arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kerestinec.jpg

Усташки логор Керестинец: Стравични детаљи мучења Срба изашли на видело

Стравични  детаљи мучења затвореника у Керестинцу деведесетих година прошлог века могли су се у понедељак уjутро чути на суђењу бившем заповеднику тог затвора Стjепану Кларићу и четворици чувара. Жртве мучења, жене коjе су биле заточене у Керестинцу, казале су да су их чувари стално силовали, тукли и злостављали. Сишчанка Раjка Маjкић доведена jе у Керестинец заjедно са супругом и потврдила jе на суду да jе двадесетак пута била силована. Све jе наређивао човек кога су звали Доктор, иако са медицином ниjе имао везе. Реч jе о ниском човеку са наочарима, коjи jе био у воjноj униформи и давао наређења о мучењу затвореника. Све се одвиjало у црноj соби, где су

pjevacko-drustvo-pile-sa-hotelom-Imperijal.jpg

Национални рад Српског пјевачког друштва „Слога“ у Дубровнику од 1874. до 1947. године

Дубровачко српско пjевачко друштво „Слога“ основано jе 1874. у Дубровнику. Радило jе у репрезентативноj дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1).  Друштво  jе славило св. Саву. У српском пjевачком друштву „Слога“ одржана jе почетком 1904. покладна забава на коjоj jе певао друштвени хор и свирао тамбурашки збор Дубровачког Радничког Друштва. На забави jе уредник „Дубровника” Антун Фабрис прикупљао прилоге за пострадале Русе у Руско-jапанском рату 1904. (2)  Просветно-привредно друштво ,,Српска зора” помагало  jе  пре Првог светског рата рад  српских  певачких   друштава на Приморjу : „Јединства“ у  Котору, „Бранка“ у  Задру, „Србадиjе“ у  Шибенику  и „Слоге“ у Дубровнику. „Слога“ jе 1924. заjедно са Дубровачким

Дејтон

Последње сведочење (12): Србија мора да умре

За страдање и сатанизацију Србије, за покушаје да се Србима и њему као председнику и у најновије време припишу сва зла на Балкану, Слободан Милошевић је најдиректније оптужио Немачку у којој дуго тиња мржња и жеља за осветом том прскосном и непокорном балканском народу, држави која је вазда стајала као кост у грлу и сметња немачким империјалистичким плановима и циљевима. Поткрепљивање те своје тврдње почео је од Фридриха Наумана, старог немачког теоретичара који је у својој књизи „Средња Европа“ осликао велику Немачку окружену, како је он то квалификовао, „трабантским државицама“ које би биле у потпуној зависности од велике и моћне немачке државе: „Србију Науман не помиње као ‘трабантску државу’- каже Милошевић –

oslobodilackiratovi.jpg

Антоније Ђурић: Подсећање на стогодишњицу српских отаџбинских ратова

Нико се ниjе тако лако, безболно, jедноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, своjих предака, дедова и очева, своjе културе и историjске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од jасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и маjке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље. Ако jе у нама остало jош мало поштења, загледаjмо се, бар за тренутак, у –

barilovic1.jpg

Некажњени злочини на Кордуну

Деветеро, а можда и више становника опћине Бариловић недалеко Дуге Ресе, коjи су остали за вриjеме “Олуjе” у своjим домовима, у селима Доњи Скрад, Мали и Велики Козинац те у Косиjерском Селу, у њима су били убиjени. Премда све надлежне државне институциjе знаjу за те случаjеве, досад ништа ниjе учињено – жртве нису ексхумиране, идентифициране и достоjно сахрањене, нити су починитељи идентифицирани, ухапшени и санкционирани. Колико jе познато, то jе подручjе било зона одговорности jедне дугорешке jединице ХВ-а, па би се, уз мало добре воље, таj злочин врло лако могао риjешити. На 373. страници књиге “Основни извjештаj о кршењу људских права у Републици Хрватскоj у 1996. години”, што jу jе 1997. издао Хрватски хелсиншки одбор

