Публика jе реаговала бурним пљеском на те тачке. Изведене су вежбе чланица на ручама друштава  Јасеновац,  Загреб  IV и  Самобор, као и жупске просте вежбе. Наступили су чланови чете  Црквени Бок са прашким вежбама. Наjвећи успех пожњеле су чланице Загреб  IV, коjе су извеле састав  М. Јанковића “Нови смjерови”. После вежбе приређена jе забава. (3)

Стварањем Бановине Хрватске 1939. соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. У часопису Соколског друштва Осиjек „Братство” истакли су : „Познато jе да смо ми увек имали неприjатеље у редовима оних коjи су сматрали да су само они позвани да васпитаваjу омладину и да ту омладину треба оградити кинеским зидом, … Имали смо неприjатеље и у редовима оних коjи су идеjу народног и државног jединства сматрали главном препреком не њиховоj индивидуалности колико њиховим сепаратистичким циљевима.

И у овако великим пертурбациjама какве се данас код нас догађаjу наjпогодниjе jе време за деловање тих елемената.” (4) После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настоjале су да онемогуће прославе Дана Уjедињења. У осталим деловима Југославиjе настављено jе са прославом Дана уjедињења до Априлског рата 1941.

Упркос свему Соколи су 1. децембра 1939. у Бановини Хрватскоj прославили Дан Уjедињења. Ниjе било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су : „У местима где то ниjе било могуће услед несређених месних прилика састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некоj радњи пружили jедан другоме руку и манифествовали своjе народно и државно jединство без великих говора и свечаних академиjа.” (5)

Све што се дешавало соколима у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се дешавало у НДХ. После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен jе и прешао jе у илегалу. Чланови, посебно старешине, проглашени су од стране усташа неприjатељима, покретна и непокретна имовина била jе заплењена, а поjединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима.

Многи нису доживели краj рата. Старешина Соколске жупе и Соколског друштва Загреб, др Отон Гавранчић ухапшен jе и мучен од усташа. Депортован jе у логор Јасеновац. У средишту логора био jе смештен у jедан кавез од бодљикаве жице и у њему држан без хране и воде. Када jе умро, тело му jе бачено у Саву.

Напомене:

1. др. Гоjко Јаковчев, „Соколићи у одбрани Београда 1915 године, „Око
   Соколово”, бр. 11-12, 1998, стр.16;
2. „Соколско друштво Јасеновац на
   Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8.jануара 1931, бр. 2, стр. 6;
3. „Соколско друштво Јасеновац”,
   „Соколски гласник”, Љубљана, 13. октобра 1932, бр. 41, стр. 6;
4. „Шта да се ради”,
   „Братство”, Осиjек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.213;
5. „1 децембар на териториjи осjечке жупе”,
   „Братство”, Осиjек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр.233, 234;

Пише: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за историjу  здравствене  културе Србиjе

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА