Тражили сте Милош+Ковић - Страница 70 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 70

Страх од рака отерао у туђину

8. септембар 2016.

У оквиру две кампање „Намерна сила“ (од 30. августа до 20. септембра) и „Мртво око“ (од 29. августа до 14. септембра), НАТО је 1995. године бомбардовала положаје Војске РС. Напад је извршен са око 10 тона експлозива, укључујући и муницију са осиромашеним уранијумом која је коришћена на најмање 15 локација. Недељко Зеленовић, публициста и књижевник из Лукавице који је први обелоданио да је та муниција узрок енормног броја оболелих од малигних болести, у разговору за „Вести“ открива да је тадашњи државни врх Србије и РС на челу са Слободаном Милошевић и Биљаном Плавшић, наредио да се сви извештаји о радиоактивности после бомбардовања РС 1995. године означе као државна тајна како

Припадници ВРСК, којима је командовао Милан Мартић, немају коме да се обрате за своја права

Крајишници без ратног стажа

7. септембар 2016.

Највећи број припадника Српске Војске Крајине у Србији нема борачке бенефиције. Статус ветерана у Србији следује само за период од 1991. до маја 1992. године Борци некадашње Војске Српске Крајине (СВК), распуштене после акције „Олуја“ 1995. године, међу којима и велики број бивших официра, непризнат је пред законима Србије. За разлику од ветерана Војске Републике Српске којима је Бањалука обезбедила низ бенефиција или бораца Војске Југославије, крајишки ратници невидљиви су пред системом борачке заштите. Закони наше земље признају ратни стаж борцима који су униформу носили само у периоду од августа 1991. до краја априла 1992, када је ЈНА званично престала да постоји. Статус ветерана имају још само активни и резервни

Витешка друштва Душан Силни

27. август 2016.

Др Владан Ђорђевић био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Студирајући 1863-1869. медицину у Бечу увидео је колико је допринео Немачкој Јанов покрет телесног вежбања (Турнери). По повратку са медицинских студија добио је дужност начелника Санитетског одељења. Сматрао је да треба и у Србији отпочети са систематским телесним вежбањем. Предложио је министру Милутину Гарашанину да се организује гимнастичко друштво. Припремајући оснивање гимнастичког друштва у Београду, упутио је писма учитељима гимнастике Стевану Тодоровићу, Љубомиру Илићу и Ферду Михоковићу са питањем дали су спремни да добровољно раде у друштву ако буде основано. После пристанка, сазвао је 20. 12. 1881. збор угледних грађана у сали „Српске круне“ код

Галипољски Срби преживели Османлије, нестали у Југославији

27. август 2016.

Стравична судбина „сремских прогнаника“ говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила. У Македонији тренутно живи само 12 Срба Галипољаца. Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво. Највећи део се у наредним вековима стопио са околним становништвом, само су сремски изгнаници у селу Бајрамчик 400 година чували свој национални идентитет, језик, веру и наду да ће се једног дана вратити у отаджбину. Жеља им се испунила 1922, кад су дошли у Југославију, поносни што су сачували српски идентитет. После

О српским соколима на Приморју

26. август 2016.

После Мајског преврата у Београду 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији после преврата, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после Калајеве смрти, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов

Како је настала српска униформа

22. август 2016.

Сивомаслинаста униформа војске краља Петра I Карађорђевића створила је такав култ непобедивости у народу да и дан-данас, век касније, нико не може ни да замисли бранитеља државе без препознатљиве боје панталона, блузе, шињела и капе. Победе у оба балканска и херојске борбе у Првом светском рату нераскидиво су повезале војску са становништвом те да је ратна униформа постала народна ношња. Мало ко зна да су боја и модел војничке одеће, па чак и чувена шајкача, увезени у Србију из иностранства још у 19 веку. УТИЦАЈ АУСТРИЈЕ – У то време највећи утицај на униформу наше војске имали су Аустрија и Русија, а у мањој мери Немачка и Француска. Пре увођења

Високе званице на комеморацији / Фото: П. Милошевић

Србин више неће у смрт

20. август 2016.

У Доњој Градини обележено 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу. Подсећање на ужасно страдање и опомена да се никад не понови. Потресан говор премијера Вучића Кама. Крик. Крв. Као да се све догађа управо сад. Толико су потресне слике усташких злочина почињених према Србима. Толико су страшне, јер је пред нама преживљено истина страдалих. Корак по корак, стопа по стопа… Десетине хиљада људи у муклој тишини, да не потресе кости оних који су уморени, али и живи закопавани на мање од метар и по у дубину земље, јер су усташе штеделе снагу. Слике ужаса дочекале су непрегледну поворку оних који су синоћ после 20

Државни секретар у Министарству рада Драган Поповић. У Спомен парку Иванковац код Ћуприје (Фото Танјуг/Д.А.)

Обележена 211. годишњица Боја на Иванковцу

18. август 2016.

