arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић уручио је одликовања породицама осам погинулих бораца Војске Републике Српске из Старе Херцеговине, које је предсједник Српске Милорад Додик постхумно одликовао Медаљом заслуга за народ

Постхумно одликовано осам бораца из Старе Херцеговине

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић уручио је одликовања породицама осам погинулих бораца Војске Републике Српске из Старе Херцеговине, које је предсједник Српске Милорад Додик постхумно одликовао Медаљом заслуга за народ. За заслуге стечене у борби против непријатеља и ослобођење Републике Српске, одликовани су Миле Лаковић, Миодраг Крунић и Младен Вуковић из Вишеграда, Борислав Ћеха из Чајнича, Неђељко Радовић, Радомир Бошковић и Ненад Благојевић из Фоче и Драган Благојевић из Калиновика. Координатор регије Стара Херцеговина борачких организација Милош Лазовић рекао је да је предсједник Републике Српске у част Видовдана одликовао једног борца из Калиновика, једног из Чајнича, три из Вишеграда и три из Фоче. „Статус бораца, статус породица

Идеја о југословенству била је секундарна за Словенију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца у Љубљани 1985. дефинитивно је срушио илузије да могу заједно да наступају. Српски опозиционари били су затечени словеначким антијугословенским уверењем У јеку писања Меморандума у Српској академији наука и уметности, 16. новембра 1985. године у једној кафани на периферији Љубљане одржан је састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца. Гостионица „Мрак“ у којој су се састали можда на најбољи начин описује услове и теме рада ове групе опозиционара. Овај сусрет осим што је дефинитивно срушио илузије да Срби и Словенци могу заједно да наступају у промени поретка, произвешће и низ последица које ће завршити у прашини коју је у југословенској јавности изазвала појава

Академик Љубиша Ракић један од твораца Меморандума

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Академици у Меморандуму су констатовали да се српско становништво из Лике, Кордуна и Баније исељава због економске неразвијености и рафиниране асимилационе политике Хрватске Податком произашлим из пописа становништва 1981. године да ван територије Србије живи чак 24 одсто српског становништва, аутори Меморандума САНУ указали су на опасност од латентне дезинтеграције српског народа. У радној верзији овог документа посебно је наглашена ситуација у Хрватској, где је за свега три деценије њихов број сведен на ниво нижи од послератних година. Део Меморандума посвећен положају српског народа у Хрватској са констатацијом да је на делу асимилација и затирање његовог националног идентитета, у годинама које ће уследити биће тежишна тачка његове осуде и политичке

Ратко Дмитровић - Теофил Панчић

Ратко Дмитровић први пут жестоко, без кочница, о Теофилу Панчићу!

Напало ме оно што се у јавности појављује као Теофил Панчић. Никада се до сада нисам бавио том јединственом физичком и менталном појавом. Због гађења. Писати о Панчићу захтева напор, као да пишеш о преливању септичке јаме. А и коме је до Теофила Панчића? Не бих ни сада да ме то брдо меса, у некаквом сочињенију објављеном на једном опскурном антисрпском војвођанском сајту, није узело у уста бранећи Хрвате. Можеш Панчићу да радиш шта ти је воља, све ће да прогута, осим критике на рачун Хрвата. То му је горе него прескакање оброка. Пре би се одрекао главе у шкембету и четрдесет ћевапа него реакције на критику Хрвата и хрватске

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама (Архив града Крагујевца)

Шумарицe сведоче о великом страдању

Поему „Гласови неба под земљом” Александра Б. Лаковића, која ће бити изведена 21. октобра на Великом школском часу, режирао Ђорђе Милосављевић Крагујевац – Полагањем венаца крај хумки у Илићеву, Маршићу и Грошници, где су немачки војници 19. октобра 1941. започели одмазду над недужним цивилима, хапсећи и стрељајући мештане ових села, у Крагујевцу је настављено обележавање најтрагичнијег догађаја у историји овог града који је само у једном дану, с почетка Другог светског рата на овoм подручју, изгубио десет одсто становника. У Шумарицама, где је пре 75 година стрељано око 2.800 људи, овог 21. октобра, у оквиру Великог школског часа, централне манифестације крагујевачких комеморативних свечаности, биће изведена поема „Гласови неба под земљом”