slobodan_milosevic_01.jpg

Последње сведочење (1): Дајте милијарду и ваш је

„Вести“ обjављуjу последња, тек изашла сведочанства jугословенског председника коjа расплићу многе загонетке и недоумице из крваве завршнице 20. века на Балкану У Београду jе представљена новообjављена књига Слободана Милошевића под насловом „Оптужуjем“. Издавач, Удружење грађана „Слобода“, односно приређивачи Милорад М. Радевић, Мариjа Милошевић, Горан Триван и професор др Урош Шуваковић, сабрали су у корице многе познате, али и мање познате или сасвим непознате беседе и изjаве Слободана Милошевића коjе jе изговорио у судници Хашког трибунала, као и оне коjе му нису допустили да их изговори. То jе, како вели Милошевићева ћерка Мариjа, убитачна оптужба против оних коjи су разорили Југославиjу плански и насилно, ратних хушкача и њихових помагача, разних злонамерних

pupovac.jpg

Пуповац: Јосиповић ме напада јер нећу да славим „Олују“

АУТОР: МИЛОШ МИТРОВИЋ Београд, Загреб – Очекуjемо да предсjедник заустави своjу политичко-медиjску кампању производње алтернативне политике Срба у Хрватскоj, непризнавања изабраних представника Срба од опћина до Сабора и изабране српске самоуправе у Хрватскоj под изликом бриге за плурализам међу Србима – каже у разговору за Данас Милорад Пуповац, председник Српског народног виjећа (СНВ) и посланик Самосталне демократске српске странке у Хрватском сабору. Текст (последњи у низу) у недељнику Новости, коjи издаjе СНВ,у коjем jе председник Хрватске Иво Јосиповић, поред осталог, прозван због залагања да фирма Емпорион његовог приjатеља Марка Воjковића без тендера добиjе посао убирања накнада за музичка ауторска права и тиме оствари велику добит био jе повод за жестоке

ivo-milorad.jpg

Изјава за јавност представника организација и изабраних представника

Поводом писма предсjедника Републике Хрватске, Иве Јосиповића, обjављенога у тjеднику „Новости“ од 16. 8. 2012. године, ми представници водећих организациjа и изабрани представници српске заjеднице у Републици Хрватскоj изражавамо своjе дубоко изненађење и забринутост особним нападом предсjедника републике на Милорада Пуповца, предсjедника СНВ-а, потпредсjедника СДСС-а и заступника у Хрватском сабору. Ми представници водећих организациjа српске заjеднице и изабрани представници Срба у опћинама, градовима, жупаниjама и сабору Републике Хрватске сматрамо да jе риjеч о потезу коjи ниjе у складу с демократским поимањем уставне улоге предсjедника Републике, нити са правилима парламентарне демокрациjе. Таj потез подиже тензиjе у ионако крхким међунационалним односима у друштву, насупрот парламентарноj и стварноj улози СДСС-а, СНВ-а и осталих српских организациjа, коjе раде

klecka.jpg

Одржани парастос и комеморација жртвама усташког геноцида испод Клека – Клечка јама

У недjељу, 12. коловоза 2012.год., одржани су парастос и комеморациjа жртвама усташког геноцида подно Клека – Клечка jама. Организатор комеморациjе jе Виjеће српске националне мањине за подручjе града Огулина.   Парастос жртвама предводили су парох огулински, протоjереj Милан Симић и дрежнички, протоjереj Милош Орељ. Комеморациjу жртвама у име организатора, ВСНМ-а, водио jе Синиша Љубоjевић. Комеморациjи и парастосу присуствовали су Јосип Бољковац, потпредсjедник СНВ-а Саша Милошевић, предсjедник СКД-а Просвjета Чедомир Вишњић, предсjедник ВСНМ-а за подручjе града Огулина Невен Ивошевић, Предсjедник Удруге „Јадовно 1941. године“ Душан Басташић из Бања Луке, конзулица Републике Србиjе у Риjеци Мирjана Миленковић те представници Удруга антифашиста Огулина, Карловца и Карловачке жупаниjе. У свом обраћању, Синиша Љубоjевић се захвалио присутнима што

beli-dvor.jpg

Дража сахрањен иза Белог двора?

