Samo koji sat po izvršenju smrtne kazne nad Stevanom Filipovićem, odnosno posle njegovog vešanja u centru Valjeva, na izlogu obližnje poznate fotografske radnje „Kosara“ (vlasništvo Milke Antić, po kojoj će radnja kasnije dobiti ime „Foto Milka“) pojavilo se desetak fotografija koje su upečatljivo dočarale taj čin i posebno herojsko držanje obešenog.
Među njima je bila i ta najupečatljivija slika Filipovića sa omčom oko vrata i visoko podignutim rukama i stisnutim pesnicama. Ta fotografija će vremenom postati ikona, simbol antifašizma i jedno od najpotresnijih i najupečatljivijih svedočanstvava iz Drugog svetskog rata, kojem se i danas klanja i divi ceo slobodi privrženi i ratu suprotstavljeni svet.
Upad u foto-radnju
Začas se stvorila gužva pred radnjom, ljudi su želeli da kupe i sačuvaju za uspomenu to svedočanstvo, a jedna od fotografija na čijoj su poleđini bile zapisane i predsmrtne poruke i pokliči Stevana Filipovića, pored ostalog, dospela je tog popodneva i u nemačko-četnički zatvor u Valjevu u kome su još neki njegovi saborci i sapatnici čekali da ih stigne njegova sudbina.
Sve to nije promaklo ni pažnji žandarmerijskih žbira i špijuna, a po svoj prilici ni nemačkim agentima obližnje komande. Bilo kako bilo, čim su shvatili o čemu se radi, žandarmi su, verovatno po naredbi Nemaca, upali u foto-radnju, zaplenili sve fotografije i film s kojeg su kopirane, ali i pohapsili sve zaposlene da provere ko je i iz kojih razloga snimio vešanje Filipovića. Krenuli su i u potragu za onima koji su u međuvremenu već uspeli da dođu do fotografija (po nekim podacima, bilo je više različitih snimaka napravljenih tokom sprovođenja valjevskim ulicama, a postoji i snimak obešenog Filipovića), pokušavajući tako da zatru svaki trag, očigledno svesni da im je taj sićušni momak predsmrtnim držanjem na gubilištu napravio veliku i nepopravljivu štetu. Nemci će od tada ukinuti smrtne kazne vešanjem u celoj Srbiji i na okupiranim prostorima kao i pravo osuđenih na poslednju predsmrtnu želju jer su shvatili da ovaj narod ne zna za strah, da je neustrašiv i kad mu je omča na vratu.
Kad se ta legendarna fotografija Stevana Filipovića, dve i po godine kasnije, 4. novembra 1944. godine, pojavila na prvoj strani „Politike“, obnovljene u tek oslobođenom Beogradu, svet je saznao kako umiru oni koji „iskreno i strasno ljube istinu, slobodu i otadžbinu“ – kako je umro Stjepan – Stevan – Stevo Filipović.
Fotografiju je tadašonjoj redakciji „Politike“ ili nekome iz novouspostavljene vlasti u Beogradu, izgleda, dostavio dr Branko Kesler, poznati valjevski zubar. On je ispričao da je kod njega tog 22. maja 1942. godine popodne došao jedan nemački oficir, koji je po prilici stanovao tu negde u blizini i bio i njegov pacijent. On mu je pokazao pregršt zaplenjenih fotografija sa vešanja Stevana Filipovića. Jednu, koja je slučajno pala sa stola, Kesler je besprimetno, da Nemac ne opazi, gurnuo nogom pod tepih, a posle je sklonio i pomno čuvao.
Kasnije će se pokazati da su tu fotografiju sačuvali još neki Valjevci, a po nekim podacima dve su nađene i u zaplenjenoj nemačkoj arhivi, od kojih je jedna bila u dosijeu Stevana Filipovića nađenom u sedištu Gestapoa u Beogradu. Tajna njenog autora je ipak ostala sve do pre šest godina, odnosno do pojave knjige „Stevan Filipović – istina o istorijskoj fotografiji“ Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i njenog muža Radivoja Davidovića, koji su neporecivo rešili tu zagonetku.
Pošao stopama brata
I drugi brat Stevana Filipovića, Nikola, pošao je bratovljevim stopama. Kao borac Kragujevačkog partizanskog odreda, dospeo je 22. decembra 1941. godine u Rudo, u prvi stroj slavne Prve proleterske brigade, a poginuo je u epopeji Sutjeske, maja 1943. na Zelengori.
Leteća reporterka
Fotografiju je snimila sedamnaestogišnja Slobodanka Vasić, šegrt, leteći reporter foto-radnje „Kosara“. Ona je prisustvovala vešanju Filipovića i iz prikrajka napravila istorijske snimke, nesvesna kakvu stranicu istorije antifašizma piše. Niko, očigledno, iz mase nije obraćao pažnju na mladu devojku – bilo je, po nekim procenama, prisutno oko tri hiljade, pretežno silom okupljenog naroda – koja je požurila u radnju da razvije film čim se Filipovićevo telo zanjihalo na vešalima. Kad je sa ostalima i ona dospela u zatvor, branila se da joj je cilj bio samo da zaradi koji dinar jer je računala da će fotografije zanimati rodbinu i prijatelje obešenog, sve one koji su prisustvovali tom činu.
Potera za autorom
Slobodanka Vasiće je preživela rat i tek 1984. godine u „Glasu Vračara“ je objavljeno njeno kazivanje kako je snimila tu fotografiju. Za to, međutim, nije imala nikakvih tvrdih dokaza, sem priča pojedinih tada još živih očevidaca vešanja Steva Filipovića da je tog dana samo ona tu viđena s foto-aparatom u rukama, a sve je u sumnju dovela njena gazdarica i vlasnica radnje Milka Antić, koja je prvo tvrdila da je ona autor, a potom da je fotografiju snimio njen tada četrnaestogodišnji sin Bata i to sa ramena svoga oca.
Slobodanka Vasić, nažalost, nije dočekala pojavu knjige bračnog para Davidović (za tu knjigu su, inače, dobili nagradu „Dragojlo Dudić“ boračke organizacije Srbije) – nije dočekala satisfakciju i zasluženo priznanje za autorstvo jedne od najpoznatijih fotografija na svetu.
Da bi nepobitno utvrdili ko je autor legendarne fotografije, Davidovići su angažovali profesora Đorđa Odavića sa Akademije umetnosti u Novom Sadu da izvrši ekspertizu. Analizirajući perspektivu iz koje je fotografija snimljena, on je zaključio da taj snimak nije mogao napraviti mladić sa ramena svog, oko 180 santimetara visokog oca, tim pre što je i sam Stevan Filipović bio visok samo oko 160 santimetara. Stoga je, po njegovom mišljenju, potpuno realan zaključak da je taj snimak mogao napraviti samo neko „sa zemlje“, sa visine koja potpuno odgovara visini tada sedamnaestogodišnje Slobodanke Vasić.
Autor: B. Simović
Sutra – Simbol prkosa sili i smrti (9): Nehru kleknuo pred Stevanom
Izvor: Vesti online
Vezane vijesti:
Simbol prkosa sili i smrti (1): Dželati su pred njima drhtali
Simbol prkosa sili i smrti (2): Poslednji osmeh na snimku
Simbol prkosa sili i smrti (3): Fotografije kriju ubice
Simbol prkosa sili i smrti (4): Moj stric je bio Jugosloven
Simbol prkosa sili i smrti (5): Kuća sa šest spomenica
Simbol prkosa sili i smrti (6): Namakao sebi omču na vrat
Simbol prkosa sili i smrti (7): Vešanje na godišnjicu otpora