Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Vidovdan kao srpska sudbina

Datum objave: subota, 14 jula, 2012
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+
Boj na Kosovu
Boj na Kosovu

Kroz vekove 28. jun je bio važan, često i koban datum za Srbe, postavši sastavni deo kolektivne svesti naroda. Od Kosovskog boja, atentata u Sarajevu, stvaranja Jugoslavije, pa do uspona i pada Miloševića

Vidovdan je za Srbe poseban dan, datum mitskih razmera, sinonim za velika stradanja, ali i pobede i nacionalna nadahnuća. Od Kosovskog boja, preko Prvog svetskog rata, do danas, Vidovdan je ostao duboko usađen u svest naroda.

Zato se i uoči ovogodišnje proslave u Gračanici ne može zaboraviti činjenica da se sudbina Srba vekovima određivala, lomila 28. juna (15. jun po julijanskom kalendaru).

– Vidovdan je glavna patriotska i duhovna komponenta srpskog naroda, koja je doduše doživela zamah tek u 19. veku sa nastankom nove nacionalne svesti. U istoriji Evrope nije bilo mnogo tako spektakularnih bitaka kao što je Kosovski boj, u kojem su poginula oba vladara. Takav događaj je bio predodređen da postane mit. To što su se kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrali i mnogi drugi događaji, samo je pojačalo mit o Vidovdanu – objašnjava istoričar Predrag Marković.

Evo nekih najznačajnijih događaja koji su se desili na ovaj dan:

KOSOVSKI BOJ (1389): Nijedan drugi događaj ne simbolizuje srpsku istoriju kao bitka na Kosovu. Kroz vekove, ona prati Srbe kroz priče o herojstvu, žrtvovanju, opredeljenju za carstvo nebesko umesto carstva zemaljskog, o porazu iz koga smo se duhovno uzdigli. Stradanje srpskih boraca na Kosovu je poistovećeno sa Hristovim stradanjem i osnovnim idejama hrišćanske vere.

– U ovakvoj interpretaciji veliku ulogu je imala crkva. Knez Lazar je bio njen darodavac, zaštitnik i miljenik, pa je Kosovski boj glorifikovan, dok je Marička bitka, iako istorijski značajnija, ostala u drugom planu. Jedan od razloga je i lokacija bitke, jer je Kosovo imalo mnogo veći značaj za Srbe – objašnjava istoričar Čedomir Antić.

KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881): U zamenu za potpunu ekonomsku i spoljnopolitičku potčinjenost Beču, srpska država i dinastija Obrenovića su kao kraljevina dobile međunarodno priznatu nezavisnost. Bila je to samo najava mnogih prelomnih tačaka, kada je Srbija morala da bira između Istoka i Zapada.

– Ne bi bilo dobro da današnja politička elita mora da donosi tako teške odluke, odnosno da dođe u situaciju u kojoj su tada bili Obrenovići, s obzirom na to da je konvencija sa Austrougarskom predstavljala jednu vrstu kapitulacije – kaže Predrag Marković.

BALKANSKI RAT (1913): Samo nekoliko časova po okončanju vidovdanskog praznovanja 28. juna, Bugari su izveli napad na Bregalnici, što je bio uvod u Drugi balkanski rat.

PRINCIP UBIJA FERDINANDA (1914): Dolazak austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevo na Vidovdan trebalo je da ponizi i disciplinuje neposlušne Srbe u carevini. Ipak, na krilima kosovskog mita o žrtvovanju, Gavrilo Princip je ubio Ferdinanda. Usledilo je novo veliko srpsko stradanje, ali i nacionalno uzdignuće, u koje su verovale sve generacije od 1389. godine.

VERSAJSKI SPORAZUM SA NEMAČKOM (1919): Iako se ovaj događaj sasvim slučajno odigrao 28. juna, na najbolji način simbolizuje kraj Prvog svetskog rata, s obzirom na to da je rat i počeo napadom na Srbiju.

VIDOVDANSKI USTAV SHS (1921): Već u procesu stvaranja najvišeg pravnog akta buduće Jugoslavije bili su vidljivi potencijalni politički sukobi, koji će razarati zemlju narednih decenija.

DONETA REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948): Još jedan Vidovdan, kada je Srbija, tada unutar Jugoslavije, morala da bira između Istoka i Zapada.

USPON MILOŠEVIĆA NA GAZIMESTANU (1989): Upravo na Vidovdan Slobodan Milošević se ustoličio u nacionalnog vođu i poveo Srbe u događaje za koje nisu bili nimalo spremni.

SRBI U HRVATSKOJ (1990): Sa namernom simbolikom, amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi su 28. juna 1990. prestali da budu konstitutivni narod ove republike.

VIDOVDANSKI SABOR OPOZICIJE (1992): Iako u senci 9. marta, ovo su bili najveći protesti protiv Miloševića u organizaciji DEPOS-a. Bili su i okidač za buduće demonstracije.

MILOŠEVIĆ ISPORUČEN HAGU (2001): Tačno 12 godina posle Gazimestana, Milošević je izručen sudu u Hagu. Datum izručenja gotovo da je izazvao više kritika nego sam događaj. Nacionalno poniženje ili namerno pružena prilika Miloševiću da ponovo na Vidovdan uđe u istoriju, „kao borac protiv svetske nepravde“ – dilema je oko koje do danas traju sporenja.

LAZAREVE KNjIGE

Koliki je uticaj, makar u prošlosti, Vidovdan imao na Srbe, najbolje pokazuju svedočenja Osmana efendije, koji je optuživao Karađorđeve ustanike 1806. da u rukama stalno nose knjige kneza Lazara i da je on podstrekač bune u njihovom razumu. Vidovdan je za državni praznik proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiča. Kao nacionalni praznik opstao je sve do dolaska komunista na vlast. Danas je Vidovdan pre svega datum kada se sećamo onih koji su dali život za Srbiju.

Izvor: novosti

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top