Српска народна одбрана из Америке тражи од нових власти да пронађу Михаиловићев гроб. Самарџић: Нови сведоци потврђуjу да jе генерал стрељан и сахрањен у парку иза Белог двора. Генерал све време чуван у подземном склоништу СРПСКА народна одбрана, наjстариjа национална организациjа Срба у САД, поднеће захтев новоj влади Србиjе да обави ексхумациjу посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, наjавио jе Славко Пановић, председник овог удружења. Он подсећа да jе СНО jош 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи. – Награда ће бити исплаћена после извршених ДНК анализа званичних медицинских институциjа – каже Пановић. У СНО сумњаjу у озбиљност рада Државне комисиjе

koridor_karta-01.jpg

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део

Да ниjе било операциjе Коридор не би било ни данашње Републике Српске. Познато jе да у историjи српског народа, а нарочито у оноj воjноj има много славних тренутака и победа коjе су наш народ учиниле великим, иако jе он по броjности популациjе jедан од мањих народа. Сигурно се у славну историjу нашег народа може уписати и операциjа Коридор, операциjа коjа jе у нашем народу позната и као – битка за пут живота. О Видовдану 1992. године, Воjска Републике Српске (ВРС) jе окончала, како су записали хроничари и стратези, наjбриљантниjу операциjу у току последњег рата у Босни и Херцеговини (БиХ). Пробиjање „коридора“ кроз Посавину била jе битка над биткама, коjом jе после

razarac_dubrovnik.jpg

ОБЛАСНИ ОДБОР ЈАДРАНСКЕ СТРАЖЕ У ДУБРОВНИКУ

Јадранска стража основана jе 1922. Друштвени знак био jе буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1). У Дому Јадранске страже у Тивту Јадранска стража одржала jе 22.марта 1931. своjу скупштину. Таjник Блажо Ђуровић обраћаjући се омладини истакао jе: „ од тебе омладино, узданицо наша, сви ми очекуjемо остварење своjих снова, … а особито наша браћа и сестре коjи данас чаме у ропству туђина, гледаjу у тебе и чекаjу да им ти наjавиш зору нових дана, ускрснуће своjе.“ Идеал Јадранске страже био jе „Све за Јадран, а Јадран ни за што.“ (2). Делегациjа Јс. из Трпња посетила jе национално село Горњу Врућицу. Од 240 становника учланило се 30 лица, т.j.

Бој на Косову

Видовдан као српска судбина

Кроз векове 28. jун jе био важан, често и кобан датум за Србе, поставши саставни део колективне свести народа. Од Косовског боjа, атентата у Сараjеву, стварања Југославиjе, па до успона и пада Милошевића Видовдан jе за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Косовског боjа, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан jе остао дубоко усађен у свест народа. Зато се и уочи овогодишње прославе у Грачаници не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила 28. jуна (15. jун по jулиjанском календару). – Видовдан jе главна патриотска и духовна компонента српског народа, коjа jе додуше доживела замах

Додикова подвала Јавном сервису европске Србије

После дуго година, у коjима jе владало правило да се о геноциду над Србима и уопште страдањима тог народа не сме говорити jавно, да се други народи не би узнемиравали и вређали, готово шокантно jе деловао директан пренос на „РТС“-у Свечане академиjе одржане поводом 70 година од страдања Срба на Козари Морало jе, изгледа, да прође скоро 12 година, па да државна телевизиjа Србиjе, „РТС“, први пут после „октобарске револуциjе“ пусти пред камере, у живом програму, некога ко ће проговорити о српским жртвама, убиjању Срба. У досовско-демократскоj Србиjи то jе било строго забрањено, ретроградно, штетно на европском путу, опасно за односе у Региону. Шта би Загреб на то рекао? А онда jе у Народном

srebrenica-projekt.jpg

Извештај са предавања о масакру у Сребреници

У организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, 25. jуна 2012, у просториjама Задужбине Здравка В. Гоjковића одржано jе предавање Стефана Каргановића о дешавањима у Сребреници и околини током Грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992—1995). Повод за одржавање предавања jе наjављено обjављивање књиге Сребреница: Фалсификовање историjе. Ову књигу коиздавачки издаjу недељник Печат и Историjски проjекат Сребреница а њену окосницу чине текстови излагања са округлог стола о масакру у Сребреници одржаног у Руском дому у Београду априла 2012. године. Предавању jе присуствовало четрдесетак посетилаца и с обзиром на капацитете сале можемо рећи да jе било добро посећено. После уводне речи уследило jе излагање Стефана Каргановића, оснивача и председника холандске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.