Кукуњевац - полагање вијенаца

Побједа жртве над злочинцем

Кукуњевац – У организацији липичког Вијећа српске националне мањине и мјесног одбора Кукуњевца, у том је селу 11. октобра одржана комеморација за жртве злочина почињеног 1942. године. У знак одмазде због напада на усташко упориште у селу Шпановица, усташе и домобрани из Липика су у ноћи с 10. на 11. октобар упали у Кукуњевац и убили 780 мушкараца, жена и дјеце.  Међу жртвама су осим мјештана биле и бројне избјеглице с Козаре. Преостали становници су одведени у Јасеновац, одакле се никада нису вратили. Кукуњевац је тако доживио судбину Слобоштине, Кусоња и других села тог дијела Славоније. Након помена жртвама, о успоменама на тај злочин говорили су саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић,

Павелић у логору Стара Градишка Фото: Архив Музеја жртава геноцида

Логор Јасеновац број V – Стара Градишка

Опис логора На левоj обали Саве преко од вароши Старе Градишке налази се бивши Казнени завод. Таj стари, jош Аустриjски, Казнени завод употребиле су усташе за jедно одељење логора Јасеновац и по томе оваj логор jе добио званичан усташки назив логор Јасеновац броj V. Од логора Јасеновца броj III удаљен jе 36 км. Цео логорски, односно казнионички простор ограђен jе jош од ваjкада високим зидом саграђеним од цигала, високим око 6 м. Логорски простор има изглед неправилног четвороугаоника, од коjег jужна страница jесте обала реке Саве и на самоj обали подигнути зид, а остале три странице тога четвороугаоника наслањаjу се на ову наjдужу страницу. Усташе су по заточеницима дале на

Чланови Општинске борачке организације Источна Илиџа "Илиџански борац" и чланови породица посјетили су данас мјесто Чакље на Бјелашници, општина Трново у Федерацији БиХ, гдје су положили цвијеће и запалили свијеће на мјесту на којем су прије 22 године припадници муслиманских снага на превару убили 22 припадника Војске Републике Српске

Обиљежене 22 године од страдања 22 српска војника у мјесту Чакље

Чланови Општинске борачке организације Источна Илиџа „Илиџански борац“ и чланови породица посјетили су данас мјесто Чакље на Бјелашници, општина Трново у Федерацији БиХ, гдје су положили цвијеће и запалили свијеће на мјесту на којем су прије 22 године припадници муслиманских снага на превару убили 22 припадника Војске Републике Српске. Предсједник Општинске борачке организације „Илиџански борац“ Бобан Томашевић изјавио је да су муслиманске снаге тада, уз помоћ УНПРОФОР-а, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжињерија и санитетско особље. „Нападнути нису имали прилике да се бране, а међу убијенима су биле и двије медицинске сестре“, истакао је Томашевић, појаснивши да

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.

И српске жртве из Подравања обавезују да се чува Српска

У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 24 године од погибије мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегације општинске Борачке организације и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима која је постављена на зид храма. Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић рекао је да је прије

Парастосом за погинуле припаднике јединице, који је служен у Цркви Светих апостола Петра и Павла, те паљењем свијећа и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Војничком гробљу, у Власеници су Дан јединице обиљежили ветерани Јуришног одреда Прве бирчанске бригаде Војске Републике Српске

Јуришници обиљежили јубилеј

Парастосом за погинуле припаднике јединице, који је служен у Цркви Светих апостола Петра и Павла, те паљењем свијећа и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Војничком гробљу, у Власеници су Дан јединице обиљежили ветерани Јуришног одреда Прве бирчанске бригаде Војске Републике Српске. Замјеник команданта једнице Милош Ступар рекао је новинарима да је Јуришни одред формиран 21. септембра 1992. године, те да је формацијски у том саставу функционисао до септембра 1993. године. Он је додао да је то прва офанзивна једница која је учествовала у борбеним операцијама и ван Бирча. „Све офанзивне јединице које су касније формиране потекле су из Јуришног одреда, па се може рећи да је одред претходница офанзивних јединица

