arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

23. март 2017.

Како је време одмицало, терор окупатора је појачаван. Народна воља је полако попуштала. Устаничке четовође готово свакодневно су гинуле, јединице се растурале, а појединци скривали Ригорозне мере за ликвидацију четничког и устаничког покрета и народа у Топличком, Косаничком и Јабланичком округу довеле су народ до потпуног физичког истребљења. Та најдрастичнија мера, уз разне видове уцена, поткупљивања, награђивања полако је сламала отпор народа и бораца. Аустријанци су за сваког потказаног јатака давали награду од 200 круна, за мртвог четника 500, а за живог 1.000 круна, Глава Косте Војиновића била је уцењена на 40.000 круна. Испрва, то није наилазило на пријем код сељака, па се у аустријском извештају од 7. јула 1917.

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија и докумената поводом 75 година од стравичног злочина у Старом Броду и Милошевићима, у којем је побијено више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Отворена изложба поводом 75 година од стравичног злочина над Србима

21. март 2017.

У Градској галерији у Вишеграду данас је отворена изложба фотографија и докумената поводом 75 година од стравичног злочина у Старом Броду и Милошевићима, у којем је побијено више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ. Изложбу су припремили свештеник Драган Вукотић и сликар хаџи Бранко Никитовић. Свештеник Вукотић рекао је да је изложба припремана последњих неколико година и да је на 16 паноа изложено више од 1.000 фотографија и докумената невиних српских жртава, која се не спомињу ни у једном уџбенику, ни у историји српског народа. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту у Влади Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је историја српског народа историја страдања. „Велики број злочина био

Српско светилиште: Спомен-капела у Старом Броду

Усташки покољ на Младенце

21. март 2017.

Овде се нису само криле жртве, овде су се првенствено крили злочинци, речено је у Старом Броду, где су усташке легије Јуре Францетића у пролеће 1942. године, 22. марта, на Младенце, побиле и у Дрину бациле око 6.000 Срба, цивила, жена и деце. Пуних пола века о овом нечувеном злочину се није ни причало ни писало, па су злочинци остали непознати и нико од њих никад није одговарао за своја злодела. У усташком покољу у суседном селу Милошевићима убијено је око 1.000 жена и деце. Преживело их је само неколико, а међу њима и тада 11-годишњи Ристо Боровчанин из Сокоца, који је пао међу лешеве и тако остао жив. –

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом

20. март 2017.

„Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута. Пише: Зоран Јанковић Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…“ прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је“ каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о,

Фото Б. Субашић

Избрисано и сећање на српске граничаре

19. март 2017.

Банатска клисура у Румунији, у којој је Свети Сава подизао задужбине. Од наше велике области остало неколико села и велики број топонима Најстарија и некад најбројнија српска заједница у Румунији живи у Банатској клисури, појасу који почиње равницом од ушћа Нере у Дунав, а завршава се у планинама изнад Ђердапа. Данас је од ње остало 13 малих села која се помињу као српска још у средњем веку и велики број српских географских топонима. Најсетније име носи планински врх Домоглед, с кога су српски хајдуци и граничари хабзбуршке империје гледали отаџбину преко Дунава. Они су се на подунавским огранцима Карпата борили с Турцима и обучавали добровољце – фрајкоре из Србије. Репортери

* СВЕДОЧАНСТВО Старо сајмиште, некад злогласни "Јуден лагер Семлин" / Фото З. Јовановић

Закон не рехабилитује Недића

17. март 2017.

Наведене критике Закона о Старом сајмишту сматрам неутемељеним Нацрт закона о Старом сајмишту представљен је крајем јануара на седници Комисије за Старо сајмиште, а наредних месец дана будући закон био је изложен салвама критика дела домаће јавности. Под тим подразумевам пре свега чланке Јована Бајфорда и Срђана Милошевића, те изјаве Соње Бисерко, Жарка Кораћа, Чедомира Јовановића, Олге Манојловић Пинтар и Хариса Дајча. Критика Нацрта базирана је, углавном, на следећим тврдњама: 1) Нацрт закона је покушај рехабилитације генерала Милана Недића; 2) овај текст покушај је ревизије историје Другог светског рата на простору Краљевине Југославије; 3) њиме се тежи апсолутизацији српских жртава логора на Старом сајмишту и маргинализацији жртава јеврејске и ромске

radoslav.jpg

Грујић: Српска насеља по северу Хрватске (до 1579.)

