arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Pozarevac_kuca_Petra_Dobrnjca.jpg

Храбре војводе умрле у туђини!

У сусрет 210. годишњици битке на Иванковцу, jедне од наjвећих славних победа у првом српском устанку. Петар Добрњац и Миленко Стоjковић се истакли у биткама против Турака, али су се замерили вожду Обновљена кућа Петра Добрњца у Пожаревцу, коjа представља своjеврсни музеj У уторак, 18. августа, навршиће се тачно 210 година од чувене битке на Иванковцу, jедне од наjвећих у Првом српском устанку, у коjоj су се по храбрости посебно истакле воjводе Браничева, Петар Добрњац и Миленко Стоjковић. Ова битка водила се 18. августа 1805. године, на брду Иванковац код Ћуприjе, када су се српски устаници по први пут сукобили са турском воjском, коjа jе кренула у осваjање Београда, предвођена

Knjiga_Prognani_Orfeji.jpg

„Прогнани Орфеји“, прва избјегличка пјесничка антологоија на Балкану

Књига поезиjе „Прогнани Орфеjи“, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа „Бранково коло“ са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор „Бранковог кола“, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

Генерал Борислав Ђукић

Хапшење Борислава Ђукића: О генералу нема ко да пише?

Поред издаjничке црногорске срамоте, прво што упада у очи jе да нико од високих државних функционера Српске и Србиjе не реагуjе! Генерал Борислав Ђукић Јуче jе понегдjе обjављена виjест да jе на аеродрому Тиват у Црноj Гори ухапшен шездесетседмогодишњи српски генерал у пензиjи Борислав Ђукић. Терећен jе по потjерници модерне и еуропске Неовисне Републике Хрватске за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватскоj и рушење бране на Перучи. Вjероватно ни ово не би дознали да први ниjе реаговао Документационо-информациони центар „Веритас“. Ђукић jе држављанин Србиjе, а да jе издаjа некада поносне и за турског земана jедине непокорене српске државе Црне Горе, помно припремана у сарадњи са обавjештаним и

Borislav_Djukic.jpg

Ухапшен српски генерал у пензији Борислав Ђукић

На аеродрому Тиват у Црноj Гори ухапшен jе српски генерал у пензиjи Борислав Ђукић (67) по хрватскоj потjерници за наводни ратни злочин над цивилима током рата у Хрватскоj и рушење бране на Перучи, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“. Борислав Ђукић      (Фото: sense-agency.com) Ђукић, коjи jе држављанин Србиjе, ухапшен jе синоћ приликом повратка за Београд, а на истоj хрватскоj оптужници са њим налази се и генерал Ратко Младић, тадашњи командант 9. Книнског корпуса ЈНА. Ђукић jе био замjеник команданта Главног штаба Српске Воjске Краjине, као и свjедок одбране у процесу против бившег предсjедника СР Југославиjе и Србиjе Слободана Милошевића и Републике Српске Краjине Милана Мартића. Према документациjи „Веритаса“, Ђукић jе као

Naucni_skup_Srebrenica.jpg

Сребреничка истина коју је Србија жељно чекала (Приказ научног скупа „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“)

Премала jе била свечана сала хотела „Лаjф дизаjн“ да би примила све коjи су желели да присуствуjу научноj конференциjи о Сребреници, одржаноj у Београду 4. jула, у организациjи Фонда стратешке културе и Музеjа жртава геноцида. Под називом „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“, скуп jе пружио прилику стручним излагачима да на ово узаврело питање говоре из углова гледања коjи, нажалост, често изостаjу у jавним расправама о сребреничким догађањима од пре 20 година, а београдска публика узвратила jе великом пажњом и искреним занимањем. Довољно jе рећи да су поjедини гледаоци испратили цео догађаj, коjи jе траjао више од пет сати, тако што су стаjали, зато што буквално више ниjе било слободних седишта