Корански мост (архива)

Данас 25 година од убиства 13 Срба на мосту на Корани

Данас је 25 година од свирепог убиства и масакрирања 13 Срба – резервиста ЈНА на ријеци Корани у Карловцу које се сматра једним од првих ратних злочина у рату деведесетих година, за које је до сада у Хрватској осуђено једно лице и то, за жртве, на увредљиво ниску казну, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. У саопштењу се подсјећа да су тог дана клањем у лежећем положају и хицима из аутоматског оружја убијени Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача. Покољ су скоком са моста у Корану и сакривањем

Прва српска добровољачка дивизија Фото: Удружење 1912-1918/Војни музеј

Незаборављени: Век Српске добровољачке дивизије

Да ли сте чули за Прву српску добровољачку дивизију и њену херојску борбу против удружених Немаца и Бугара под командом Фон Макензена? Да ли је 100 година касније проћердано све за шта су дали животе, а ништа нису тражили заузврат? Одмах по избијању Првог светског рата 1914. године, у Србији се спонтано покренуо добровољачки покрет, а Београђани су били први који су добровољно ступили у српску војску да би се борили против аустроугарских снага и њих су следили и многи Срби и Јужни Словени који су кренули у ослободилачки рат против двоглаве империје. Аустроугарска је, међутим, мобилисала велики број Срба који су живели њеним тадашњим провинцијама Босни и Херцеговини и Крајини и

Млади ватерполисти Партизана примају медаље у Загребу

Tрагедија Партизанових ватерполиста избегнута пуком срећом

Родитељи кадета црно-белих које су хулигани напали у Загребу за инцидент сазнали два дана касније. Митровић: Хвала Богу, нико није теже повређен, а један ударац је могао да буде фаталан Ватреполо кадети Партизана, које је група хулигана напала у четвртак увече у центру Загреба, допутовали су у недељу у Србију. Млади ватерполисти, у неверици због онога што се догодило, једва су дочекали да стигну кућама и ту лече повреде и модрице које су задобили у нападу. Отац повређеног Арсенија Митровића, Бранко Митровић, наводи да су сви родитељи били затечени када су у суботу сазнали шта се догодило, али и бесни што им нико из клуба није јавио шта се прошлог

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић

Благојевић: Етничко чишћење Срба из Возуће и долине Криваје

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић рекао је на академији „Егзодус и трајање“ одржаној у Добоју да је над српским становништвом са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и Озрена почињено свјесно и намјерно етничко чишћење са индицијама геноцида. Благојевић, који је био начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, подсјетио је на ратна дешавања у Возући, те страдање и прогон Срба са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића. Благојевић каже да је са овог подручја од 1992. године протјерано више од 40.000 Срба, који су све до септембра 1995. године спас тражили у Возући. Tе године, наводи Благојевић, Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије

Земљу на којој је изграђена кућа Дапчевић назад тражи породица Петровић

Стари власници траже имање Пека Дапчевића

Каква је судбина дедињских резиденција у које су се после рата уселили Титови генерали. Генерал Жежељ препродао имовину Јанчића Пекове су дивизије заузеле Теразије, а његови наследници Дедиње. Иза ове шале стоји тужна истина да већина дедињских вила у које су се после рата уселили Титови генерали и даље чека одлуке Агенције за реституцију – да ли ће бити враћене старим власницима. Међу њима је и Младен Петровић, наследник плаца у Толстојевој 38, на ком данас живи удовица генерала Пека Дапчевића, глумица у пензији Милена Врсјаков Дапчевић. Пеко је, као шпански борац, командант Друге пролетерске дивизије, Прве армијске групе, која је ослободила Београд, као и Прве армије, која је ратовала

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.