17. март 2017.

Портал Порекло обjавио jе текст академика Радослава М. Груjића, из 1912. године (обjављен у Гласнику Српског географског друштва),  у коjем он пише о бурним вековима у коjима су Срби насељавали просторе данашње Славониjе, Мославине, Загреба, Жумберка… У овом вредном прилогу помињу се броjна српска племићка презимена, као што су: Богоjевић, Борић, Брадач, Бранковић, Братић, Брдарић, Бубановић, Видовић, Витановић, Влашић, Врачарић, Вучић, Гаjдић, Гвоздановић, Грба, Грдак, Грдинић, Грубач, Деметровић, Диjаковић, Добренић, Добринић, Драгач, Драгаш, Драшковић, Дукић, Змиjанац, Маргетић, Ивковић, Јагнић, Јагодић, Јелачић, Кесерић, Кодић, Кокир, Кордић, Коренић, Косић, Кристиановић, Кристовић, Куштрић, Лукачић, Мартиновић, Марчетић, Мештровић, Милићевић, Милошић, Мирић, Недељковић, Новковић, Обрадовић, Обрановић, Ожеговић, Орешковић, Петковић, Петровић, Познановић, Правдић, Пурић, Рањиловић, Радаковић,

Братимир Милачић, писар, Коста Миловановић Пећанац, вођа устанка, и Новица Ћуковић, четник

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

17. март 2017.

На устаничку територију убрзо су стигли аустроугарски пукови са Соче, из Румуније и Италије, бугарске регименте са Солунског фронта и један део жандармерије из Босне и Херцеговине Окупаторске власти у почетку народног устанка у Топлици и Јабланици 1917. године нису придавале велику пажњу борбеним акцијама, ценећи да су оне привременог и ограниченог дејства и да не могу да угрозе њихова интересе. Ситуација на терену, међутим, била је другачија. Топличко-јабланички устаници борећи се за слободу своје територије, у каснијој фази дејстава, значајно су угрозили железничке и путне комуникације у долини Јужне Мораве, Нишаве и Вардара, које су биле витално важне за немачке, аустроугарске и бугарске снаге на Солунском фронту. Српски устаници

Косово - Рачак

Доказано да је „Рачак“ био велика превара

12. март 2017.

Бивши истражни судија у Приштини Даница Маринковић изјавила је да се ни под највећим мукама не би одрекла ниједног слова из истраге коју је обавила у Рачку и доказала да није ријеч о злочину над „недужним Албанцима“, него о великој превари која је послужила за НАТО бомбардовање Југославије. Маринковићева је као истражни судија у зиму 1999. године установила да у Рачку нису страдали „недужни сељани“, нити да је било „масакра“, како је свијету представио бивши шеф посматрачке мисије ОЕБС-а на Космету Вилијем Вокер, него да су погинули припадници албанске терористичке ОВК. „Лаж Вилијема Вокера била је јача од наше истине“, рекла је Маринковићева за „Вечерње новости“. Маринковићева, након чијег је

Манастир Гомирје

О Србима и православној хришћанској вери на просторима данашње Републике Хрватске до XX века

11. март 2017.

Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“

Катарина Дешић Фото: Душан Марић

Велика душа племените баке из Велике Плане: Катарина Дешић (90) отхранила двадесет и петоро туђе деце

11. март 2017.

Катарина Дешић из Велике Плане из здравствених разлога није могла да има своју децу, али откако се удала није било дана да њена кућа у Милошевцу није одјекивала од дечијих гласова. Она и њен муж Матеја Рајковић, уз помоћ Центра за смештај напуштене деце у Милошевцу, отхранили су двадесет и петоро туђе деце. У време кад се због неимаштине и модерних животних трендова, жене све теже и ређе одлучују да рађају и подижу сопствену децу, помало нестварно звучи да је једна Српкиња цели свој живот посветила одгајању туђе деце. Данас, у деведесетој години живота, није сигурна да би без помоћи папира могла да се сети свих њихових имена, али је

Српско соколско друштво “Душан Силни” у Дубровнику (2)

9. март 2017.