Иванковац – У Спомен парку Иванковац код Ћуприје, на локалитету „Шанчеви на Иванковцу”, данас је одржана централна манифестације поводом 211. годишњице Боја на Иванковцу и прве победе српских устаника над регуланом турском цараском војском, коју је предводио Хафиш паша. Свечаност је почела поменом погинулим устаницима и државним почастима, интонирањем националне химне, полагањем венаца Министарства рада, делегације Војске Србије и Министарства одбране, општине Ћуприја и невладиних организација, на споменик вођи устаника Миленку Стојковићу, који је рад академског вајара Милорада Митровића. Бој на Иванковцу, који се одиграо на данашњи дан 1805. године, по оцени историчара „представља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника, предвођених Миленком Стојковићем, у читавом раздобљу Првог српског

Изложба „Моје Јадовно“ пред рогатичанима

15. август 2016.

Рогатица – У Народној библиотеци у Рогатици, у оквиру „Преображењских дана 2016“, синоћ је отворена изложба фотографија и докумената „Моје Јадовно“ коју су приредили Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Басташић. О изложби је посебно говорио Душан Басташић, један од њених аутора и предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“. – О Јадовну и јамама на Велебиту, мучилиштима у Госпићу, Карлобагу и Пагу, рекао је он, све до 2007. године мало се говорило и посебно писало. За 132 дана постојања логора Јадовно кога су формирале власти Независне државе Хрватске да би затрли Србе, Јевреје и Роме, убијено је, према досад утврђеним подацима, 40120 особа, од чега преко 38000 Срба међу којима је

Јован Ранисављев: Хрвате игнорисати и сматрати бившим Србима

7. август 2016.

Уз ову мапу пописа становништва Хабзбуршке монархије из 1846. (обратити пажњу на ставку 4 међу Словенима, и њене подставке а, б, ц), размишљам како су наша бивша браћа западни Срби – од Ватикана пројектовани као Хрвати (част изузецима правим Хрватима чакавцима и кајкавцима, и пошокченим, па похрваћеним Немцима, Мађарима и Чесима од Осијека до Дарувара – разни Шекси и Фехири), у Другом светском рату играли на све опције: – Ако побједе усташе и Хитлер, имамо Павелића, истријебили смо Србе, добили опрост, умирили савјест, јер смо „стали на браник кршћанске и западне цивилизације“. – Ако побједе партизани, имамо Тита, дотукли смо Србе, проћи ћемо као побједници, ми смо љевичари од почетка,

Коментар: Победа

5. август 2016.

Више од 4.000 страна било би потребно да се запишу сва имена и презимена убијених и протераних Срба у „Олуји“. Нека у Хрватској славе своју једину победу у историји. Победу над својим грађанима Аџић Петар из Горњег Храстовца, Андрић Михајло из Дрниша, Арнаутовић Мирко из Двора, Бајић Милош из Негославаца, Балаћ Никола из Бјеловара, Басара Стана из Кестеновца, Бекић Милош из Вргинмоста, Бирач Драгица из Глине, Бобић Љубица из Катиновца, Болта Дане из Кијања, Борак Марија из Кистања, Бубало Даница из Личког Петровог Села, Бурсаћ Јован из Стрмице, Цвјетковић Никола из Глогова, Чучак Глишо из Голубића, Ћелап Душанка из Мале Врановине, Дамјановић Петар из Срба, Деспот Марија из Ервеника, Драгичевић

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

2. август 2016.

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац

2. август 2016.

У Јасеновцу је у међуратном периоду основано Соколско друштво Јасеновац. Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (1) Соколска друштва и чете оснивана су и по околини Јасеновца. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан

Страдање Срба из Зијемље код Мостара на Илиндан 1941.

2. август 2016.

Августовски покољи као и интернациjе у логоре смрти, само jедан дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погодили Мостар. У тим покољима страдало jе, осим Срба из градског jезгра, и становништво из села коjа су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села jе и село Зиjемље – данашња општина Источни Мостар. Краjем jуна 1941. године усташке снаге из посаде на Руjиштима, коjе jе предводио роjник Ивица Усминиjани блокирале су село Доње Зиjемље, похапсиле све одрасле мушкарце коjе су затекли код кућа, њих 40, отjерале их у Мостар и стрпале у хапсану херцеговачке боjне коjа се налазила у Основноj школи „Краљица Мариjа“. Преживjели

Филм о Јасеновцу: „Ђурђевак црвени“ награђен у Русији (ВИДЕО)

25. јул 2016.

Редитељ Хаџи-Александар Ђуровић режирао је филм „Ђурђевак црвени“ који је награђен на фестивалу у Русији. „Ђурђевак црвени“ бави се темом Јасеновца и настанком данас популарне пјесме. DJURDJEVAK CRVENI (THE BLOODY LILLY OF THE VALLEY) 2014 from Aleksandrija Film on Vimeo. Ново остварење младог београдског редитеља Хаџи-Александра Ђуровића „Ђурђевак црвени“ добио је другу награду у конкуренцији краткометражног филма на недавно завршеном Филмском фестивалу у Јарославу, у Русији. Била је то истовремено свјетска премијера првог српског играног филма који се бави темом Јасеновца, а говори и о мало познатом детаљу настанка популарне пјесме „Ђурђевдан“. – Посљедњих деценија „Ђурђевдан“ се пјева на разним весељима, а већина људи не зна трагичне околности под којима