Mihailo_Saskijevic.jpg

Јасеновац је код Хрвата стање духа

Михаило Шашкиjевић (86), политички емигрант, професор Универзитета у Чикагу, о свом бурном животном путу: Кроациjа се од Туђмана до данас налази у константном стању Јасеновца   Михаило Шашкиjевић МИХАИЛО Шашкиjевић, у деветоj децениjи живота, и даље себе сматра jугословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен jе 1929. у Дубровнику, а у Чикаго jе стигао 1959. препливавши део Тршћанског залива. Током Другог рата Немци су га хапсили jедном, а од 1944. Тито седам пута. Његов отац jе, како са поносом истиче, Владимир Шашкиjевић, капетан боjног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача “Дубровник”, коjи jе на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра Карађорђевића. Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944, добровољно се прикључио

Sutra_parastos_u_Krnjicima.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 24-ОРО УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ КРЊИЋА

Сутра парастос у Крњићима У цркви Светог пророка Илиjе у сребреничком селу Крњићи сутра ће бити служен парастос за 24-оро мjештана тог села коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. jула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова и биће прислужене свиjеће за покоj душа 24-оро невино убиjених Срба, већином цивила. Биће положено и цвиjеће на споменик коjи су мjештани, уз помоћ Борачке организациjе и Владе Републике Српске, подигли настрадалим сродницима и комшиjама у порти цркве Светог пророка Илиjе у селу Крњићи. Предсjедник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао jе Срни да ће учесници сутрашњег скупа поново подсjетити jавност, те Тужилаштво и Суд БиХ

Nestali_Srbi.jpg

ИДЕНТИФИКОВАНО 19 СРБА УБИЈЕНИХ ТОКОМ РАТА

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 19 Срба убиjених током оружаних сукоба у Хрватскоj од 1991-1995. године. Посмртни остаци убиjених Срба ексхумирани су у Слуњу, Задру, Шибенику, Двору, Грачацу, Житнику, Медарима, Вуковару и на другим локациjама, а идентификовани су методом анализе ДНК, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе. Данас су идентификовани посмртни остаци Саве Владетића, рођеног 1938. године из Трнова, општина Нова Градишка, Бошка Сибинчића, рођеног 1930. године из Боровца код Окучана, Милоша Томића, рођеног 1957. године из Понорца, код Слуња, Данице Михаjловић, рођене 1909. године из Крњачког Грабовца, код Карловца, саопштено jе из Документационо-информативног центра „Веритас“.

Milivoje_Ivanisevic.jpg

МОЛБА ЗА ОПРОШТАЈ УПУЋЕНА СРПСКИМ ЖРТВАМА

Миливоjе Иванишевић Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић упутио jе „Молбу за опроштаj“ српским жртвама у Сребреници зато што ће предсjедник Владе Србиjе, „можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“. Иванишевић у саопштењу наводи да jе тешку обавезу да затражи опроштаj од српских жртава добио од „чланова Српске академиjе наука и уметности и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србиjе и Републике Српске те више београдских породица“. „Ово jе наjвише што ми коjи тражимо опроштаj сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити“, истиче Иванишевић, уз напомену да jе

Na_Kosovu_oplakuju_Sultana.jpg

На Косову оплакују Султана Мурата

Османски султан Мурат I, погинуо jе 15. jуна 1389. у Косовскоj бици и тим поводом данас jе организована церемониjа сjећања на њега у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, краj Приштине. Церемониjу су организовали удружење Турбе султана Мурата , Организациjа за сарадњу и координациjу Турске и општина Бурса из Турске. Међу присутнима су били званичници Косова, амбасадор Турске на Косову, Songul Ozan, директор ТИКА-е на Косову Eyup Umutlu, косовски муфтиjа Naim Tërnava, представници турског контигента у оквиру КФОР-а, градоначелник Бурсе, Recep Altepe, као и други гости из Турске и Македониjе. На отварању церемониjе предсjедник удружења Турбе султана Мурата, Muhammed Ali Yıldırım рекао jе да jе ово свето мjесто доказ

Kosovo_i_Metohija.jpg

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста,

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

СУТРА ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.