На скупштини Жупе у Дубровнику 8. марта 1914. изабрана је нова управа. Изабрани су : старјешина Мирко Комненовић; подстарјешина Др. Мато Грацић; тајник Јово Секуловић; благајник Петар Тошић; вођа Лесо Куртовић и од сваког соколског друштва по један члан управе. Одборници : др. Франо Кулишић, Давид Љубиша, Душан Суђић, Божо Милиновић, Александар Видојевић, Андро Балабушић, Душан Црногорчевић, др. Веселин Мрђен, др. Милош Мартић, Антун Крекић. За надзорнике Жупе изабрани су : за Боку Которску Богомил Јововић, а за Горњу Далмацију Вељко Покрајац. (29). Свој последњи слет Жупа је одржала на Далматинском Косову код цркве Лазарице, крај Книна на Видовдан 1914. Душановци су заједно са Српским соколима из Боке Которске корпоративно

Затезало демантује Туђмана: У Јадовну су усташе убили 40.000 људи

4. март 2017.

СТУДИЈА др. ЂУРЕ ЗАТЕЗАЛА ОТКРИВА ПУНУ ИСТИНУ О ПРЕТЕЧИ ЈАСЕНОВЦА, УСТАШКОЈ ТВОРНИЦИ СМРТИ КОД ГОСПИЋА, ЈЕДНОЈ ОД ПРВИХ У ЕУРОПИ КОЈА ЈЕ “ПРОРАДИЛА” 1941, ПРИЈЕ AUSCHWITZA И BIRKENAU У Хрватскоj се холокауст над Жидовима наjчешће повезуjе с логором за уништење Јасеновац, а притом заборавља његову погубну претечу – Јадовно, село поред Госпића, коjи jе 1941. с логорима на Пагу (Слано и Метаjна) чинио jединствени простор за усмрћивање у траjању од 132 дана. Та jе творница смрти била jедна од првих у Еуропи, будући да jе Auschwitz II Birkenau с индустриjом убиjања започео 4. српња 1942. О њему се jе, унаточ томе, премало писало. Др. Фрањо Туђман jе у своjим неславнима “Беспућима

Djuro_Zatezalo.jpg

Средња Босна – Књига Јадовно 1.

3. март 2017.

Послије успоставе НДХ, усташки терор је брзо захватио читаву Босну, па и њен средишњи дио. У Завидовићима су усташе ухапшене људе држали у затвору хотелске испоставе, у којој је шеф био Смаил Куленовић. Највећи дио оних који су ухваћени крајем јула и 1. августа, међу којима су били Срби и Јевреји, тога дана је транспортован, према изјави Јакоба Данона, возом до Босанског Брода, гдје су искрцани и преведени преко моста у Славонски Брод, затим укрцани у теретне вагоне и отпремљени у Госпић. Данон је о путовању ових заточеника записао: „За вријеме пута од станице Босански Брод до станице Славонског Брода усташе и цивили који су крај нас ишли, почели су

Александра Нинковић Ташић (Извор: Храм св. Александра Невског)

Жена која је вратила Михајла Пупина у земље Светог Саве

2. март 2017.

Избор личности 2016. године био је лак и радостан. Он је обиљежен културним догађајем сезоне 2015/2016 – изложбом у Историјском музеју Србије „Пупин од физичке до духовне реалности“, чија је ауторка Александра Нинковић Ташић, предсједница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, сакупљач најобимније материјалне грађе о овом великом научнику, иноватору, мислиоцу и највећем српском филантропу у Новом вијеку (Александра је сакупила више од 15.000 углавном непознатих и необјављиваних докумената о животу и раду генија из Идвора). Изложбу је посјетило преко 200.000 људи и она је, како по свом материјалном садржају, тако по до тада невиђеном у Београду коришћењу интерактивности (млади режисер: Марко Савић), а понајвише због неуморне љубави коју је ауторка уносила,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА